Основ: | Zakon o radnim odnosima, S.55/96 Zakon o osnovnim pravima iz radnog odnosa, J.60/89 | ||
Врста: | Судска пракса | ||
Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 08.11.1999 | Број: Рев.3292/98 |
Абстракт: |
Није разјашњено ни постојање чињенице одбијања распореда.
Запослени може одбити да ради на радном месту на које је распоређен изричитом изјавом или конклудентном радњом.
У овом случају, изричите изјаве нема.
За конклудентну радњу одбијања потребно је да из поступка запосленог несумњиво произлази да он не жели да ради на радном месту на које је распоређен.
У нижестепеним пресудама се наводи да је тужилац по одбијању потписивања уговора о раду престао да долази на посао.
Међутим, не указује се на РАЗЛОГе због којих је одсуствовао с посла.
Тужилац тврди да му је после непотписивања уговора о раду забрањено да долази на посао.
Уколико би то било тачно, не би се могло закључити да конклудентна радња одбијања распореда постоји.
У том случају изостајање тужиоца с посла не би било неоправдано.
При утврђивању чињенице одбијања распореда, првостепени суд ће испитати РАЗЛОГе због којих тужилац није долазио на посао.
Само својевољно неоправдано изостајање с посла може бити квалификовано као акт одбијања распореда.
Евентуална забрана доласка тужиоца на посао, искључује могућност да се његово понашање узме као конклудентна радња одбијања распореда.
Дескриптори: | ПОСТУПАК - ДИСЦИПЛИНСКИ ЗРО018 РАСПОРЕД РАДНИКА НА РАДНО МЕСТО ЗОПРО017 Распоредјен на радно место које одговара стручној спреми, знању и способностима за потребе организације; распоред на рад из једног у друго место |