| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Уставни суд | Датум: 13.07.2017 | Број: ИУо-126/2016 |
| Абстракт: | |||
Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа и судије Милан Станић, др Милан Шкулић, Мирослав Николић, др Драгана Коларић, Татјана Бабић, др Милан Марковић и мр Томислав Стојковић, чланови Већа, на основу члана 167. став 1. тач. 1. и 3. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 13. јула 2017. године, донео је
1. Покреће се поступак за утврђивање неуставности и незаконитости одредбе члана 6. став 1. Правилника о условима и поступку за издавање и одузимање лиценце за рибочувара, начину вођења Регистра издатих лиценци, као и садржини и начину вођења Регистра привредних рибара („Службени гласник РС“, број 2/16).
2. Одбацује се иницијатива за покретање поступка за оцену уставности и законитости одредбе члана 6. став 2. Правилника из тачке 1.
3. Ово решење доставити Министарству пољопривреде и заштите животне средине, ради давања одговора.
4. Рок за давање одговора из тачке 3. овог решења је 30 дана од дана пријема Решења.
Уставном суду поднета је иницијатива за покретање поступка за оцену уставности и законитости одредаба члана 6. ст. 1. и 2. Правилника наведеног у изреци. У иницијативи се наводи да се оспореним одредбама рибочувар против кога се води кривични поступак сматра кривим већ самим вођењем тог поступка, јер према оспореним одредбама не може да врши послове рибочувара ако је против њега покренут кривични поступак до окончања тог поступка, што је у супротности са одредбама члана 34. Устава које прокламују претпоставку невиности и по којима последице правоснажне осуђујуће пресуде могу наступити тек по правоснажности пресуде а не унапред, као и са одредбама чл. 3. и 10. Законика о кривичном поступку. По мишљењу иницијатора оспореним одредбама неосуђеном лицу онемогућава се да обавља послове за које има закључен уговор о раду и издату лиценцу, чиме му се угрожава право на рад супротно члану 60. Устава, при чему се поставља и питање статуса тог лица са аспекта Закона о раду. Даље се наводи да су одредбама чл. 11, 12. и 13. Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда прописани услови за обављање послова рибочувара и дато је овлашћење надлежном министру да ближе уреди поједина питања, али наведено овлашћење не даје право министру да прописује додатне услова поред оних који су прописани законом, већ само да изврши конкретизацију прописаних услова, те да у супротном извршни орган преузима улогу законодавног, што је супротно уставном начелу о подели власти из члана 4. Устава. Такође се наводи да је чланом 102. Кривичног законика одређено ко и у којим случајевима може добити податак о правоснажно осуђеним лицима, због чега се поставља питање ко ће и по ком основу добити податак о лицу против кога се тек води кривични поступак, те да је прибављање таквих података без сагласности лица на које се односе супротно и чл. 8. 13. и 14. Закона о заштити података о личности, који прописују услове за прибављање података о личности. Поред тога, по мишљењу иницијатора, оспорена одредба члана 6. став 2. Правилника даје могућност да лиценца буде одузета и у случају доношења правноснажне ослобађајуће пресуде јер не прави разлику између могућих исхода кривичног поступка.
У одговору на наводе из иницијативе Министарство пољопривреде и заштите животне средине је навело да се оспореним одредбама не прописује раскид уговора о раду, већ удаљење са послова рибочувара, које је предвиђено чл. 165. и 167. Закона о раду, те да оспорене одредбе Правилника о привременом удаљењу рибочувара са посла представљају заштитну меру са циљем да се отклоне евентуалне последице до којих може доћи ако запослени остане на раду, а које би могле значајно угрозити безбедност животне средине и изазвати штете великих размера. У односу на наводе иницијатора који се односе на повреду члана 34. Устава и члана 3. Законика о кривичном поступку истиче се да је Правилником јасно прописано да се лиценца одузима само по правоснажном окончању кривичног поступка те да тврдња да се лиценца може одузети и ономе ко је правоснажно ослобођен обесмишљава чекање окончања кривичног поступка. У вези права на прибављање података из казнене евиденције истиче се да је чланом 102. став 3. Кривичног законика прописано да се подаци из казнене евиденције могу, на образложен захтев, ако постоји оправдани интерес заснован на закону, дати и државном органу, предузећу, другој организацији или предузетнику, а да се према ставу 5. истог члана подаци дају физичким лицима на њихов лични захтев. Потом се наводи да није тачна тврдња да су Правилником додатно проширени услови прописани законом за обављање послова рибочувара, те да се Правилником само разрађују одредбе закона, као и да оспорене одредбе нису у супротности са одредбама Устава и закона на чију повреду се позива иницијатор.
