| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Уставни суд | Датум: 10.02.2011 | Број: ИУз-779/2010 |
| Абстракт: | |||
Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 10. фебруара 2011. године, донео је
Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба чл. 325. до 336. и члана 338. Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС“, број 41/09).
Уставном суду поднета је иницијатива за покретање поступка за оцену уставности одредаба чл. 325. до 336. и члана 338. Закона наведеног у изреци. По мишљењу подносиоца иницијативе, оспорене одредбе Закона, будући да прописују новчане казне за привредне преступе и прекршаје у висини која „није у пропорцији са нашим примањима“, су „драконске, понижавајуће и вређају достојанство човека“, те су стога у супротности са одредбама члана 25. Устава којима се јемчи неповредивост физичког и психичког интегритета.
У спроведеном поступку Уставни суд је утврдио да су оспореним одредбама Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС“, број 41/09), прописане: новчане казне за привредне преступе из члана 325. Закона, и то - новчана казна у износу од 300.000 до 2.000.000 динара за правно лице и 20.000 до 200.000 динара за одговорно лице у правном лицу (члан 325.); прекршајне казне за правно лице, и то - за прекршаје из члана 326. Закона, новчана казна у износу од 100.000 до 800.000 динара за правно лице, 6.000 до 50.000 динара за одговорно лице у правном лицу и 6.000 до 50.000 динара за одговорно лице у државном органу, односно органу јединица локалне самоуправе (члан 326.); новчана казна у износу од 60.000 до 600.000 динара за правно лице, 3.000 до 30.000 за одговорно лице у правном лицу и 3.000 до 30.000 динара за одговорно лице у државном органу, односно органу јединице локалне самоуправе - за прекршаје из члана 327. Закона (члан 327.); прекршајне казне за предузетнике за прекршаје из члана 328. Закона, и то - новчана казна у износу од 100.000 до 500.000 динара (члан 328.) и прекршајне казне за физичко лице, и то - казна затвора од 30 до 60 дана, односно 45 до 60 дана и 15, односно 17 казнених поена, као и заштитна мера забране управљања моторним возилом - за поступање предвиђено одредбама члана 329. Закона (члан 329.); казна затвора од најмање 15 дана и 14 казнених поена за прекршаје одређене одредбама члана 330. Закона, а ако је возач приликом извршења наведених прекршаја проузроковао саобраћајну незгоду казна затвора од најмање 45 дана и 16 казнених поена (члан 330.); новчана казна у износу од 15.000 до 30.000, односно 30.000 до 50.000 динара или казна затвора у трајању до 30, односно 60 дана за прекршаје из члана 331. Закона (члан 331.); новчана казна у износу од 6.000 до 20.000 динара, односно у износу од 10.000 до 40.000 динара или казна затвора до 45 дана - за прекршаје из члана 332. Закона (члан 332.); новчана казна у износу од 3.000. односно од 5.000 до 15.000 динара - за прекршаје из члана 334. Закона (члан 334.); број казнених поена који се (кумулативно) изриче за повреде појединих одредаба наведених у члану 335. Закона и за случајеве предвиђене одредбама члана 336. Закона, као и за које се повреде возачу (кумулативно) изриче заштитна мера забране управљања моторним возилом (члан 338.). Законом о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС“, број 53/10) извршена је допуна члана 330. Закона, тако што је за прекршаје наведене у том члану Закона предвиђена могућност алтернативног изрицања новчане казне за прекршаје физичког лица у распону од 100.000 до 120.000, односно у распону од 120.000 до 150.000 динара.
Уставом Републике Србије је утврђено: да је физички и психички интегритет неповредив и да нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно датог пристанка (члан 25.); да свако има право на личну слободу и безбедност (члан 27.); да се нико не може огласити кривим за дело које, пре него што је учињено, законом или другим прописом заснованим на закону није било предвиђено као кажњиво, нити му се може изрећи казна која за то дело није била предвиђена (члан 34.став 1.); да Република Србија, поред осталог, уређује и обезбеђује одговорност и санкције за повреду слобода и права грађана утврђених Уставом и за повреду закона, других прописа и општих аката, режим и безбедност у свим врстама саобраћаја (члан 97. тач. 2. и 13.).
