| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 22.01.2004 | Број: Пж.297/03 |
| Абстракт: | |||
У овој парници тужилац је тражио да се обавеже тужена стечајна маса ДД ФШ "Б." из Н. Ц. да тужиоцу плати законску затезну камату на износ од 5.630.060, 32 динара почев од 4. 10.1999. године па до ис 94 плате, као и да се одреди привремена мера давања налога НБЈ - ЗОП 3, да туженом или трећем лицу по налогу туженог ускрати са тужениковог рачуна исплату дугованог износа. Значи, предмет спора је законска затезна камата на одређени износ главног дуга и за опредељени период.
Из списа предмета даље произилази да је над стечајним дужником ДД "Б" из Н. Ц отворен поступак стечаја 4. 10.1999. године под бројем Ст. 465/99. Тужилац је поднео пријаву потраживања 25. 11.1999. године на износ од 5.630.060, 32 динара. У пријави потраживања тужилац као стечајни поверилац, није тражио законску затезну камату.
Решење Привредног суда у 3, Ст. 465/99 од 18.01.2000. године утврђено је пријављено потраживање тужиоца у траженом износу од 5.630.060, 32 динара.
Из списа предмета даље произилази да је решењем Трговинског суда у 3, Ст. 465/99 од 25. 10.2002. године извршена продаја стечајног дужника ДД "Б" ФШ у стечају из Н. Цр. као правног лица. Продаја је извршена путем јавног надметања које је одржано дана 2.09.2002. године. Одобрена је правноснажним решењем Привредног суда у 3. Ст. 465/99 од 9.09.2002. године. Истим решењем обустављен је поступак стечаја у односу на стечајног дужника и констатовано да се поступак наставља према стечајној маси, све у смислу члана 130. ст. 1. Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији.
Предмет овог спора је камата на износ главног дуга од 5.630.060, 32 динара која није пријављена у стечајном поступку сагласно члану 90. тач. 6. Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији. Поставило се питање да ли камата, као споредно потраживање дели судбину главног потраживања, које је признато и утврђено решењем стечајног већа Привредног суда у 3.
Нижестепени судови су правилно закључили да није испуњена процесна претпоставка за вођење ове парнице, јер тужилац као стечајни поверилац није поднео пријаву потраживања и у односу на камату на износ главног дуга од 5.630.060, 32 динара. Значи, правна природа камате, односно њена акцесорност у односу на главно потраживање, које је признато и утврђено у поступку стечаја, не обезбеђује такав статус и камати, уколико такав захтев за признањем и утврђењем није поднет у пријави потраживања. Стечајни управник, се у смислу члана 125. ст. 1. Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији изјашњава само о ономе што је предмет пријаве потраживања. Ако је пријављен главни дуг камата се на тај дуг признаје или оспорава само ако је била предмет пријаве, а не и по службеној дужности. Или, још једноставније речено предмет признања од сране стечајног управника креће се у границама онога што је у пријави потраживања тражено. У овом случају захтев да се плати законска затезна камата није постављен, па стечајни управник о том захтеву није ни могао да се изјасни, нити је стечајно веће могло да упути тужиоца на парницу. У таквој ситуацији предмет расправљања у парници не може бити непријављено потраживање стечајног повериоца.
Са ових разлога неосновани су наводи ревизије да се правна судбина потраживања камате мери према правној судбини главног дуга. Главни дуг и камата представљају целину онда када се стечајни поверилац за то определио. Уколико такво опредељење не постоји, односно уколико стечајни поверилац не тражи камату исту му суд по службеној дужности не досуђује у поступку стечаја, већ се камата третира као самостално потраживање. Стога су неосновани и наводи ревизије да је одлука суд а супротна члану 102. Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији по којој одредби даном отварања стечајног поступка не престаје да тече камата на потраживање од дужника која се намирују из стечајне масе. То је тачно, али таква камата треба да се тражи.у пријави потраживања да би о њој суд могао да одлучује.