| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Уставни суд | Датум: 05.12.2012 | Број: Уж-6638/2011 |
| Абстракт: | |||
Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник Већа и судије др Боса Ненадић, Катарина Манојловић Андрић, др Оливера Вучић, Предраг Ћетковић, Милан Станић, Братислав Ђокић и мр Томислав Стојковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Адор Стевана из Апатина, Ађин Еве из Апатина, Анке Ајетовић из Апатина, Момира Анђелића из Апатина, Бранка Бабића из Сомбора, Марка Бабића из Апатина, Владимира Бабића из Апатина, Јелене Бачић из Апатина, Синише Бачића из Апатина, Баги Розе из Апатина, Јулијане Бајрамовић из Апатина, Балаш Јована из Апатина, Балаш Маре из Апатина, Марије Бамбураћ из Апатина, Банђур Гојка из Београда, Милице Бараћ из Апатина, Барталош Ференца из Свилојева, Снежане Басарић из Апатина, Баста Сретенке из Апатина, Бенак Антуна из Апатина, Бенак Миломирке из Апатина, Беслаћ Милана из Апатина, Безбрадиц а Зорице из Сомбора, Љубице Бибић из Сомбора, Млађена Бибића из Сомбора, Блануш а Бориса из Апатина, Блануша Даре из Апатина, Блануш а Јовице из Апатина, Блануша Милана из Апатина, Богдан Јована из Апатина, Милије Богдановића из Апатина, Ника Богдановића из Апатина, Ратка Богића из Апатина, Веселина Бошковића из Апатина, Љиљане Боснић из Сомбора, Божин Борислава из Апатина, Божин Марте из Апатина, Бркљач Ковиљке из В. Грачц а, Николе В. Бубал а из Апатина, Николе Ј. Бубала из Апатина, Мирка Бујића из Апатина, Буквић Данила из Сомбора, Буквић Мире из Апатина, Буквић Верице из Сомбора, Бурсаћ Душка из Апатина, Бурсаћ Иване из Апатина, Царић Валда из Пригревиц е, Богдана Цвијановића из Апатина, Милице Цвијановић из Апатина, Ранка Цвијановића из Апатина, Славице Цвјетичанин из Апатина, Мирка Цвјетичанина из Апатина, Марије Чанковић из Сомбора, Златимира Чавара из Апатина, Чевари Јожефа из Свилојева, Александра Чонића из Апатина, Чорак Софије из Апатина, Чубрил о Јанка из Пригревиц е, Чугаљ Рада из Апатина, Љубице Ћелић из Апатина, Милке Ћирић из Апатина, Драгице Ћопић из Апатина, Мирка Ћопића из Апатина, Радмиле Ћопић из Апатина, Ћулибрк Гојка из Апатина, Хије Ћурчића из Апатина, Драгана Дамјановића из Сомбора, Љубице Дамјановић из Сомбора, Марије Дамјановић из Апатина, Миодрага Дамјановића из Сомбора, Мирослава Данчуловића из Сомбора, Декан Синише из Сонте, Диенеш Марије из Сомбора, Дизи Бранка из Апатина, Дизи Јова из Апатина, Вере Дмитровић из Пригревица, Додиг Жељка из Апатина, Бранислава Дојића из Сомбора, Допуђ а М. Марка из Апатина, Допуђ а Мире из Апатина, Допуђ а Н. Марка из Апатина, Дошен Мирјане из Апатина, Дозет Горана из Апатина, Дозет Марије из Апатина, Драча Данка из Апатина, Драча Сава из Апатина, Драгомира Дражић а из Апатина, Дрљач а Милеве из Апатина, Наде Дукић из Апатина, Анке Дураковић из Апатина, Џаја Војислава из Апатина, Џакула Милана из Апатина, Џида Антона из Апатина, Џида Антоније из Апатина, Еве Ђанић из Свилојева, Марије Ђебић из Апатина, Ђенади Мила из Сомбора, Дијане Ђенић из Апатина, Љубице Ђорђевић из Апатина, Марије Ђукић из Апатина, Јована Ј. Ђурђевића из Апатина, Ладислава Ђурића из Апатина, Ерике Ђурков из Сомбора, Еман Олге из Апатина, Ерор а Ранка из Апатина, Галика Јована из Сомбора, Геисер Стевана из Апатина, Геисер Жељка из Апатина, Глик Веронике из Апатина, Гојшин Еве из Апатина, Весне Гол из Апатина, Драгице Головић из Апатина, Весне Голуб из Апатина, Гомбош Биљане из Сонте, Љубице Горетић из Апатина, Милоша Грбића из Апатина, Мире Грбић из Апатина, Радојке Грбић из Апатина, Жељка Грбића из Апатина, Душанке Грбић из Сомбора, Душана Грозданића из Апатина, Маре Грозданић из Апатина, Олге Грујић из Ниша, Хатвани Јожеф из Сомбора, Херцога Ивана из Апатина, Игнац Јосипа из Апатина, Мирослава Ивкова из Апатина, Зорице Ивошевић из Сомбора, Антуна Јакшића из Сонте, Добриле Јанчић из Апатина, Лидије Јанковић из Апатина, Недељка Јокића из Сомбора, Ане Јосић из Сомбора, Љубомира Јосића из Апатина, Олге Јосић из Апатина, Миленка Јовановића из Апатина, Влајка Јовановића из Апатина, Калањ Душанке из Сомбора, Карачоњи Љубице из Сомбора, Савке Караџић из Апатина, Радомира Карапанџића из Сомбора, Кашански Славице из Апатина, Каурин Наде из Апатина, Клецин Магдалене из Апатина, Розе Кљајић из Апатина, Душана