| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Уставни суд | Датум: 22.11.2012 | Број: Уж-2519/2012 |
| Абстракт: | |||
Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник Већа и судије др Боса Ненадић, Катарина Манојловић Андрић, др Оливера Вучић, Предраг Ћетковић, Милан Станић, Братислав Ђокић и мр Томислав Стојковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Драгане Благојевић и Мирјане Вукадиновић, обе из Врбаса, Радована Пантелића из Србобрана, Љубице Пеулић, Анке Пеулић, Дане Станојчић, Невенке Башић, Зорке Мирић, Мирјане Нешовић, Радмиле Беадер, Зорке Гаћеше, Љубице Павлице, Љиљане Дабић, Силване Кнежевић, Стевана Крнете, Душке Сировице, Јелице Павловић, Драгице Шево, Зорке Зец, Весне Козлине и Анђелке Божин, свих из Београда , на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 22. новембра 2012. године, донео је
1. Усваја се уставна жалба Драгане Благојевић, Мирјане Вукадиновић, Радована Пантелића, Љубице Пеулић, Анке Пеулић, Дане Станојчић, Невенке Башић, Радмиле Беадер, Зорке Гаћеше, Јелице Павловић, Драгице Шево, Зорке Зец, Весне Козлине и Анђелке Божин и утврђује се да су пресудом Вишег суда у Новом Саду Гж. 2391/11 од 1. фебруара 2012. године повређена прав а подносилаца уставне жалбе на правично суђење из члана 32. став 1. Устава Републике Србије и на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава.
2. Усваја се уставна жалба Мирјане Нешовић, Љубице Павлице, Љиљане Дабић, Силване Кнежевић, Стевана Крнете и Душке Сировице и утврђује се да је пресудом Вишег суда у Новом Саду Гж. 2391/11 од 1. фебруара 2012. године повређено право подносилаца уставне жалбе на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава, док се у преосталом делу уставна жалба одбија као неоснована.
3. Одбацује се уставна жалба Зорке Мирић изјављена против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гж. 2391/11 од 1. фебруара 2012. године.
4. Налаже се Вишем суду у Новом Саду да у року од 60 дана од дана достављања Одлуке Уставног суда понови поступак по жалби тужене изјављеној против пресуде Основ ног суда у Новом Саду П. 8848/10 од 10. јуна 2010. године.
5. Одлуку објавити у “Службеном гласнику Републике Србије“.
6. Ова одлука има правно дејство и према лицима која нису поднела уставну жалбу а налазе се у истој правној ситуацији као и подносиоци уставне жалбе из тач. 1 . и 2, сагласно одредби члана 87. Закона о Уставном суду.
1. Драгана Благојевић и Мирјана Вукадиновић, обе из Врбаса, Радован Пантелић из Србобрана, Љубица Пеулић , Анка Пеулић, Дана Станојчић, Невенка Башић, Зорка Мирић, Мирјана Нешовић, Радмила Беадер , Зорка Гаћеша, Љубиц а Павлица, Љиљана Дабић, Силв ана Кнежевић, Стеван Крнета, Душка Сировица, Јелица Павловић, Драгица Шево, Зорка Зец, Весна Козлина и Анђелка Божин , сви из Београда , су 29. марта 2012. године, преко пуномоћника, адвоката Драгана Миловића из Врбаса, поднели Уставном суду уставну жалбу против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гж. 2391/11 од 1. фебруара 2012. године, због повреде права на судску заштиту из члана 22. Устава Републике Србије, права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава и права на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава.
2. Уставни суд је на седници одржаној 13. јуна 2012. године донео Одлуку Уж-314/2012, којом је усвојио уставну жалбу Радета Богуновића и утврдио да су пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж. 10355/2010 од 23. новембра 2011. године повређена права наведеног подносиоца уставне жалбе на правично суђење и једнаку заштиту права зајемчена одредбама члана 32. став 1. и члана 36. став 1. Устава, те је наложио надлежном суду да, у року од 60 дана од дана достављања ове одлуке, понови поступак по жалби коју је тужена изјавила против пресуде Основног суда у Новом Саду П. 9745/2010 од 15. септембра 2010. године.
Уставни суд је из садржине уставне жалбе подносилаца Драгане Благојевић, Мирјане Вукадиновић, Радована Пантелића, Љубице Пеулић, Анке Пеулић, Дане Станојчић, Невенке Башић, Радмиле Беадер, Зорке Гаћеше, Јелице Павловић, Драгице Шево, Зорке Зец, Весне Козлине и Анђелке Божин и на основу увида у приложене доказе, утврдио да су ови подносиоци у парничном поступку који је претходио уставносудском, били у идентичној чињеничној и правној ситуацији као и подносилац уставне жалбе у предмету Уж-314/2012.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је оценио да су оспореном пресудом Вишег суда у Новом Саду Гж. 2391/11 од 1. фебруара 2012. године повређена прав а наведених подносилаца уставне жалбе на правично суђење из члана 32. став 1. Устава и на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава. Оваква Одлука је утемељена на разлозима датим у образложењу Одлуке Уставног суда Уж-314/2012 од 13. јуна 2012. године, која је објављена у “Службеном гласнику Републике Србије“ , број 68/12.