У спроведеном претходном поступку Уставни суд је утврдио да је министар пољопривреде и заштите животне средине донео Правилник о условима и поступку за издавање и одузимање лиценце за рибочувара, начину вођења Регистра издатих лиценци, као и садржини и начину вођења Регистра привредних рибара („Службени гласник РС“, број 2/16), на основу члана 13. став 5. и члана 34. став 2. Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда. Правилник је ступио на снагу осмог дана од дана објављивања. Правилником се прописују ближи услови и поступак за издавање и одузимање лиценце за рибочувара, начин вођења регистра издатих лиценци, као и садржина и начин вођења регистра привредних рибара (члан 1). Одредбама чл. 2-4 предвиђено је да се лиценца издаје ако је лице положило испит за рибочувара, затим се одређује рок за подношење захтева за издавање лиценце, садржина захтева и докази који се уз њега прилажу, као и рок за издавање лиценце. Одредбом члана 5. Правилника прописано је да се лиценца одузима рибочувару који у току вршења послова рибочувара престане да испуњава услове прописане чланом 11. став 2. Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда. Оспореним одредбама члана 6. прописано је: да рибочувар против кога је покренут кривични поступак, не може обављати послове рибочувара до правоснажног окончања кривичног поступка ( став 1); да по окончању кривичног поступка, на предлог надлежног инспектора, у року од 30 дана министарство доноси решење којим се рибочувару одузима лиценца (став 2).
За оцену уставности оспорених одредаба члана 6. Правилника, према оцени Уставног суда од значаја су одредбе Устава Републике Србије којима је утврђено: да је владавина права основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима (члан 3. став 1); да се владавина права остварује слободним и непосредним изборима, уставним јемствима људских и мањинских права, поделом власти, независном судском влашћу и повиновањем власти Уставу и закону (члан 3. став 2); да је правни поредак јединствен и да уређење власти почива на подели власти на законодавну, извршну и судску (члан 4. ст. 1. и 2); да се јемчи право на рад, у складу са законом (члан 60. став 1); да Република Србија уређује и обезбеђује систем у области радних односа (члан 97. тачка 8); да сви закони и други општи акти донети у Републици Србији морају бити сагласни са Уставом (члан 194. став 3); да сви подзаконски општи акти Републике Србије, општи акти организација којима су поверена јавна овлашћења, политичких странака, синдиката и удружења грађана и колективни уговори морају бити сагласни закону (члан 195. став 1).
Ради целовитијег сагледавања спорних уставноправних питања у овом предмету, Уставни суд је имао у виду и поједине одредбе следећих закона:
Законом о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда („Службени гласник РС“, број 128/14), на основу кога је донет оспорени Правилник, прописано је: да чување рибарског подручја врши лице које је запослено на неодређено време код корисника, које има стечено образовање четвртог степена, положен стручни испит и лиценцу за рибочувара и које није осуђивано за неко од кривичних дела као члан организоване криминалне групе, кривична дела против имовине, кривична дела против привреде, кривична дела против животне средине, кривично дело примања или давања мита и кривично дело преваре (члан 11. став 2); да лиценцу за рибочувара издаје министарство лицу које је положило стручни испит из члана 12. овог закона (члан 13. став 1); да министар прописује ближе услове и поступак за издавање и одузимање лиценце, као и начин вођења регистра издатих лиценци (члан 13. став 5); да је у вршењу послова из члана 55. овог закона инспектор овлашћен да покрене поступак за одузимање лиценце рибочувару (члан 56. став 1. тачка 3).
Законом о државној управи („Службени гласник РС“, бр. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14) прописано је: да министарства и посебне организације доносе правилнике, наредбе и упутства, те да се правилником разрађују поједине одредбе закона или прописа Владе (члан 15. ст. 1. и 2); да министарства и посебне организације могу доносити прописе само кад су на то изричито овлашћени законом или прописом Владе (члан 16. став 1); да миинистарства и посебне организације не могу прописом одређивати своје или туђе надлежности, нити физичким и правним лицима установљавати права и обавезе које нису већ установљене законом (члан 16. став 2).