Кнежевића из Апатина, Мирјане Кнежевић из Пригревице, Копачек Ивана из Апатина, Кораћ Данета из Апатина, Кораћ Ђока из Апатина, Кориц а Ђура из Пригревиц е, Ђурађа Косановића из Апатина, Милана Косановића из Апатина, Милке Косановић из Апатина, Смиљке Косановић из Апатина, Ковач Ане из Апатина, Воје Ковачевића из Апатина, Рада Ковачевића из Апатина, Зорке Ковачевић из Апатина, Марије Ковачичек из Апатина, Косовке Краварушић из Апатина, Сима Краварушића из Апатина, Креча Душана из Пригревице, Јанка Кресића из Сомбора, Драгомира Кресојевића из Апатина, Љубице Крњајић из Пригревице, Евице Кртинић из Апатина, Милана Кртинића из Апатина , Радмиле Кртинић из Апатина, Вељка Кртинић а из Апатина, Куцурски Ирене из Сомбора, Ане Кукић из Апатина, Драгана Кукића из Апатина, Кусуљ а Рада из Апатина, Ласкач Снежане из Сомбора, Ласкач Златка из Сомбора, Милана Лаврнића из Апатина, Миленка Љубановића из Апатина, Ане Лукић из Апатина, Луке Лукића из Сомбора, Слободана Лукића из Стапара, Миодрага Мајсторовића из Апатина, Зорке Мајсторовић из Апатина, Малбаша Рада из Апатина, Малбаша Радмиле из Апатина, Марије Маравић из Апатина, Маргинеан М арије из Апатина, Маријан Љубе из Сомбора, Маријан Манета из Сомбора, Ђурђине Марјановића из Сомбора, Ирене Марковић из Апатина, Савке Машић из Апатина, Станка Машића из Апатина, Данета Медића из Апатина, Душана Медића из Апатина, Ђуке Медића из Апатина, Ђура Медића из Апатина, Љиљане Медић из Апатина, Милана Медића из Апатина, Милице Медић из Апатина, Мирјане Медић из Апатина, Николе Медића из Апатина, Олгице Медић из Апатина, Слободана Медића из Апатина, Манде Мијалчића из Апатина, Јосипа Мика из Апатина, Миланко Анке из Апатина, Лаза Милановића из Апатина, Радмиле Миличић из Апатина, Бранка Миљевића из Сомбора, Анђелије Милосављевић из Апатина, Бориса Милосављевића из Апатина, Верислава Милосављевић а из Апатина, Ирене Милошевић из Сомбора, Лепосаве Мирић из Апатина, Снежане Мирић из Апатина, Рада Мирковића из Београда, Славице Мирковић из Апатина, Елизабете Мишчевић из Апатина, Ане Мишковић из Апатина, Милана Мишковића из Апатина, Гордане Мочевић из Апатина, Могер Павла из Апатина, Даре Мраовић из Апатина, Стева Мраовића из Апатина, Витомира Муцића из Апатина, Јова Мудринића из Апатина, Мунижаб а Вере из Оџака, Нађ Ђерђике из Апатина, Весне Новковић из Апатина, Гордане Обрадовић из Апатина, Милана Обрадовића из Апатина, Снежане Обрадовић из Апатина, Зденка Обрадовића из Апатина, Орељ Илинке из Апатина, Орељ Жељка из Апатина, Милице Орешковић из Апатина, Николе Орешковић а из Апатина, Бранка Орлића из Бачког Брестовца, Станиславе Орлић из Апатина, Милана Ожеговића из Апатина, Предрага Падежанина из Апатина, Милице Пајић из Апатина, Пап Фрања из Апатина, Пашти Дражена из Апатина, Пашти Новке из Апатина, Данета Павковића из Апатина, Станка Павловића из Апатина, Весне Павловић из Апатина, Бранка Пећанца из Апатина, Владимира Пејовића из Апатина, Переслењи Марије из Апатина, Марије Перишкић из Бачког Моноштора, Стјепана Перишкића из Бача, Вере Петрић из Апатина, Ђура Петровића из Апатина, Горана Петровића из Апатина, Јосипа Петровића из Апатина, Предрага Петровића из Апатина, Стевана Петровић а из Апатина, Мирјане Пилиповић из Апатина, Мирка Пилиповића из Апатина, Мире Пламенић из Апатина, Почуча Мирјане из Пригревице, Душанке Поповић из Апатина, Јована Поповића из Апатина, Петра Поповића из Апатина, Рада Поповића из Апатина, Потуриц а Марије из Апатина, Потурица Стипана из Апатина, Ане Познановић из Апатина, Милке Познановић из Апатина, Слободана Прибојана из Апатина, Прица Николе из Сомбора, Душана Пругинића из Сомбора, Милана Д. Радаковића из Апатина, Дијане Радаковића из Апатина, Љубомира Радаковића из Апатина, Милана М. Радаковић из Апатина, Милована Радаковића из Апатина, Мирослава Радишића из Сомбора, Невенке Радишић из Сомбора, Радочај Јелисавете из Апатина, Мирјане Радоњић из Сомбора, Сава Рађеновић а из Апатина, Смиље Рађеновић из Апатина, Станка Рађеновића из Апатина, Зорана Рађеновића из Апатина, Љубице Ракић из Пригревице, Стипана Ракића из Свилојева, Репац Стојанке из Апатина, Резничек Ференца из Апатина, Мире Ристић из Апатина, Милоша Ристивојевића из Сомбора, Милеве Ромић из Апатина, Ромод Карла из Апатина, Миленка Савића из Сомбора, Горана