3. На основу изложеног и одредаба члана 89. ст. 1. и 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07 и 99/11), Уставни суд је усвојио уставну жалбу наведених подносилаца и наложио Вишем суду у Новом Саду да у року од 60 дана од дана достављања ове одлуке понови поступак по жалби тужене изјављеној против пресуде Основног суда у Новом Саду П. 8848/10 од 10. јуна 2010. године, одлучујући као у тач. 1. и 4 . изреке.
4. Уставни суд је на седници одржаној 12. јула 2012. године донео Одлуку Уж-5393/2011 којом је усвојио уставну жалбу Петра Богојевића, утврдио да је пресудом Вишег суда у Новом Саду Гж. 3627/2010 од 25. августа 2011. године повређено прав о наведеног подносиоца уставне жалбе на једнаку заштиту права зајемчено одредбом члана 36. став 1. Устава, те је нашао да ову одлуку треба објавити у “Службеном гласнику Републике Србије“ као правичан вид задовољења због констатоване повреде наведеног уставног права.
Уставни суд је из садржине уставне жалбе подносилаца Мирјане Нешовић, Љубице Павлице, Љиљане Дабић, Силване Кнежевић, Стевана Крнете и Душке Сировице и на основу увида у приложене доказе, утврдио да су ови подносиоци у парничном поступку који је претходио уставносудском, били у идентичној чињеничној и правној ситуацији као и подносилац уставне жалбе у предмету Уж-5393/2011.
Узимајући у обзир наведено, Уставни суд је оценио да је оспореном пресудом Вишег суда у Новом Саду Гж. 2391/11 од 1. фебруара 2012. године повређено право наведених подносилаца уставне жалбе на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава. Оваква одлука је утемељена на разлозима датим у образложењу Одлуке Уставног суда Уж-5393/2011 од 12. јула 2012. године, која је објављена у “Службеном гласнику Републике Србије“, број 70/12.
5. На основу изложеног и одредбе члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, Уставни суд је у овом делу усвојио уставну жалбу подносилаца Мирјане Нешовић, Љубице Павлице, Љиљане Дабић, Силване Кнежевић, Стевана Крнете и Душке Сировице и одлучио као у првом делу тачке 2. изреке, док је у преосталом делу уставна жалба одбијена као неоснована.
С обзиром на то да је Уставни суд оценио да је оспорена другостепена пресуда заснована на уставноправно прихватљивом тумачењу меродавног материјалног права, Суд је, у смислу одредбе члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, нашао да се правично задовољење наведених подносилаца због повреде права на једнаку заштиту права једино може остварити објављивањем ове одлуке у “Службеном гласнику Републике Србије“, те је одлучио као у тачки 5. изреке.
6. Разматрајући допуштеност уставне жалбе у односу на подноситељку Зорку Мирић , Уставни суд указује да из одредаба члана 170. Устава и члана 82. став 1. Закона о Уставном суду произлази да је једна од претпоставки за изјављивање уставне жалбе да се у поступку у коме су донети оспорени акти, односно предузете оспорене радње, одлучивало о правима и обавезама подноситељке уставне жалбе. Ово стога што је само таквим актом, односно радњом могло доћи до повреде или ускраћивања њених Уставом зајемчених права и слобода.
С обзиро м на то да у предметном парничном поступку није одлучивано о правима и обавезама Зорке Мирић , Уставни суд је утврдио да је уставна жалба наведене подноситељке недопуштена због непостојања страначке легитимације за њено подношење, па је уставну жалбу у том делу одбацио, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, јер не постоје Уставом и Законом утврђене претпоставке за вођење поступка и одлучивање, решавајући као у тачки 3. изреке .
7. Имајући у виду да су оспореном пресудом Вишег суда у Новом Саду Гж. 2391/11 од 1. фебруара 2012. године повређена прав а и других лица на правично суђење и на једнаку заштиту права , која нису поднела уставну жалбу, а која се налазе у истој правној ситуацији као подносиоци из тач . 1. и 2. изреке, Уставни суд је оценио да има места примени члана 87. Закона о Уставном суду, па је, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уста вном суду, одлучио као у тачки 6. изреке.
8. Следом реченог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду , донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
др Драгиша Б. Слијепчевић