| Врста: | |||
| Sud: | Датум: 24.12.1998 | Број: Рев.343/97 | |
| Абстракт: | |||
Предмет тужбеног захтева је накнада нематеријалне штете због повреде угледа тужиоца као правног лица, на основу члана 62. Закона о јавном информисању и члана 200. Закона о облигационим односима.Правно становиште изложено у побијаној пресудила је заинтересовано лице које има право на тужбу на накнаду штете, сходно члану 62. Закона о јавном информисању само физичко лице, а на и правно, по оцени овог суда није прихватљиво, јер према томе како је дефинисан појам лица у наведеној законској норми, Закон када говори о заинтересованом лицу не мисли само на физичко лице, већ и на правноМедјутим, овај суд стоји на правном становишту нижестепених судова да на основу наведених законских одредаба правно лице нема право на накнаду нематеријалне штете.Радњом неког лица може бити умањен друштвени углед правног лица, онако као што може бити умањен и углед физичких лица, али не може бити аналогије измедју физичких и правних лица када је реч о последицама овакве штетне радње која се манифестује у једном од видова нематеријалне штете, пошто се нематеријална штета код повреде угледа не састоји у умањену угледа као таквом, већ у псиxичким патњама које отуда долазе, а правно лице није способно да такве патње осећа.Медјутим, правно лице, у складу са наведеним законским одредбама, има право на накнаду материјалне штете по општим прописима Закона о облигационим односима за накнаду материјалне штете.