| Основ: | Zakon o izvršnom postupku | ||
| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 22.11.2002 | Број: Гзз.119/00 |
| Абстракт: | |||
"Поверилац је против дужника поднео предлог за принудно извршење ради наплате дуга по основу вансудског поравнања које су странке закључиле 28. 9. 1994.године па је извршни суд предложено решење усвојио решењем од 11. 12. 1996.године.
Против тог решења дужник је благовремено уложио приговор истичући да није било услова да се одреди извршење на основу вансудског поравнања које по становишту дужника нема значај извршне исправе.
Првостепени суд сматра да предложено вансудско поравнање представља извршну исправу у смислу члана 16. Закона о извршном поступку.
Одлучујући по жалби дужника другостепени суд је стао на становиште да приложено вансудско поравнање нема снагу извршне исправе по одредби члана 16. Закона о извршном поступку али има снагу веродостојне исправе на основу кога се могло одредити извршење по одредби члана 21. Закона о извршном поступку.
Становиште нижестепених судова да вансудско поравнање представља подобну исправу за извршење у смислу члана 16. односно подобну исправу ради извршења на основу веродостојне исправе у смислу члана 21. Закона о извршном поступку ("Службени лист СФРЈ", број 20/78) није правилно.
Закон о извршном поступку је таксативно набројао врсте извршних исправа у члану 16. (извршна судска одлука и судско поравнање, извршна одлука у управном поступку, поравнање у управном поступку и извршна одлука у прекршајном поступку ако гласе на испуњење новчане обавезе; друга одлука која је као извршна исправа предвиђена законом). Из те одредбе произилази да вансудско поравнање не представља извршну исправу јер није одлука која је као извршна исправа предвиђена неким другим законом.
Вансудско поравнање нема процесно правно дејство јер се не закључује пред судом и није идентично са судским поравнањем које би се могло уподобити правноснажној судској одлуци у смислу члана 321. у вези члана 323. ЗПП. Оно има само материјално правно дејство уговора о поравнању из члана 1089. ЗОО, па ако уговорне стране не извршавају своје обавезе из тако закљученог поравнања странка чије је субјективно право повређено може тражити испуњење обавезе или његов раскид у редовном судском поступку.
Вансудско поравнање се не може уподобити веродостојној исправи из члана 21. раније важећег Закона о извршном поступку на основу кога суд може одредити извршење на основу веродостојне исправе.
Оно није јавна него приватна исправа.
Да би постало јавна исправа оно мора бити оверено од стране суда или другог државног органа који је надлежан за оверу потписа.
У овом случају такве овере нема па се оно не може сматрати веродостојном исправом.
С обзиром да су нижестепени судови погрешно применили процесно правне одредбе ( а не материјално правне) то је учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 354. став 1. у вези члана 16. ЗПП и члана 21. раније важећег Закона о извршном поступку због кога су оба решења морала бити укинута."
| Дескриптори: | ЗИП016 Извршна исправа; Извршне исправе су Вансудско поравнање |