| Основ: | Zakon o obligacionim odnosima Zakon o stanovanju | ||
| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 31.03.2004 | Број: Рев.1528/03 |
| Абстракт: | |||
Због тога је уговор о откупу претходног стана, који је са власником стана закључила супруга бившег носиоца станарског права, као члан његовог породичног домаћинства, а на основу његове сагласности, апсолутно ништав, јер је закључен противно одредбама чл. 16 став 1 и 2 Закона о становању.
Према утврђеном чињеничном стању првотужени је био носилац станарског права на одређеном стану у К, а на основу уговора о коришћењу тог стана од 14.12.1970. године, а стан је користио заједно са супругом-друготуженом. Њему је 1988. године додељен на коришћење в својству носиоца станарског права једнособан стан површине 43, 25 м2 а у решењу је наведено да ће новодобијени стан користити са чланом свог домаћинства-супругом. Он је закључио уговор о коришћењу новодобијеног стана у коме је као члан његовог породичног домаћинства уписана и његова супруга у овом спору друготужена. Првотужени се преселио у новодобијени стан, док је његова супруга наставила са коришћењем спорног стана. Првотужени је новодобијени стан откупио 11.05.1993. године, а након тога је дао сагласност својој супрузи-друготуженој да откупи предметни стан, па је она закључила уговор о откупу предметног стана са тужиљом Општином П. која је носилац права коришћења и располагања на том стану. Брак тужених је разведен правноснажном пресудом 17. 12.1997. године, а тужба Општине Палилула је поднета 08.05.1997. године.
На основу овако утврђеног чињеничног стања нижестепени судови су и по оцени ревизијског суда правилно применили материјално право и то одредбе чл. 12 и 19 став 1 и 2 Закона о стамбеним односима СРС који је био на снази у време доделе новог стана првотуженом као и одредбе чл. 16 став 1 и 2 Закона о становању, када су усвојили тужбени захтев и утврдили да је ништав и да не производи правно дејство уговор о откупу стана који је закључен измећу тужиље Општине Палилула и тужене Ковиљке, као и када је утврдио да је уговор о коришћењу стана који је закључен 14. 12. 1970. године измећу туженог Т. и Градског стамбеног предузећа престао па су обавезани тужени да предметни стан испразне и предају у посед тужиљи Општини Палилула. И према становишту ревизијског суда додељивањем другог стана на коришћење у својству станарског права, туженом је престало станарско право на стану који је до тада у том својству користио, а његовој супрузи је престало право трајног коришћења истог стана јер је новодобијени стан додељен и за њу. Како је туженом престало својство носиоца станарског права на предметном стану он није ни имао овлашћење да да сагласност за откуп стана својој супрузи туженој Ковиљки нити је она била овлашћена да закључи уговор о откупу стана са Општином Палилула сходно члану 16 став 1 и 2 Закона о становању РС који је био на снази у време закључења спорног уговора о откупу стана. При томе када се има у виду да су оба стана откупљена од стране тужених за време трајања њиховог брака који је правноснажно разведен тек у току трајања парнице, несумњиво је да је уговор о откупу предметног стана ништав јер је закључен супротно Закону о становању Републике Србије.