Сладића из Сомбора, Јована Сладића из Станишића, Милеве Сладић из Сомбора, Милке Слијепчевић из Апатина, Будимке Смиљанић из Новог Сада, Ђорђа И. Смиљанића из Новог Сада, Ђорђа М. Смиљанића из Апатина, Ингрид Смиљанић из Апатина, Мирослава Смиљанића из Апатина, Снежане Смиљанић из Сомбора, Зорана Смиљанића из Апатина, Здравка Солача из Апатина, Зорана Срдића из Апатина, Мирослава Стакића из Сомбора, Елеоноре Станишић из Апатина, Кате Стојанов из Апатина, Ђорђа Стојадиновића из Сомбора, Богдана Стојкова из Београда, Даривоја Стојшића из Сомбора, Петра Суботића из Апатина, Милорада Сучевића из Апатина, Судар Бранка из Апатина, Судар Јелене из Апатина, Ђока Шашића из Апатина, Маре Шашић из Апатина, Милке Шашић из Апатина, Петра Шашића из Апатина, В есне Шашић из Апатина, Шибул Данице из Апатина, Шијан Бранка из Апатина, Шијан Предрага из Апатина, Шимон Веронике из Апатина, Шимунов Адама из Апатина, Јована Шкорића из Апатина, Луке Шкорића из Апатина, Милорада Шкорића из Апатина, Шкрбић Мире из Апатина, Шокац Славиде из Апатина, Штиков ац Драге из Апатина, Штиков ац Мирка из Апатина, Ивице Штрангарић а из Апатина, Шврак а Иванке из Сомбора, Данице Тадић из Апатина, Савке Терзић из Сомбора, Тинтор Жељка из Апатина, Весне Тодић из Апатина, Ане Тодоровић из Апатина, Николе Тодоровића из Апатина, Толди Јулијане из Апатина, Томп а Гордане из Апатина, Лаза Топића из Сомбора, Торбиц а Снежане из Апатина, Тот Јосипа из Апатина, Товарлож Милана из Сомбора, Товарлож Мире из Сомбора, Турански Марије из Апатина, Убипарип Илије из Гакова, Узелац Наде из Апатина, Ваиштан ац Јосипа из Апатина, Вакош Николе из Апатина, Вејин Бранка из Апатина, Вејин Љиљане из Апатина, Лончар Вејновић Марије из Апатина, Влада Векића из Сомбора, Винтер Матије из Апатина, Вељка Владетића из Пригревице, Весне Владетић из Пригревице, Велимира Влатковића из Апатина, Зорана Војновића из Апатина, Рада Војводића из Апатина, Врачар Милице из Апатина, Бориславке Вучетић из Апатина, Мирка Вујичић а из Апатина, Софије Вукобратов из Апатина, Драгославе Вуловић из Апатина, Завођа Душана из Апатина, Завођа Милеве из Апатина, Зделар Милке из Апатина, Наде Здравковић из Апатина, Зец Жељка из Апатина, Мирјане Зорић из Апатина, Светка Зорића из Апатина, Јасне Ивковић из Сомбора, Загорке Жижановић из Пригревице, Милене Кнежевић из Београда, Милке Орешковић-Кнежевић из Бачког Брестовца, Николе Кнежевића из Бачког Брестовца, Хенц Наде из Сомбора, Светлане Грић из Новог Београда, Кирда Владимира из Новог Сада, Аљоше Башића из Апатина, Душана Ћопића из Апатина, Јанка Маринковића из Апатина, Евице Радаковић из Апатина, Душанке Дубајић из Апатина, Славице Максимовић из Апатина, Миодрага Милутиновића из Апатина, Боривоја Славнића из Врбаса, Рајка Николића из Сомбора, Марка Бабића из Апатина, Радислава Главића из Новог Сада, Милорада Станковића из Лединаца, Верице Цветановске из Новог Сада, Сава Врањешевића из Врдника, Велебит Милке из Пригревице, Ђура Грбића из Сомбора, Ане Грбић из Сомбора, Ане Пејић из Апатина, Пејин Миленка из Апатина, Драч а Стева из Апатина, Жељка Ратковића из Сомбора, Максима Ратковића из Сомбора, Драгана Глишовића из Београда, Дејана Смиљанића из Апатина, Милана Лемајића из Апатина, Милована Ћеранића из Београда, Кориц а Милке из Апатина, Ханка Јосипа из Апатина, Боровац Косовке из Апатина, Анђелије Иванишевић из Апатина, Бањанин Бранка из Алексинца, Смиље Обрадовић из Апатина, Ђура Обрадовића из Апатина, Зорана Дробца из Сомбора, Митра Симића из Београда, Миленка Ћирјаковића из Београда, Ћулибрк Слободана из Новог Београда, Дошен Недељка из Сомбора, Милијане Микић из Новог Београда, Бранислава Јокића из Клења, Живорада Божића из Белотића, Мирослава Мићића из Богатића, Зорана Давидовића из Богатића, Гордане Карамарковић из Чонопље, Мирослава Карамарковића из Чонопље, Крсман Милке из Сомбора и Гојка Перића из Белотића, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 5. децембра 2012. године, донео је
1. Усваја се уставна жалба подносилаца Адор Стевана и других подосилаца уставне жалбе наведених у уводу , изјављена због повреде права на суђење у разумном року зајемченог одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије у поступку који је вођен пред Привредним судом у Београду у предмету П. 86/10 .
