| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 30.04.1996 | Број: У.354/96 |
| Абстракт: | |||
.
Како се и види из ове управне ствари, заинтересовано лице је поднело захтев првостепеном органу за експропријацију преосталог дела његових непокретности као кп. бр. 6/1 и 7/2, обе КО Мали Борак, 75 истичући да је ранијим решењем првостепеног органа извршена експропријација његових парцела, ближе означених у тим решењима, те како нема привредног интереса да користи наведене две парцеле, предлаже да се и те парцеле експропришу у корист тужиоца.
Првостепени орган је усвојио овако постављени захтев заинтересованог лица доносећи првостепено решење при чему се у образложењу решења позвао на примену одредбе члана 10. Закона о експропријацији ("Службени гласник СРС", број 40/84). како није спорно да је заинтересовано лице поднело захтев у овој управној ствари после окончаног поступка експропријације, а управни органи нису утврђивали да ли је захтев поднет у року из члана 32. цитираног закона, који ближе разрађује услове за одлучивање по оваквом захтеву, то се основано тужбом тужиоца указује на непотпуно утврђено чињенично стање у поступку код првостепеног органа, које може бити од значаја код примене наведене материјално-правне одредбе.
При томе, према ставу Врховног суда, а имајући у виду садржину одредбе члана 32. цитираног закона, захтев за експропријацију преосталог дела непокретности се може поднети само у односу на непокретности на којима је заинтересовано лице имало право својине у време вођења ранијег поступка експропријације непокретности тог лица, али се захтев не може подносити у односу на парцеле на којима је право својине стечено после окончаног поступка експропријације, будући да те парцеле не представљају преостали део непокретности у моменту вођења ранијег поступка експропријације.
| Дескриптори: | ЕКСПРОПРИЈАЦИЈА |