| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 01.01.0001 | Број: Рев.1315/04 |
| Абстракт: | |||
Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је крајем 1999. године дао туженом на зајам 6.000 ДМ, без уговореног рока враћања.Тужилац је 3.3.2001. године позвао туженог да измири дуг. Тужени је обећао да ће то учинити за две до три недеље.Пошто тужени то није учинио, тужилац је у тужби поднетој 16.8.2001. године тражио да се обавеже тужени на исплату износа од 6.000 ДМ са каматом од 4.4.2001. године. На рочишту одржаном 24.4.2002. године тужилац је поставио нови тужбени захтев, којим је тражио да се обавеже тужени на исплату износа од 180.000,00 динара са затезном каматом од 4.4.2001. године.Полазећи од утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су на основу члана 557. Закона о облигационим односима и члана 277. истог Закона, такав тужбени захтев усвојили у целости.Врховни суд налаз да су основани наводи у ревизији и захтеву за заштиту законитости о постојању битне повреде одредаба парничног поступка из члана 354. став 2. тачка 14. ЗПП и погрешној примени материјалног права.Када новчана обавеза сагласно или противно закону гласи на плаћање у страној валути али се исплата по закону може тражити само у динарима, суд ће дужника обавезати на исплату дуга у динарској противвредности стране валуте по најповољнијем курсу на дан исплате по којем банка у месту плаћања откупљује страну валуту (члан 395. Закона о облигационим односима), а за време доцње до исплате, повериоцу припада домицилна камата у динарској противвредности обрачуната на исти начин.Међутим, ако је дуг конвертован у динаре према тада важећем курсу, повериоцу припада затезна камата по Закону о висини стопе затезне камате на досуђени износ дуга у динарима, од дана извршене конверзије а не од дана доспелости новчане обавезе која је гласила на страну валуту. Када је курс био другачији од курса важећег у време конверзије.У конкретном случају, нижестепени судови нису утврђивали и утврдили колико је износио курс у време конверзије (24.4.2002. године), нашта се основано указује у ревизији, а због чега се одлуке заснивању на погрешној примени материјалног права а стога ни чињенично стање није потпуно и правилно утврђено.