| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Датум: 08.12.1994 | Број: Пж.2106/94 | |
| Абстракт: | |||
Уредбом о привременој забрани располагања одредјеним непокретностима, покретним стварима и правима Сл. г. РС, бр. 49, 50. и 55/91 и бр. 29 и 46/92 привремено је забрањено располагање непокретностима, покретним стварима и правима која се налазе на територији Републике Србије, а чији су власници односно корисници правна лица и имаоци радње на територијама република које нису чланице СРЈ.Уговор о цесији од 11. 3. 1993. године је ништав. Ово стога, што је седиште уступиоца на територији Републике која није чланица СРЈ а седиште пријемника на територији СРЈ.Тај уговор није у складу са напред наведеним имепративним прописом којим је забрањено располагање покретним стварима и правима. Ради се о недопуштеном основу уговора (чл. 51. ЗОО) јер је противан принудно пропису, па се по чл. 103. ЗОО уговор има сматрати ништавим.Последица ништавости је таква да уговор о цесији од почетка не производи правно дејство. Зато захтев странака из таквог уговора је неосновна и не може уживати судску заштиту.Из напред изнетог произилази да уговор о цесији од почетка не производи правно дејство. Зато је неоснован тужбени захтев заснован на таквом уговору.