| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Федерације БиХ | Датум: 21.04.1998 | Број: Пж.67/98 |
| Абстракт: | |||
По мишљењу првостепеног суда тужбени захтев у односу на друготуженог је основан јер је друготужени као јемац потписима на меницама прихватио гаранцију за испуњење обавезе првотуженог по закљученом уговору о краткорочном кредиту.Овако чињенично утврђење првостепеног суда у односу на друготуженог је непотпуно, а правни закључак погрешан.На лицу меница чије су фотокопије приложене уз тужбу, налазе се само потписи законског заступника друготуженог као физичког лица, а не фирма друготуженог, па је у овом случају авалиста Х. С. као физичко лице, а не друготужени као правно лице. То што се на полеђини меница налазе потписи законског заступника друготуженог и печати друготуженог не значи да и друготужени има својство авалисте. Уз потписе законског заступника друготуженог и печате друготуженог нема изјава о авалу ни датума авалирања менице па се тзв. бјанко авалом (потписима и печатима) на полеђини меница не стиче својство авалисте. Само по форми Тзв. пуни авал се може дати и на неком другом делу менице (полеђини) јер из његове садржине недвосмислено произилази да се ради о меничном авалу, а не некој другој меничној радњи. Да би бјанко авал био правно ваљан, потписи авалисте морају да буду стављени на лицу менице испод меничног слога, како би се знало да се ради о авалу (члан 30. Закона о меници).У овом случају у питању је бјанко индосамент, а друготужени је индосант који солидарно одговара са осталим меничним дужницима . Како је индосант регресни менични дужник, друготужени би био обавезан исплатити утужени износ само ако су менице поднете на наплату и ако је одбијање исплата утврђено протестом (члан 42. до 53. Закона о меници).