2. Одбија се као неоснована уставна жалба подносилаца Адора Стеван и других подносилаца из тачке 1 , изјављена против пресуде Привредног апелационог суда Пж. 13099/10 од 19. септембра 2011. године због повреде права на правично суђење зајмченог одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
1. Адор Стеван и други подносиоци уставне жалбе наведени у уводу, су 22. децембра 2011. године, преко пуномоћника Божидара Иванчевића, адвоката из Сомбора, поднели Уставном суду уставну жалбу због повреде права на суђење у разумном року зајемченог одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије, у поступку који се водио пред Привредним судом у Београду у предмету П. 86/10 и против пресуде Привредног апелационог суда Пж. 13099/10 од 19. септембра 2011. године због повреде права на судску заштиту зајемченог одредбом члана 22. став 1. Устава и , повреде права на правично суђење зајемченог одредбом члана 32. став 1. Устава.
Подносиоци уставне жалбе су навели да су 16. септембра 2002. године поднели тужбу против тужених „КБК БРОКЕР“ АД, Београд и Мешовите берзе „Београдска берза“ АД, Београд са захтевом да се утврди да је ништава трговина акцијама „Апатинске пиваре“ АД, Апатин на аукцији одржаној 29. априла 2002. године на Мешовитој берзи „Београдској берзи“ АД, Београд. Навели су да је од подношења тужбе до доношења правноснажне пресуде прошло више од девет година . Берзански посредник „КБК Брокер“, који је заступао акционаре „Апатинске пиваре“ АД, Апатин , овде подносиоце уставне жалбе изнео је на продају акције на првој аукцији која је заказана за 29. април а 2002. године са налозима у којима је доминирала цена не мања од 1.200,00 динара по акцији, а током аукције брокер је утврдио преовлађујућу цену од 24.000,00 дина ра по једној акцији. Директор берзе је реаговао и први прекинуо и поништио ову аукцију, уз образложење да је постигнута нереална цена. Друга аукција је заказана и започета истог дана у 13.00 часова, али услед неусклађености часовника неки берзански посредници су онемогућени да предају своје налоге за куповину, а тиме и да учествују на аукцији, чиме су нарушена Правила берзе и поремећен ток трговине. На састанку 8. маја 2002. године у просторијама берзе на коме су присуствовали представници тужених, емитента, представници Савезне комисије за хартије од вредности и финансијско тржиште, закључено је да ће „резултати трговања“ бити признати уколико се утврди да није било манипулација у трговању, а као резултат наведеног закључка, уследило је издавање закључнице о обављеној трансакцији од 15. маја 2002. године. Након тога, берза је позвала брокере да приступе салдирању трансакције почев од 15. маја 2002. године, што значи да цена акција није утврђена на аукцији од 29. априла 2002. године, него 15. маја 2002. године. Подносиоци су истакли да имајући у виду првобитно заузет став другостепеног суда да је и поред кршења берзанских прописа од стране берзе ипак проглашена цена и омогућено закључење трансакција, чиме је берза својим пропустима утицала на висину тако проглашене цене, није јасно услед чега је првостепеном пресудом одбијен тужбени захтев и услед чега је другостепени суд променио правно становише. Подносиоци су предложили да Уставни суд поништи оспорену другостепену и првостепену пресуду.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
Одредба члана 82. став 1. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", бр. 109/07 и 99/11) је по својој садржини истоветна са одредбом члана 170. Устава, а ставом 2. истог члана је прописано да се уставна жалба може изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, у случају када је подносиоцу жалбе повређено право на суђење у разумном року.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је извршио увид у целокупну документацију приложену као доказ уз уставну жалбу и списе предмета Привредног суда у Београду П. 86/10, те утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Тужиоци су 16. септембра 2002. године поднели тужбу Трговинском суду у Београду против тужених „КБК Брокер“ АД, Београд и Мешовите берзе „Београдске берзе“ АД, Београд, којом су тражили да се утврди да је ништава трговина акцијама „Апатинске пиваре“ АД, Апатин, на аукцији одржаној 29. априла 2002. године, на Мешовитој берзи „Београдској берзи“ АД, Београд , и то у погледу акција чији су власници тужиоци, те да се обавежу тужени да тужиоцима врате у посед потврде о праву власништва над акцијама „Апатинске пиваре“ АД, Апатин, а поднели су и евентуални тужбени захтев за накнаду штете опредељујући појединачне износе за сваког тужиоца.
Пред Трговинским односно Привредним судом у Београду одржана су 23 рочишта ( 13. новембра и 18. децембра 2002. године ; 7. априла 2004. године; 10. јуна, 14. јула и 10. новембра 2004. године; 12. децембра 2005. године; 11. октобра и 13. новембра 2006. године; 27. јуна 2007. године; 3. марта, 28. маја, 28. јула, 24. септембра и 24. децембра 2008. године; 2. фебруара, 17. марта, 15. априла, 24. јуна, 30. септембра и 16. децембра 2009. године; 25. јануара и 26. фебруара 2010. године).
Пред Трговинским односно Привредним судом у Београду није одражано пет рочишта (28. априла и 8. септембра 2004. године , 14. фебруара 2007. године, 30. јануара и 26. новембра 2008. године).
Трговински суд у Београду се решењем П. 3399/02 од 18. децембра 2002. године огласио стварно ненадлежним за расправљање и одлучивање у овој правној ствари и по правноснажности решења списе предмета уступио Трећем општинском суду у Београду. Трећи општински суд у Београду се на рочишту 7. априла 2003. године , огласио стварно ненадлежним, односно није прихватио стварну надлежност и списе предмета је доставио Врховном суду Србије ради решавања сукоба надлежности . Решењем Врховног суда Србије Р. 404/03 од 25. децембра 2003. године, утврђено је да је за суђење у овом предмету стварно надлежан Трговински суд у Београду.
