| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Уставни суд | Датум: 13.07.2017 | Број: Уж-9477/2016 |
| Абстракт: | |||
Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа, и судије Братислав Ђокић, др Горан П. Илић, Снежана Марковић, др Тијана Шурлан, др Јован Ћирић, Сабахудин Тахировић и др Тамаш Корхец (Корхецз Тамáс), чланови Већа, у поступку по уставним жалбама Љ. Н . Т, М . Ј, М . Б, М . М . П, Г . П . П, Ј . М . К, Ф . Б, С . Р . Д, Н . Б, Љ . П, С . М . К . и Е. А . О, свих из Новог Пазара , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 6. јула 2017. године, донео је
1. Усвајају се уставн е жалб е Љ. Н. Т, М. Ј, М. Б, М. М. П, Г. П. П, Ј. М. К, Ф. Б, С. Р. Д, Љ. П, С. М. К. и Е. А. О. и утврђује да је у поступку стечаја који се водио пред Привредним судом у Краљеву у предмету Ст. 3/10 (ранији број Ст. 2868/02) подносиоцима уставних жалб и повређено право на имовину , зајемчено чланом 58. Устава Републике Србије.
2. Утврђује се право подносилаца уставн их жалб и на накнаду материјалне штете сваком у висини износа потраживања признат их у поступку стечаја који се водио пред Привредним судом у Краљеву у предмету Ст. 3/10 (ранији број Ст. 2868/02), умањених за износе који су по том основу већ исплаћени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
1. Љ. Н . Т . и друга лица наведена у уводу и тач. 1. и 3. изреке, сви из Новог Пазара, поднели су Уставном суду, 28. октобра и 30. децембра 2013, 27. јануа ра, 7. и 18. фебруара, 3. марта, 3. и 23. априла 2014. године, преко пуномоћника Р. Ч . и Р . Ђ , адвоката из Новог Пазара, уставне жалбе због повреде права на суђење у разумном року и права на имовину, зајемчених чланом 32. став 1. и чланом 58. став 1. Устава Републике Србије, у стечајном поступку који се водио пред Привредним судом у Краљеву Ст. 2868/02. Подносиоци су истакл и захтев е за накнаду нематеријалне и материјалне штете. По уставним жалбама био је формиран предмет Уж-4232/2013.
Након почетка примене одредаба члана 2. Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 101/13) којима је за заштиту права на суђење у разумном року у поступку који још увек није окончан, предвиђено посебно, ново правно средство, према коме о учињеној повреди права, пре Уставног суда, одлучује надлежни редовни суд, Уставни суд је уставне жалбе уступио на надлежност редовном суду.
Привредни апелациони суд је по правноснажном окончању поступка по захтеву предлагача за заштиту права на суђење у разумном року, овде подносилаца уставних жалби, дописом од 13. децембра 2016 . године Уставном суду уступио предмет, ради одлучивања о истакнутој повреди права на имовину подносилаца уставн их жалби, као и о захтевима за накнаду материјалне штете. По уступању предмета, исти је у Уставном суду добио нови број Уж-9477/2016.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, на основу навода уставн их жалб и, решења Привредног апелационог суда Р4. Ст. 923/14, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за доношење одлуке у овој уставносудској ствари:
Подносиоци уставних жалби, изузев Н. Б , пријавили су своја потраживања у поступку стечаја који је покренут решењем Трговинског суда у Краљеву Ст. 2868/02 од 7. јула 2003. године над стечајним дужником ДП ФО „Р .“ из Новог Пазара. Поступак стечаја окончан је 30. априла 2015. године.
Решењем Привредног апелационог суда Р4. Ст. 923/15 од 25. марта 2015. године, у ставу првом изреке, утврђено је да је предлагачима, овде подносиоцима уставних жалб и, изузев Н. Б , у поступку стечаја који се водио пред Привредним судом у Крагујевцу у предмету Ст. 3/10 (ранији број Ст. 2868/02), повређено право на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава, те су делимично усвојени њихови захтеви за накнаду нематеријалне штете. Захтев предлагача Н. Б . је одбије н, због тога што иста није била странка у оспореном парничном поступку. Исти суд је допунским решењем Р4. Ст. 923/15 од 23. марта 2016. године одлучио о трошковима поступка. У образложењу решења је, поред осталог, наведено да су потраживања предлагача до тренутка доношења решења делимично намирена у оспореном стечајном поступку.
Врховни касациони суд је решењем Рж.гп. 764/16 од 2. јуна 201 6. године одбио жалбу предлагача и потврдио ожалбено решење Привредног апелационог суда Р4. Ст. 923/15 од 25. марта 201 5. године.
4. Имајући у виду наведено, по оцени Уставног суда, пропуст поступајућег суда да намири у целини потраживања подносилаца Љ. Н. Т, М. Ј, М. Б, М. М. П, Г. П. П, Ј. М. К, Ф. Б, С. Р. Д, Љ. П, С. М. К. и Е. А. О. утврђена у стечајном поступку, у односу на дужника ДП ФО „Р.“ из Новог Пазара, који је имао друштвени капитал , у конкретном случају, представља и повреду права подносилаца на мирно уживање имовине зајемченог одредбом члана 58. Устава, коју чине њихова потраживања утврђена правноснажним решењем у стечајном поступку (исти став изражен је и у Одлуци Уставног суда Уж-1712/2010 од 21. марта 2013. године, доступно на интернет страници: www.уставни.суд.рс). С обзиром на наведено, Уставни суд је уставне жалбе усвојио, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 -Одлука УС, 40/15-др. закон и 103/15), па је одлучио као у тачки 1. изреке.
Полазећи од наведеног , а узимајући у обзир и праксу међународних институција за заштиту људских права, Уставни суд је утврдио право подносилаца уставних жалби на накнаду материјалне штете у висини износа утврђених у стечајном поступку, а који им нису исплаћени ( видети, поред других, Одлуку Уставног суда Уж-5551/2011 од 20. јуна 2013. године). Имајући у виду изнето, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, у тачки 2. изреке утврдио право подносилаца уставних жалби на накнаду материјалне штете сваком у висини износа потраживања признатих у стечајном поступку који се водио пред Привредним судом у Краљеву у предмету Ст. 3/10 (ранији број Ст. 2868/02) , умањених за износе који су по том основу већ исплаћени. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству, сагласно одредбама члана 1. Закона о допуни Закона о Уставном суду („ Службени гласник РС“, број 103/15).
5. Испитујући претпоставке за поступање по уставној жалби Н. Б , Уставни суд је констатовао да је надлежни суд одбацио њен захтев за утврђење повреде права на суђење у разумном року у поступку стечаја који се водио пред Привредним судом у Краљеву у предмету Ст. 3/10 (ранији број Ст. 2868/02), јер она није имала својство странке у том поступку. Стога, Уставни суд сматра да очигледно нема основа да се овој подноситељки утврди повреда права на имовину и право на накнаду материјалне штете у односу на оспорени поступак стечаја. Овакав став Уставни суд је заузео и у Р ешењу Уж-9164/2012 од 13. октобра 2014. године (доступно на интернет страници Суда).
С обзиром на све наведено, Уставни суд је одбацио уставну жалбу Н . Б , сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, јер нису испуњене Уставом утврђене претпоставке за вођење поступка и одлучивање, те решио као у тачки 3. изреке.
6. На основу свега изнетог и одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда ( „Службени гласник РС “, број 103/13), Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Весна Илић Прелић, с.р.