На основу чињенице да су тужиоци примљени на рад без поступка јавног оглашавања слободних радних места, првостепени суд налази да је поступак заснивања радног односа спроведен супротно закону и да ово, уз чињеницу да са тужиоцима није закључен уговор о раду, искључује постојање радног односа, те да су тужиоци уствари били само на фактичком раду код туженог и да такав рад може престати у свако доба, а не само у року од једне године од почетка рада и заснивања таквог радног односа, што је и суштина оспорених одлука туженог и поред тога што су оне донете применом чл. 108. ст. 1. тачка 11. Закона о радним односима, и што је до доношења спорних одлука прошао рок од једне године од пријема тужилаца у радни однос.Окружни суд је укинуо првостепену пресуду због тога што нису били јасни разлози о одлучним чињеницама наведени у првостепеној пресуду, а иста је и заснована на погрешном правном схватању што је имало за чињеницу и непотпуно утврђено чињенично стање.Спорно је да ли су тужиоци у периоду до 9.5.2001. године, као дана доношења оспорених одлука, били у радном односу код туженог или су код туженог били само на фактичком раду, како то налази првостепени суд, а који фактички рад може престати у свако доба, па и по протеку рока од једне године од почетка рада.Према одредби чл. 1. ст. 1. Закона о радним односима радни однос се заснива уговором о раду у складу са законом и колективним уговором.Код радног односа постоји међусобна сагласност запосленог и послодавца да из чињенице рада запосленог код послодавца проистекну међусобна права и обавезе која чине садржину радног односа као једног правног односа. Ова сагласност се перфектуира уговором о раду, чију садржину и облик прописује одредба чл. 11. ст. 2. Закона о радним односима. Закључењу уговора о раду по правилу претходи одлука о избору донета у поступку јавног оглашавања.Свега тога нема код рада без заснованог радног односа.У конкретном случају, председник тужене компаније донео је одлуке да се тужиоцима заснује радни однос на неодређено време.С обзиром на садржину тих одлука, од носно да се тужиоци примају у радни однос на неодређено време са тачно одређеним даном и на одређена радна места, побијана пресуда не садржи оцену о томе нису ли у тим одлукама садржани основни елементи и одредбе које би иначе, да је закључен, садржавао и уговор о раду и нису ли уствари тим одлукама тужиоци засновали радни однос.Ради доношења правилне оцене о томе било је неопходно утврдити због чега са тужиоцима није закључен уговор о раду и ако је то обавеза послодавца и када већ постоји одлука о заснивању радног односа и чијим пропустом уговор о раду није закључен, да ли је тужени закључио уговор о раду и са осталим својим радницима, затим да ли су међусобно вршена овлашћења и испуњаване обавезе које чине садржину радног односа (да ли су тужиоци радили и примали зараде, да ли су били пријављени организацији обавезног социјалног осигурања како то налаже одредба чл. 11. ст. 1. Закона о радним односима итд.) и оценити није ли тужени самом изреком побијаног решења којом констатује престанак радног односа тужилаца независно од њихове воље уствари признао да су тужиоци били у радном односу.По схватању суда, ако је послодавац у писменом облику донео одлуку да се са радником заснује радни однос на неодређено време која садржи све оно што би морало бити и садржина уговора о раду, а потом су међусобно вршена овлашћења и испуњаване обавезе које чине садржину радног односа, а уговор о раду није закључен пропустом послодавца, радни однос је заснован, иако уговор о раду није закључен.