| Основ: | Zakon o obligacionim odnosima Zakon o parničnom postupku Zakon o izvršnom postupku | ||
| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 31.12.1995 | Број: пРев.143/95 |
| Абстракт: | |||
За извршен превоз по међународним товарним листовима, тужени је као наручилац превоза дужан да плати превозницу уговорену цену у динарској противвредности стране валуте, без обзира што се ради о домаћим правним субјектима, са каматом од 5 посто по Конвенцији (ЦМР).
"Решењем Вишег привредног суда у Београду потврђено је решење Привредног суда којим је одбијен као неоснован приговор пресуђене ствари, а усвојен приговор недостатка равног интереса и тужба одбачена Врховни суд је испитао побијано решење у границама разлога прописаних одредбом члана 386. у вези са чланом 400. став 4. ЗПП и установио да је ревизија тужиоца основана
Нижестепени судови су утврдили да су тужени и "Т." солидарни дужници од којих тужилац потражује дуг у износу од 51.462.403, 47 УСД. О том дуговању сачињен је споразум тужиоца и дужника "Т." пред Општинским судом, којим је констатовано да је потраживање тужиоца по уговору бр. 10091/97 од 5.05.1997. године и анекса уговора од 2.09.1998. године, у износу од 44.676.605, 73 УСД доспело и за обезбеђење истог установљено заложно право првог реда на одређеним некретнинама дужника.
Судови су заузели становиште да наведени споразум сагласно одредби члана 251. ЗИП-а има снагу судског поравнања на основу кога се потраживање тужиоца може у целости намирити.
Како је тужилац сам изабрао тај вид судске заштите, а није пружио доказ да је његово потраживање остало ненамирено, судови су нашли да он нема правног интереса за вођење овог спора.
Због тога је и тужба одбачена као недозвољена Врховни суд налази да је оваква одлука нижестепених судова заснована на погрешној примени материјалног права.
Погрешан је став да поверилац солидарне обавезе не ужива судску заштиту у случају када је о његовом потраживању закључено судско поравнање са једним од солидарних дужника.
Одредбом члана 414. став 1. ЗОО прописано је да сваки дужник солидарне обавезе одговара повериоцу за целу обавезу и поверилац може захтевати њено испуњење од кога хоће све док не буде потпуно испуњена.
То је императивна законска одредба којом се несумњиво установљава право повериоца да захтева потпуно измирење обавезе од свих или само неких солидарних дужника Поверилац се може користити тим правом и у случају када је обавеза делимично испуњена.
У том случају он може по свом избору да од било ког од осталих дужника солидарне обавезе захтева испуњење остатка дуга све до времена његовог потпуног измирења Поверилац се не може лишити тог права ни у случају када је један од солидарних дужника обавезан правноснажном пресудом на испуњење целе обавезе.
То даље значи и да се солидарни дужници не ослобађају обавезе тиме што је један од њих осуђен на њено испуњење, нити поверилац због тога губи право да судским путем захтева испуњење обавезе од било ког другог солидарног дужника.
Због тога је погрешно становиште нижестепених судова да је тужилац закључењем поравнања са једним од солидарних дужника изгубио правни интерес за судску заштиту према другим солидарним дужницима То су разлози због којих је на темељу одредбе члана 395. став 2. ЗПП одлучено као у изреци У наставку поступка отклониће се пропуст на који је указан овим решењем.
То подразумева обавезу суда да утврди да ли је, на који начин и до које висине утужено потраживање измирено.
Сагласно томе донеће се и одговарајућа одлука о тужбеном захтеву." Судско поравнање са једним од солидарних дужника
У односу на камату привредни суд је правилно обавезао туженог на плаћање камате од 5 посто од дана доспелости до исплате према одредби члана 27. Конвенције о уговору за међународни превоз робе друмом (МЦР) са разлога што је у конкретном случају превоз извршен у међународном саобраћају па се на овај однос примењује цитирана Конвенција.
Неосновано тужени у ревизији истиче да међународне конвенције нису више у функцији.
Напротив, међународне конвенције које је прихватила и потписала СФРЈ важе у СРЈ са разлога што је СРЈ Уставом утврдила прекинути континуитет између СФРЈ и СРЈ.