Пресудом Трговинског суда у Београду П. 576/04 од 10. новембра 2004. године, у ставу првом изреке је одбијен приговор апсолутне ненадлежно сти Трговинског суда у Београду, ставом другим изреке је усвојен тужбени захтев тужиоца и утврђено да је ништава купопродаја акција „Апатинске пиваре“ АД, Апатин, на аукцији одржаној 29. априла 1992. године, на Мешовитој берзи „Београдској берзи“ АД, Београд, и то у погледу акци ја чији су власници тужиоци, па су обавезани тужени да тужиоцима врате у посед потврде о праву власништву над акцијама „Апатинске пиваре“ АД, Апатин, ставом трећим изреке наложено је туженима да тужиоцима накнаде трошкове парничног поступка.
Решењем Трговинског суда у Београду П. 576/04 од 14. фебруара 2005. године исправљена је пресуда П. 576/04 од 10. новембра 2004. године у ставу другом изреке, тако што речи: „на аукцији одржаној дана 29. априла 1992. године“, гласе: „ на аукцији одржаној дана 29. априла 2002. године“.
Одлучујући о жалбама првотуженог и друготуженог, Виши трговински суд је решењем Пж. 1958/05 од 16. октобра 2005. године укинуо пресуд у Трговинског суда у Београду П. 576/04 од 10. новембра 2004. године , са исправком од 14. фебруара 2005. године и предмет вра тио првостепеном суду на поновно суђење. Из образложења решења другостепеног суда произлази да се тужиоци не могу обештетити у парничном поступку, захтевом за ограничени поништај акција, тако што ће им се омогућити да два пута тргују истим акцијама на берзи. Поред тога, истакао је и примедбе на првостепену пресуду, јер је првостепени суд усвојио главни тужбени захтев за утврђење ништавости купопродаје акција у односу на све тужиоце у овом спору, а да о евентуалном тужбеном захтеву за накнаду штете није одлучивао, као и да је тужене, иако нису уговарачи, обавезао да тужиоцима врате у посед потврде о праву власништва над акцијама „Апатинске пиваре “ АД, Апатин.
Првостепени суд је на рочишту од 12. децембра 2005. године , дозволио преиначење тужбеног захтева тужилаца , постављањем као главног до сада евентуалног т ужбеног захтева за накнаду штете, с тим да до сада главни тужбени захтев за поништај аукције буде евентуални.
Решењем Трговинског суда у Београду П. 4155/05 од 12. децембра 2005. године, у ставу првом изреке одбијен је приговор апсолутне ненадлежности Трговинског суда у Београду за одлучивање о главном тужбеном захтеву за накнаду штете тужиоцима поводом трговине акцијама „Апатинске пиваре“ АД, Апатин на аукцији од 29. априла 2002. године , а ставом другим изреке тај суд се огласио апсолутно ненадлежним за одлучивање о евентуалном тужбеном захтеву за утврђење ништавости трговине акцијама на аукцији од 29. априла 2002. године и за поништај те аукције, уз захтев да се тужени обавежу да тужиоцима врате у посед потврде о праву власништва над акцијама „Апатинске пиваре“ АД, Апатин.
Одлучујући о жалби друготуженог Виши трговински суд је решењем Пж. 1154/06 од 8. јуна 2006. године одбио жалбу и потврдио решење Трговинског суда у Београду П. 4155/05 од 12. децембра 2005. године у ставу првом изреке.
Решењем Трговинског суда у Београду П. 4155/05 од 5. јула 2006. године наложено је пуномоћнику тужилаца да у року од 15 дана од дана пријема овог решења, поднеском образложи тужбене захтеве тужилаца за накнаду штете, тако што ће прецизирати врсту, облик штете и узрочно-последичну везу између радњи тужених у настанку штетних последица и да уколико предлаже вештачење прецизира околности на које се треба спровести, на основу које документације и да предложи личност вештака.
Решењем Трговинског суда у Београду П. 4155/05 од 22. фебруара 2007. године, у ставу првом изреке одбијен је предлог тужених да се констатује да се тужба тужилаца који нису приступили рочишт у заказаном за 14. фебруар 2007. године сматра повученом, а ставом другим изреке је предвиђено да ће се по правноснажности овог решења обавити вештачење сагласно решењу са рочишта од 13. новембра 2006. године.
Одлучујући о жалби туженог КБК „Брокер“ АД, Београд, Виши трговински суд је решењем Пж. 2338/07 од 18. априла 2007. године потврдио решење Трговинског суда у Београду П. 4155/05 од 22. фебруара 2007. године.
Решењем Трговинског суда у Београду П. 4155/05 од 27. јуна 2007. године у ставу првом изреке одбијено је проширење тужбе ступањем нових тужилаца у парницу, који су наведени у поднесцима примљеним у суду 10. маја 2007. године од редног броја 435 од 525, а ставом другим изреке одбачен је приговор стварне ненадлежности овог суда у погледу захтева за накнаду штете.
Решењем Вишег трговинског суда Пж. 7517/07 од 26. септембра 2007. године одбијена је као неоснована жалба туженог КБК „Брокер“ АД, Београд и потврђено решење Трговинског суда у Београду П. 4155/05 од 27. јуна 2007. године.
Пресудом Привредног суда у Београду П. 86/2010 од 26. фебруара 2010. године , у ставу првом изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужилаца којим су тражили да им тужени солидарно накнаде шт ету, ставом другим изреке извршена је исправка решења Трговинског суда у Београду П. 4155/05 од 26. јуна 2007. године у ставу првом изреке тако да уместо бројева „435 до 525“, сада стоји „435 до 549“, а ставом трећим изреке наложено је тужиоцима да накнаде туженима трошкове парничног поступка и то првотуженом износ од 1.038.000,00 динара и друготуженом 1.225.000,00 динара.
