| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Датум: 12.04.2006 | Број: Гж.1.224/06 | |
| Абстракт: | |||
Првостепеном пресудом усвојење тужбени захтев тужиље и поништено решење туженог бр. 343 од 11.3.2004. године и утврђено да је тужиља у радном односу код туженика почев од 11.12.2003. године, од када је туженом наложено да тужиљу врати на посао.У поступку је утврђено да је тужиља обављала послове радног места референт за радне односе дактилограф опште и правне службе почев од 1996. године, да је до 10.12.2003. године била на породиљском боловању а да јој је туженик понудио закључење уговора о раду број 027 од 12.12.2003. године, за обављање послова конфекцијски радник.Наведени уговор није потписан од стране тужиље, а одлуком директора туженог од 11.3.2004. године тужиљи је престао радни однос применом одредбе члана 103. став 2. Закона о раду, из разлога што јој је понуђено склапање уговора о раду који она није потписала, без констатације или утврђења у самом решењу када радни однос престаје, а на основу радне књижице утврђено је да јој је радни однос престао 10.12.2003. године.Оспорено решење тужиља је примила 13.5.2004. године.Донето решење о престанку радног односа је незаконито из разлога што је одлука у самом диспозитиву нејасна јер не садржи конститутиван елеменат, утврђујући да тужиљи престаје радни однос и када престаје, а на основу изведених доказа произилази да је тужиљи радни однос престао ретроактивно 10.12.2003. године, што је у супротности са одредбом члана 105. Закона о раду, којом је предвиђено да отказ уговора о раду који се даје у писменом облику мора да садржи обавезно образложење, постоје коначно даном достављања запосленом, а тужиљи је оно достављено 13.5.2004. године.