СИРИУС
Судска пракса
https://sirius.rs

Када постоји међудржавни уговор о правном саобраћају, тада се надлежност суда одређује према одредбама тог закона а ако га нема надлежност југословенског суд одређује се по Закону о решавању сукоба Закона са прописима других земаља

Основ: Zakon o parničnom postupku Zakon o rešavanju sukoba zakona s propisima drugih zemalja u određenim odnosima
Врста: Судска пракса
Sud: Врховни суд Србије*   Датум: 11.01.2001 Број: пРев.601/01
Абстракт:

Другостепени суд због погрешно заузетог правног става да је суд апсолутно ненадлежан, погрешно је оценио разлоге жалбе који се односе на надлежност југословенског суда, као ирелевантне.
Првостепени суд је нашао да југословенски суд није надлежан у смислу чл. 47. ст. 2. и чл. 27. ЗПП, с обзиром на то да тужени нема ни пребивалиште ни боравиште у Југославији, нити је надлежност југословенског суда одређена савезним законом или међународним уговором.
При том је првостепени суд пропустио да на несумњив начин утврди да ли постоји међудржавни уговор између СРЈ и Немачке, односно да ли су испуњени услови за одрађивање надлежности југословенског суда у смислу одредбе чл. 55. Закона о решавању сукоба Закона са прописима других земаља ("Службени лист СФРЈ" бр. 43/82, 72/82 и "Службени лист СРЈ" бр. 46/96) за надлежност југословенског суда.
Ово стога, што у ситуацији када постоји међудржавни уговор између СРЈ и друге стране државе о узајамном правном саобраћају, тада се надлежност суда одређује према одредбама тог закона, а ако нема закљученог међудржавног уговора, југословенски суд је надлежан за суђење у спору са међународним елементом, ако су испуњени услови за примену чл. 55. Закона о решавању сукоба Закона са прописима других земаља.
Првостепени суд је пропустио да утврди да ли постоји међудржавни уговор између СРЈ и Немачке, односно да ли су испуњени услови из чл. 55. Закона о решавању сукоба Закона са прописима других земаља.
Из изложеног произилази да је побијано другостепено решење донето уз погрешну примену материјалног права због чега чињенично стање није потпуно утврђено.
Стога овај суд применом чл. 395. ст. 2. у вези чл. 400. ЗПП ревизију тужиоца усвојио и побијано решење укинуо.
У поновном поступку суд ће имајући све изложено у виду на несумњив начин утврдити да ли је југословенски суд надлежан за решавање овог спора, те ће поново одлучити о постављеном тужбеном захтеву.