Законом о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/ 14 и 13/17 – Одлука УС) којим се као матичним законом уређује садржина права на рад, сагласно уставној одредби да се право на рад јемчи у складу са законом, прописано је: да се права, обавезе и одговорности из радног односа, односно по основу рада, уређују овим законом и посебним законом, у складу са ратификованим међународним конвенцијама (члан 1. став 1); да запослени може да буде привремено удаљен са рада ако је против њега започето кривично гоњење у складу са законом због кривичног дела учињеног на раду или у вези са радом (члан 165. тачка 1), у ком случају удаљење може да траје до правноснажног окончања тог кривичног поступка (члан 167. став 2).
Уставни суд констатује да из члана 13. став 5. Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда следи да се правилником који доноси министар прописују ближи услови и поступак за издавање и одузимање лиценце за рибочувара и начин вођења регистра издатих лиценци. Међутим, оспореном одредбом члана 6. став 1. Правилника прописује се да рибочувар против кога је покренут кривични поступак не може да обавља те послове до правоснажног окончања кривичног поступка, и то без било каквог ограничења у погледу тога које је кривично дело у питању. С друге стране, из одредаба Закона о раду које уређују удаљење запосленог с рада следи да је удаљење факултативна а не обавезна мера, која се, дакле, може изрећи запосленом против кога је започето кривично гоњење, али само у случају да је у питању кривично дело учињено на раду или у вези са радом и у том случају удаљење може трајати до правноснажног окончања кривичног поступка.
С обзиром на садржину оспорене одредбе члана 6. став 1. Правилника, а имајући у виду да је одредбом члана 13. став 5. Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда министар овлашћен да правилником ближе пропише услове и поступак за издавање и одузимање лиценце, као и начин вођења регистра издатих лиценци, за Уставни суд се као спорно поставља питање да ли је оспореном одредбом министар изашао изван предвиђеног законског овлашћења. Такође, за Уставни суд се као спорно поставља питање да ли је спорна одредба подзаконског акта могла бити донета у извршењу одредаба чл. 165. и 167. Закона о раду, како то у свом одговору наводи доносилац оспореног Правилника, будући да је привремено удаљење са рада правни институт који је уређен законом.
Полазећи од свега претходно изложеног, Уставни суд је оценио да има основа да, сагласно одредби члана 53. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС”, бр. 109/07, 99/11 и 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон и 103/15), покрене поступак за утврђивање незаконитости, а последично и неуставности одредбе члана 6. став 1. Правилника о условима и поступку за издавање и одузимање лиценце за рибочувара, начину вођења Регистра издатих лиценци, као и садржини и начину вођења Регистра привредних рибара („Службени гласник РС“, број 2/16). На основу члана 33. став 1. Закона о Уставном суду, Суд је одлучио да ово решење достави доносиоцу оспореног акта на одговор, са роком за давање одговора од 30 дана од дана пријема овог решења.
Разматрајући оспорену одредбу члана 6. став 2. Правилника и наводе и разлоге подносиоца иницијативе, Уставни суд указује да се ова одредба не може тумачити ван контекста осталих одредаба Правилника, како то чини иницијатор. Имајући у виду да су чланом 5. Правилника одређени услови за одузимање лиценце, а да је ставом 2. члана 6. предвиђено да по окончању кривичног поступка, на предлог надлежног инспектора, у року од 30 дана министарство доноси решење којим се рибочувару одузима лиценца, Уставни суд сматра да су тврдње иницијатора да оспорена одредба даје могућност да лиценца буде одузета и у случају доношења правноснажне ослобађајуће пресуде јер не прави разлику између могућих исхода кривичног поступка, очигледно неосноване. Ово стога што из члана 5. Правилника недвосмислено произлази да се лиценца одузима рибочувару који буде правоснажно осуђен за неко од кривичних дела која према Закону представљају сметњу за обављање тих послова. У погледу осталих навода и разлога иницијатора, који су истовремено и разлози оспоравања става 1. истог члана, Уставни суд налази да се не могу довести у правну везу са садржином одредбе става 2. члана 6. Правилника. Полазећи од наведеног, Уставни суд је у том делу иницијативу одбацио, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 5) Закона о Уставном суду, као очигледно неосновану.
Сагласно изложеном, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 2) и члана 46. тачка 1) Закона о Уставном суду и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Весна Илић Прелић