| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Датум: 17.04.2001 | Број: , Пж.121/00 | |
| Абстракт: | |||
По одредбама члана 400. став 1. Закона о облигационим односима, ништава је одредба уговора којом се предвиђа да ће на камату, када доспе за исплату, почети тећи камата, ако не буде исплаћена, но када се ради о кредитном пословању банака, ова одредба се неће применити, како је предвиђено чланом 400. став 3. ЗОО.Из наведених одредаба члана 400. ЗОО, који се искључиво односе на уговорну камату, следи да банке, даваоци кредита, могу и уговорити да ће на уговорну камату, ако у доспећу не буде исплаћена, тећи уговорна камата, но ако ово није уговорено, правило о забрани анатоцизма примениће се и код обрачуна уговорне камате из уговора о банкарском кредиту. У конкретном случају, уговором (члан 4. ) предвиђена је само промењива стопа уговорне камате од 30% на годишњем нивоу, те да ће се обрачунавати месечно и плаћати до 7-ог у месецу за протекли месец, а из ових уговорних одредаба не може се закључити да је међу странкама утаначено плаћање уговорне камате на доспелу, а не плаћену камату. Из обрачуна садржаног у књиговодственој картици приложеној спису произилази, међђутим, да је тужитељ сваког месеца дописивао обрачунате камате главници, те на увећану главницу обрачунавао камате за следећи месец и на тај начин, иако то није уговорено, обрачунавао уговорне камате на доспеле неплаћене износе уговорне камате, а првостепени суд је погрешно прихватио такав обрачуна као правилан.Тужитељу је, сем тога, досуђена затезна камата по стопи од 45% (није наведено на ком нивоу, али се подразумева на годишњем), иако је за период доцње туженог (од 27. 01. 1998. г. ) Законом о висини стопе затезне камате („Службене новине Федерације БиХ“, број 18/96) била прописана годишња стопа од 28%, а од 07.07.1998.г. 18% годишње, по одредбама сада важећег Закона о висини стопе затезне камате („Службене новине Федерације БиХ“, број 27/98). Истина, чланом 5. Уговора странака, предвиђена је стопа затезне камате од 45% годишње, али су законске одредбе о стопи затезне камате, принудне нарави, па није дозвољено уговарати ову стопу (није прописан изузетак ни у односу на кредитно пословање банака). Поверилац само може захтевати затезну камату по стопи уговорне камате, ако је она виша од стопе затезне камате, како је прописано чланом 277. став 2. (раније став 3.) ЗОО. У конкретном случају, то значи да је тужитељ могао захтевати затезну камату само по стопи од 30% годишње (или нижој стопи, ако је у међувремену, променама своје Одлуке о каматним стопама, ову снизио на краткорочне кредите са роком отплате од 90 дана, пошто је уговорена промењива стопа), али не и по већој, а затезна камата се, обзиром на одредбе поменутих закона, не обрачунава по конформној методи, јер је рок доцње дужи од годину дана. На обрачунату доспелу не плаћену уговорну и затезну камату не може тећи затезна камата (процесна) док у целини не престане главно потраживање, како је прописано одредбама члана 279. став 1. и 2. ЗОО, а законом није предвиђено да се ове одредбе не примењују код кредитног пословања банака, па није основана првостепена пресуда ни делу којим је досуђена затезна камата на износ који прелази не плаћени износ главнице дуга туженог.Ово без обзира на утаначење из члана 5. Уговора странака, да ће затезна камата тећи на сва потраживања из уговора која не буду плаћена о доспјелости, јер се уговором не може одступити од забране прописане законом.