СИРИУС
Судска пракса
https://sirius.rs

Ако је у току трајања рока за одржај дошло до промене облика својине претварањем приватне својине у друштвену, од момента промене нема могућности за стицање својине на непокретности по основу одржаја без обзира на државинско стање, зато што је члан 29. Закона о својинскоправним односима забрањивао стицање својине одржајем на непокретности у друштвеној својини, а ЗОСПО у прелазним одредбама не садржи правила о ретроактивној примени закона, због чега се рокови за стицање права својине на основу одржаја на непокретности које су биле у друштвеној својини рачунају од момента ступања на снагу новелираног закона.

Врста: Судска пракса
Sud: Врховни суд Србије*   Датум: 23.01.2003 Број: Гзз.83/02+
Абстракт:

Према утврђеном чињеничном стању тужени је у трајању дужем од 20 година био савесни држалац своје суседне парцеле и то у периоду од 1969. до 1990. године. Пошто је тужени по овом основу постао власник спорне земљишне површине по основу ванредног садржаја у смислу члана 28. став 4. Закона о основама својинскоправних односа, нижестепени судови су одбили тужбени захтев ради утврђења права својине и предаје у државину, као неоснован.
Усвајајући захтев за заштиту законитости Врховни суд Србије је укинуо нижестепене пресуде јер је у поступку учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 354. став 2. ЗПП, а због погрешне примене материјалног права чињенично стање није потпуно утврђено.
Спорно земљиште се у земљишним књигама води као приватна својина. Међутим, имајући у виду да се оно налази у граду првостепени суд није утврдио да ли је то земљиште постало друштвена својина по основу. Закона о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта ("Службени лист СФРЈ", бр. 52/58 са доцнијим изменама и допунама), Закона о одређивању грађевинског земљишта у градовима и насељима градског карактера ("Службени гласник СРС", бр. 32/68 са доцнијим изменама и допунама) или Закона о грађевинском земљишту ("Службени гласник СР", бр. 20/79). Ако је на основу закона или одлуком Скупштине општине (који се може уподобити доношењем Детаљног урбанистичког плана), спорна парцела постала друштвена својина са правом коришћења ранијих власника, било је нужно испитати да ли је до момента престанка права својине испуњен услов из члана 28. Закона о основама својинскоправних односа за стицање права својине по основу садржаја.
Ако је у току трајања рока за одржај дошло до промене својинског облика и претварање приватне својине у друштвену својину од момента промене нема могућности за стицање права својине по основу одржаја без обзира на државинско стање, зато што је члан 29. раније важећег Закона о основама својинскоправних односа забрањивао стицање својине путем одржаја на средствима у друштвеној својини. Брисањем члана 29. које је извршено Законом о основама својинскоправних односа ("Службени лист СР", бр. 29/96), није извршена конвалидација и оснажење ранијег државинског стања и постојања права својине по основу одржаја на средствима и стварима које су биле у друштвеној својини, јер Закон у прелазним и завршним одредбама не садржи правило о ретроактивној примени закона, па се зато рокови за одржај могу рачунати само за убудуће од момента ступања на снагу Закона о основама својинскоправних односа (3.8.1996. године).
Поред тога земљишно.књижно стање које је постало у току поступка и у време пресуђења не представља доказ да није дошло до промене својинских односа. Упис у јавне књиге је у смислу члана 33. Закона о основама својинскоправних односа обавезан само у случају постојања правних послова као основа за стицање својине, а не и у случају других начина стицања права својине и промене права својине.