Одлучујући о жалби тужилаца Привредни апелациони суд је донео пресуду Пж. 13099/10 од 19. септембра 2011. године којом је потврдио пресуду Привредног суда у Београду П. 86/2010 од 26. фебруара 2010. године. Из образложења другостепене пресуде произлази да се о постојању релевантне грађанско-правне одговорности тужених за штету према продавцима са спорне аукције није могло расправљати без резултата управноправне контроле рада берзе. У описаној ситуацији, везано за прекид аукције од 8. маја 2002. године у просторијама Берзе, одржан је састанак на коме су присуствовали представници свих берзанских кућа који су учествовали на аукцији од 29. априла 2002. године, представник емитента, представник Савезне комисије за хартије од вредности и финансијско тржиште, представник Агенције за приватизацију, представник Министарства за привреду и приватизацију и представници Београдске берзе. На овом састанку разматрана су питања везана за одржавање аукције и констатовано је да су ставови учесника у трговању акцијама „Апатинске пиваре“ АД, Апатин , у смислу сагледавања регуларности трговања и на истом је закључено, да уколико се утврди да није било манипулисања у трговању на аукцији одржаној у 13 часова, резултати трговине друге аукције би ће признати, а потом ће се закључити купопродајна транасакција. Отуда се не могу прихватити као основани наводи жалбе, да без обзира ко је пристуствовао неформалном састанку од 8. маја 2002. године, да на таквом састанку није могла бити донета одлука о „признању“ резултата трговине акцијама са аукције од 29. априла 2002. године у 13 часова, која аукција је неспорно прекинута. Правилно је првостепени суд нашао да тужиоци, нису доказали да је у њиховој имовини дошло до штетне последице кривицом или неиспуњењем уговорне обавезе тужених и да постоји узрочно-последична веза између штетне радње или пропуштања и настанка евентуалне штете на страни тужилаца. Из приложених налога продаје , суд је утврдио да су се тужиоци у овом спору определили за цену по комаду акције „не мање од 1.200,00 динара“ и „под најповољнијим условима“. Овластили су првотуженог да потпише сва потребна документа везана за право по основу продаје акција из овог налога након исплате купопродајне цене. Као емитент акција означена је „Апатинска пивара“ АД, Апатин. Из приложених закључница од 15. маја 2002. године, суд је утврдио да је продаја акција извршена по цени од 1.350,00 динара, емитента „Апатинске пиваре“ АД, Апатин, уз учешће брокера продавца „Дарк брокер“ АД и „КБК Брокер“ и брокера купца „Сензал“ АД и „М&В Инвестментс” АД. Према налазу вештака Института за економику и финансије из Београда, имајући у виду да за аукцију у 13 сати, нису били испостављени налози без покрића, није било разлога да се на овој аукцији не закључе трансакције. Тужиоци се нису могли обештетити у парничном поступку захтевом за ограничени поништај аукције, тако што ће им се омогућити два пута да тргују акцијама на берзи. Тужиоци се нису могли позивати на грађанскоправну одговорност тужених, услед повреде берзанских правила, уколико иста није санкционисана унутар управноправне контроле рада берзе поништајем аукције или на други одговарајући начин. Стоји чињеница да је било одређених неправилности приликом спорне аукције, али да оне очито нису биле таквог значаја да би биле даље управноправно санкционисане и довеле до непризнавања резултата трговине акцијама друге аукције од 29. априла 2002. године, ако би у наставку поступка пред парничним судом омогућиле степеновање и одмеравањ е грађанскоправне одговорности тужених, са јасном и недвосмисленом оценом о у тицају на висину проглашене цене и закључењу трансакција и поред кршења берзанских прописа. У том смислу, првостепени суд је, управо да би употпунио чињенично стање и поуздано закључио о степену поштовања берзанских правила провео оба вештачења и прецизирао одштетне параметре, с обзиром на актуелни метод трговања, али и нове резултате до којих се дошло у даљем доказном поступку, тако да није било противречности у погледу података добијених вештачењем. Битне чињенице и околности за овакав закључак суда су: да је у свему поступљено по налозима туж илаца продаваца акција на берзи; да је аукција од 29. априла 2002. године прекинута, али да није поништена; да је извршено салдирање и уношење и објављивање аукције од 29. апр ила 2002. године у курсну листу; да мали акционари нису могли да учествују на трговању акцијама “Апатинске пиваре” АД, Апатин од 20. маја 2002. године, као и да тужиоци нису покушали да врше обједињавање акција са Акцијским фондом од 29. априла 2002. године. Правилно је првостепени суд нашао да тужиоци нису могли да претрпе штету зато што су акције “Апатинске пиваре” АД, Апатин, на аукцији дана 29. априла 2002. године продате по цени од 1.350,00 динара, јер су наведен е акције продате по цени која је званично важила тог дана за наведене акције, а није доказано да је друготужена берза имала утицаја на формирање цена акција на тржишту, док првотужени брокер није прекршио уговор са тужиоцима да би постојао основ за накнаду штете, иако су постојале одређене нерегуларности при трговини са акцијама.
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава је утврђено да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Одредбом члана 10. Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС“, бр. 125/04 и 111/09) било је прописано да странка има право да суд одлучи о њеним захтевима и предлозима у разумном року.
