| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 20.04.2005 | Број: пРев.424/04 |
| Абстракт: | |||
Према утврђеном чињеничном стању тужилац и тужени су закључили уговор 10.05.2001. године, којим се тужени обавезао да тужиоцу стави на располагање и коришћење капацитета у свом објекту на Златибору у периоду од 9.07.2001. године до 20.08.2001. године, а тужени се обавезао да испуни одређене обавезе у погледу исхране, одржавање простора у хигијенско техничким исправном стању и да не уговора са другом туристичком агенцијом ангажовање капацитета који су предмет овог уговораТужилац се обавезао да туженом плати 45 пансиона дневно по 17 ДЕМ у уговореном периоду од 24. дана што укупно износи 32.130 ДЕМ. Цену услуге тужилац је требало да плати авансно у износу од 3.213 ДЕМ а затим до 8.07.2001. године, износ од 10.700 ДЕМ, до 20.07.2001. године износ од 10.710 ДЕМ и до 5.08.2001. године износ од 7.497 ДЕМ. Тужени је отказао коришћење капацитета пре истека уговореног рока, 4.08.2001. годинеТужилац је попунио капацитете у две смене од 36 гостију а платио је по 45 пансиона у обе групе. Неспорна је чињеница да тужилац није платио трећу рату уговорене цене у уговореном року плаћања, да није довео трећу групу гостијуТужилац свој захтев за повраћај - исплату утуженог износа заснива на чињеници да је попунио капацитете туженог у две групе од по 36 гостију а платио је туженом пансионе за по 45 гостију. С тога сматра да има право на повраћај разлике ангажованих смештених капацитета и стварно коришћених капацитетаНижестепени судови су правилно применили материјално право, одредбе Закона о облигационим односима којима су регулисане обавезе туристичке агенције и обавезе угоститеља, уговорних страна код уговора о ангажовању угоститељских капацитета (уговор о алотману).Код уговора о алотману, чији је појам одређен одредбом члана 885. Закона о облигационим односима, угоститељ се обавезује да у року одређеног времена стави на располагање туристичкој агенцији одређени број лежаја, пружи угоститељске услуге лицима које упути агенција и плати агенција одређену провизију, док се туристичка агенција обавезује да ће настојати да попуни ангажоване угоститељске капацитете, односно да обавести у утврђеним роковима да то није у могућности и да плати цену пружених услуга уколико је користила ангажоване капацитете.Према одредби члана 4. уговора, уговарач, агенција, тужилац у овом спору се обавезао да ће угоститељу, туженом у овом спору,“ у сваком случају платити 45 пансиона дневно по 17 ДЕМ у уговореном периоду од 42 дана, што укупно износи 32.130 ДЕМ.Правилан је закључак нижестепених судова да је уговорна обавеза тужиоца да плати по 45 пансиона у свакој групи, независно од броја гостију које је довео.Ова обавеза произилази из цитиране одредбе члана 4. уговора од 10.05.2001. године, којом се тужилац обавезао да у сваком случају плати 45 пансиона дневно по уговореној цени и уговореном периоду.Обавеза туристичке агенције да попуни ангажоване капацитете прописана је одредбом члана 896. Закона о облигационим односима а истом законском одредбом је прописано да ако у том случају не попуни ангажоване угоститељске капацитете, туристичка агенција је дужна да плати угоститељу накнаду по неискоришћеном лежају у дану. Полазећи од природе уговора о алотману, при његовом закључивању, за угоститеље је изузетно важно да уговорени рокови, у којима је туристичка агенција дужна да га обавештава о току попуњавања смештених капацитета, буду што краћи како би непопуњене капацитете могао што пре попунити.Тужилац је једнострано проценио, не водећи рачуна о уговором преузетим обавезама, да има право да не уплати уговорени износ за трећу групу туриста јер је сматрао да је за прву и другу групу туриста извршио преплату.Међутим, тужилац је за прве две групе испунио своју обавезу према туженом онако како она гласи (платио по 45 пансиона иако је капацитет попунио са по 36 гостију) јер је његова обавеза била фиксно одређена, тачно утврђена у погледу висине начина и рокова плаћања.С тога нема основа за примену одредбе члана 210. Закона о облигационим односима и повраћај више уплаћеног износа.Са изнетих разлога, одлучено је као у изреци на основу члана 393. Закона о парничном поступку.