Законом о безбедности саобраћаја на путевима уређена су правила саобраћаја, понашање учесника у саобраћају на путу, ограничења саобраћаја, знаци и наредбе којих се морају придржавати учесници у саобраћају, услови које морају да испуњавају возачи за управљање возилима, услови које морају да испуњавају возила, као и друга питања која се односе на безбедност саобраћаја на путевима (члан 1.), а одредбама чија се уставност иницијативом оспорава прописане су казне за поступање учесника супротно Законом прописаним правилима понашања у саобраћају на путу. Полазећи од тога да се, сагласно Уставу, режим и безбедност у свим врстама саобраћаја уређују законом, као и да се законом уређују и обезбеђују одговорност и санкције за повреду слобода и права утврђених Уставом и за повреду закона, Уставни суд је оценио да су оспореним одредбама Закона којима су прописане санкције за поједина поступања супротно Закону, уређени односи у оквиру Уставом утврђеног овлашћења. Како Устав у погледу одређивања санкција, осим за смртну казну, не садржи посебна ограничења, одређивање за које ће се повреде закона прописати санкције, те која ће се врста и висина санкција прописати законом, по схватању Суда, ствар је целисходности, односно казнене политике у одговарајућој области.
Будући да се иницијативом оспоравају казнене одредбе, односно висина прописаних новчаних казни за привредне преступе и прекршаје, Уставни суд је приликом оцене уставности имао у виду и да ли су санкције - врста и висина предвиђене оспореним одредбама Закона о безбедности саобраћаја на путевима, као посебним законом који уређује ову област одређене у складу са законима којима се та питања уређују на системски начин. Наиме, иако сагласно одредбама члана 167. Устава, Уставни суд није надлежан да оцењује међусобну сагласност закона, уставно начело јединства правног поретка утврђено одредбом члана 4. став 1. Устава, по схватању Суда, налаже да основни принципи и правни институти предвиђени законима којима се на системски начин уређује једна област друштвених односа буду примењени и у тзв. споредном законодавству, односно у посебним законима, осим ако је тим системским законом изричито прописана могућност друкчијег уређивања истих питања.
У том смислу Уставни суд је констатовао да је Законом о привредним преступима („Службени лист СФРЈ“, бр. 4/77, 36/77, 14/85, 74/87, 57/89 и 3/90, „Службени лист СРЈ“, бр. 27/92, 24/94, 28/96 и 64/01 и „Службени гласник РС“, број 101/05), којим су уређени привредни преступи, одређено да се за правно лице новчана казна за привредни преступ може прописати у распону од 10.000 до 3.000.000 динара а за одговорно лице од 2.000 до 200.000 динара (члан 18. став 1.). Такође, Законом о прекршајима („Службени гласник РС“, бр. 101/05, 116/08 и 111/09) одређено је: да се за прекршај може прописати казна затвора у трајању од једног до шездесет дана (члан 32. став 1.); да се за прекршаје против безбедности саобраћаја на путевима законом могу прописати казнени поени у распону од 1 до 18 (члан 34. став 1.); да се за прекршаје законом или уредбом новчана казна може прописати у распону од 5.000 до 150.000 динара за физичко или одговорно лице, од 100.000 до 2.000.000 динара за правно лице и од 10.000 до 500.000 динара за предузетника (члан 35. став 1.); да се за прекршаје, поред осталог, може прописати заштитна мера забране управљања моторним возилом у трајању од тридесет дана до једне године (чл. 47. и 52.).
Полазећи од наведеног, а имајући у виду да су одредбама Закона о безбедности саобраћаја на путевима прописане врсте санкција предвиђене и Законом о привредним преступима и Законом о прекршајима, као и да је распон новчаних казни за привредне преступе и прекршаје, као и других врста санкција, оспореним одредбама Закона одређен у оквиру распона новчаних и других казни предвиђених наведеним (системским) законима, Уставни суд, сагласно одредби члана 53. став 3. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07), није прихватио иницијативу, јер није нашао основа за покретање поступка поводом ове иницијативе.
Полазећи од изложеног, Уставни суд је, на основу одредбе члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду, донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Драгиша Слијепчевић