Законом о берзама, берзанском пословању и берзанским посредницима ("Службени лист СРЈ", бр. 90/94, 20/99 и 44/99) било је прописано : да с авезна влада именује комесара на берзи који присуствује берзанској трговини; да комесар има право да присуствује састанцима свих органа берзе и да указује на уочене пропусте и неправилности у примени закона и аката берзе; да је комесар дужан да предузима мере за отклањање уочених неправилности (члан 64.); да ако је пословање берзе супротно закону, статуту и правилима берзе или ако кретање цена тржишног материјала угрожава стабилност берзе, комесар може да обустави берзанску трговину и да о томе одмах обавести орган који је издао дозволу за рад тој берзи (члан 65.); да је орган којег је комесар обавестио о обустави берзанске трговине дужан да одмах изврши контролу пословања берзе и предузме мере у складу с овим законом (члан 66.); да се контролом из члана 66. овог закона утврђује спровођење закона, других прописа и аката берзе; да у обављању контроле орган којег је комесар обавестио има право увида у пословне књиге и другу документацију берзе (члан 67.); да ако се контролом утврди да је берза поступила супротно закону и актима берзе, орган који је издао дозволу за рад берзе може предузети следеће мере: наложити да берза у прописаном року своје пословање усклади са законом и актима берзе; привремено обустави рад берзе ако оцени да даље пословање берзе угрожава интересе учесника у раду берзе, нарушава равнотежу на тржишту или угрожава функционисање берзе; да се мере из става 1. овог члана изричу решењем које је коначно у управном поступку (члан 68.); да ће прописе о извршавању контроле из члана 66. овог закона донети орган који је издао дозволу за рад берзе (члан 69.); да ће ако берза у року одређеном у решењу о предузимању мера не отклони неправилности и не поступи по захтеву органа који је вршио контролу, тај орган одузети дозволу за рад берзе; да је решење из става 1. овог члана коначно (члан 70.);
Законом о приватизацији ("Службени гласник РС" број 38/01) било је прописано : да на дзор над применом одредаба овог закона и прописа донетих на основу њега врши министарство надлежно за послове приватизације; да контролу рада Владе Републике Србије и министарства надлежног за послове приватизације у спровођењу поступка приватизације врши надлежни одбор Народне скупштине Републике Србије; да је министарство надлежно за послове приватизације дужно да надлежном одбору Народне скупштине Републике Србије подноси редовне месечне извештаје о стању поступка приватизације, закљученим уговорима о продаји капитала, односно имовине, са приложеним уговорима, покренутим поступцима приватизације, раду субјеката надлежних за спровођење поступка приватизације наведених у члану 4. овог закона, као и да пружа све потребне податке и информације по захтеву надлежног одбора (члан 62.); да надзор из члана 62. став 1. овог закона обухвата и надзор над пословима продаје акција из поступка приватизације која се обавља преко финансијске берзе док акције не буду на листингу берзе (члан 63.).
Законом о Акцијском фонду ("Службени гласник РС", бр. 38/01 и 45/05) било је прописано : да се Акцијском фонду преносе акције, односно удели: преостали до дана ступања на снагу закона којим се уређује приватизација у предузећима која су извршила приватизацију дела друштвеног, односно државног капитала према одредбама Закона о својинској трансформацији ("Службени гласник РС", бр. 32/97 и 10/01), акционара који су одустали од отплата уписаних акција које се отплаћују на основу Закона о друштвеном капиталу ("Службени лист СФРЈ", бр. 84/89 и 46/90), Закона о условима и поступку претварања друштвене својине у друге облике својине ("Службени гласник РС", бр. 48/91, 75/91, 48/94 и 51/94) и Закона о својинској трансформацији ("Службени гласник РС", бр. 32/97 и 10/01) , које Фонд за развој Републике Србије пренесе Акцијском фонду ради продаје , преостали после продаје капитала у поступку приватизације у складу са законом којим се уређује приватизација, као и акције после раскида уговора о продаји капитала, односно имовине између Агенције за приватизацију и купца капитала (члан 8.); да Агенција за приватизацију (у даљем тексту: Агенција) организује поступак продаје акција или удела из члана 8. овог закона , да Акцијски фонд продаје акције, односно уделе на основу налога Агенције; да се акције из ст. 1. и 2. овог члана продају на финансијској берзи јавном аукцијом и ван берзе прихватањем понуде за преузимање, у складу са законом којим се уређује тржиште хартија од вредности, а удели јавном аукцијом, осим акција за које министарство надлежно за послове приватизације одлучи да их евидентира у Приватизационом регистру, да се изузетно од става 3. овог члана, ако Агенција донесе одлуку, акције, односно удели могу продавати и путем јавне понуде и јавног тендера, да се и стовремено са понудом за продају акција из Акцијског фонда, могу нудити на продају и акције појединачних акционара правног лица чије се акције нуде на продају, ради продаје већинског пакета акција, да Акцијски фонд у поступку продаје поштује принципе јавности и недискриминације; да је Акцијски фонд дужан да акције које су му пренете прода најкасније у року од шест година од дана ступања на снагу закона којим се уређује приватизација (члан 9.) .
