| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 01.01.0001 | Број: Рев.179/02 |
| Абстракт: | |||
Ако ревизијски суд нађе да је због погрешне примене материјалног права чињенично стање остало непотпуно утврђено, укинуће побијану пресуду али САМО ако нижестепени судови нису применили одредбу материјалног права коју је требало да примене, или ако такву одредбу нису правилно применили
Штету је проузроковао радник првотуженог, изводећи радове средствима која припадају такође првотуженом.
Према члану 170. за штету коју запослени у раду или у вези са радом проузрокује трећем лицу одговара предузеће у коме је запослени радио у тренутку проузроковања штете, осим ако докаже даје запослени у датим околностима поступао онако како је требало.Како је штетник запослен код туженог, овај одговара за штету коју он проузрокује по основу претпоставке кривице, која се може оборити противдоказом да је запослени у датим околностима поступао како је требало.
Запослени је при извођењу радова покидао кабел тужиоца и то је довољно за закључак даје поступао онако како није требало.
Он је морао поступати тако да туженом не проузрокује штету.
Његово поступање је било предузето у раду или у вези са радом пошто је штету проузроковао средствима косу припадала туженом.
При том је без значаја да ли је предузеће изводило радове уз накнаду или доброчино.
То је од значаја за однос предузећа и оног у чију корист су ови радови предузети. али не и за однос предузећа и оштећеног, према коме делује претпоставка кривице из члана 170. став 1. Закона о облигационим односима.
Према члану 395. ЗПП, ст. 2., ако ревизијски суд нађе да је због погрешне примене материјалног права чињенично стање остало непотпуно утврђено, укинуће побијану пресуду и предмет вратити на поновно суђење како би биле утврђене све чињенице важне за правилну примену материјалног права.
То може учинити само ако нижестепени судови нису применили одредбу материјалног права коју је требало да примене, или ако такву одредбу нису правилно применили.
Али, ако су применили одредбу коју је требало да примене и ако су је применили правилно, могућност укидања побијане одлуке ради разјашњења релевантних чињеница не постоји, јер се ревизијски суд, по члану 385. ЗПП, ст. 3., не може бавити чињеничним питањима.
У конкретном случају нижестепени судови су применили одредбу материјалног права коју је требало да примене, јер су побијану одлуку засновали на члану 15. ст. 3. Закона о стамбеним односима из 90. године, који је био на снази у време настанка спора.
Како су чињенице важне за примену ове одредбе разјашњене, у ревизији се неосновано наводи да одлучне чињенице, због погрешне примене материјалног права, нису утврђене.
Према члану 15. ст. 3. поменутог Закона, тужиља би могла постати носилац станарског права на спорном стану, да је са ранијим носиоцем станарског права (бабом по мајци) остварила дугогодишњу заједницу живота и становања у трајању од најмање десет година до његове смрти.
Али, она тај услов није испунила, јер је несумњиво утврђено да је њена заједница живота са носиоцем станарског права трајала мање од минималне дужине одређене законом.
Материјално право и чињенично питање у ревизијском поступку