| Основ: | Zakon o prometu nepokretnosti S./81 | ||
| Врста: | |||
| Sud: | Датум: 01.01.0001 | Број: НсГ.113/90 | |
| Абстракт: | |||
Убрзо после доношења Закона о промету земљишта и зграда (1954. године) који је дозволио слободан промет права на некретнинама, судови су се суочили са уговорима у којима цена није била истинито означена, било да се избегне већи порез на промет или да се изигра ималац права прече куповине или из других разлога.
У судској пракси педесетих година кристалисала су се три гледишта.
* По једном, купац је дужан да плати ону цену која је означена у писменом уговору, јер усмени договор о цени, због недостатка прописане форме не обавезује уговараче.
* По другом гледишту, купац дугује усмено уговорену цену, јер су странке хтеле управо ту цену, а не ону коју су означиле у писменом уговору.
* По трећем гледишту, у том случају уговор је ништав јер усмени договор о цени, коју су уговарачи хтели, не производи правне последице због тога што није изражен у прописаној форми, а писмени договор о цени не обавезује уговараче јер они ту цену нису хтели.
Ово гледиште је усвојено у начелном ставу на Проширеној општој седници Савезног врховног суда од 17. априла 1962. године.
| Дескриптори: | Писмена форма; Усмена форма ЗПНЕ027 ПОЛГАЊЕ КУПОПРОДАЈНЕ ЦЕНЕ УНАПРЕД |