Правилима мешовите берзе „Београдске берзе“ АД, Београд од 15. априла 1997. године било је прописано: да је почетна цена за трговину хартијом цена утврђена на претходном берзанском састанку (члан 70.); да одмах по закључењу посла купопродаје хартије од вредности, брокер Берзе податке уноси у информациони систем Берзе и обавештава учеснике на Берзи: да је посао купопродаје хартије од вредности закључен; о цени по којој је посао закључен и о обиму посла (члан 71.) ; да берзански контролор обавештава Комесара Берзе о потреби да се привремено обустави трговина свим или појединим тржишним материјалом, ако оцени да њихова трговина угрожава равнотежу на финансијском тржишту или тржишту роба, или ако очекује објављивање информације за коју се претпоставља да би могла знатно да утиче на цену тржишног материјала (члан 115.); да се под дисциплинским прекршајима у смислу ових Правила подразумевају радње које су учињене од стране члана Берзе и учесника на Берзи и то - непоштовање одредаба закона које регулишу трговину тржишним материјалом; непоштовање одредаба Статута, ових правила и других аката Берзе и уговора закључених са Берзом, неизвршавање обавеза п о пословима закљученим на Берзи, подношење нетачних извештаја Берзи у коме су изостављени или погрешно дати релевантни подаци; превара или вршење радњи у ци љу преваре везано за трговину на Берзи, понашање које није у складу са коректним и праведним принципима трговине , вршење радњи које нису у интересу пословања Берзе и које нарушавају углед Берзе , подношење фиктивних налога за куповину или продају тржишних материјала на Берзи и свесно извршавање ових налога; давање налога за куповину, односно продају којима се не мењају власник тржишног материјала и свесно извршавање таквих налога, давање налога за куповину, односно продају тржишног материјала са искључивом намером да се изазове неравнотежа на тржишту или проузрокује формира ње цена које нису реалне, пружање помоћи при вршењу таквих трансакција, свесно учествовање у њима заједно са другим лицима, као и вршење осталих радњи са тим циљем или пружање помоћи у њиховој реализацији, изостављање битних чињеница или давање нетачних података приликом подношења захтева за стицање статуса члана или учесника на Берзи , пропусти или непоступање у складу са захтевима Берзе који се односе на достављање на увид књига и документације који су предмет увида и контроле, као и други пропусти у давању информација и података и друге радње којима се крше добри пословни обичаји (члан 139.) .
Правилником о трговању акцијама из поступка приватизације од 26. јула 2001. године било је прописано: да се максимални дебаланс између понуде и тражње изван кога се не допушта закључење трансакција утврђује на нивоу од десетоструке количине свих налога понуде, односно тражње (члан 18.); да уколико брокер Берзе утврди дебаланс према члану 17. овог Правилника он га објављује и позива чланове Берзе на балансирање тржишта; да се балансирање може извршити позивом члановима Берзе да испоставе нове налоге ради успостављања равнотеже тржишта, у зависности од стране на којој је исказан дебаланс и то интервенцијом из емитентовог портфеља или интервенцијом за емитентов портфељ, да ако се предајом налога из претходна два става не постигне равнотежа тржишта, Брокер берзе ће приступити искључивању предатих налога, по следећим критеријумима, док не постигне равнотежу тржишта: прво се искључују налози са ценама који +/-21% одступају од индикативне цене, друго, искључује мање налоге по количини; да ако се равнотежа тржишта не може успоставити на начин из претходног става, цена се формира у износу +/-20% од индикативне цене (у зависности од стране на којој је наступио дебаланс) и она служи као репер за следећу аукцију (члан 19.); да се рок за салдирање закључених трансакција утрђује на период од пет радних дана (члан 40.); да о закљученој трансакцији Берза израђује закључницу коју потписују чланови Берзе који су закључили трансакцију и брокер Берзе; да закључница из претходног става не мора да садржи податке о идентитету клијената за које су берзански посредници закључили трансакцију; да ради вршења релевантних промена, члан Берзе уз закључницу из претходног става, прилаже надлежним органима спецификацију клијената за коју сноси одговорност а која садржи: број збирне закључнице Берзе, матичне бројеве клијената, број реализованих акција и назив берзанског посредника (члан 41.).
Правилником о трговању акцијама из поступка приватизације, који је донео Управни одбор „Београдске берзе“ АД, Београд , од 17. априла 2002. године и 26. априла 2002. године, било је прописано да када је аукција заказана по пријави Акцијског фонда, на страни понуде учествује само Акцијски фонд, а на страни тражње учествују чланови Берзе , који су претходно испунили услове утврђене од стране Акцијског фонда и који имају налоге тражње са испуњеним условима минималне цене и минималне количине (члан 23ц).
Законом о облигационим односима ( "Службени лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 и "Службени лист СРЈ", бр. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 и 44/99) је прописано да ко другоме проузрокује штету дужан је накнадити је, уколико не докаже да је штета настала без његове кривице ( члан 154. став 1.); да је штета умањење нечије имовине (обична штета) и спречавање њеног повећања (измакла корист), као и наношење другоме физичког или психичког бола или страха (нематеријална штета) (члан 155.); да кривица постоји када је штетник проузроковао штету намерно или непажњом (члан 158.); да кад дужник не испуни обавезу или задоцни са њеним испуњењем, поверилац има право захтевати и накнаду штете коју је услед тог претрпео (члан 262. став 2.).
5. Период оцене разумности дужине трајања овог судског поступка који спада у надлежност Уставног суда, ратионе темпорис, почео је 8. новембра 2006. године, када је проглашен и ступио на снагу Устав Републике Србије, који установљава уставну жалбу као правно средство за заштиту повређених или угрожених људских права и слобода и свакоме јемчи право на јавно расправљање и одлучивање о његовим правима и обавезама у разумном року. Међутим, Уставни суд сматра да се ради утврђивања оправданости дужине трајања поступка мора узети у обзир и стање предмета на дан 8. новембра 2006. године. Уставни суд је констатовао да су подносиоци поднели тужбу Трговинском суду у Београду 16. септембра 2002. године. Уставни суд налази да је за оцену постојања повреде наведеног уставног права подносилаца уставне жалбе релевантан период од 16. септембра 2002. године, као дана подношења тужбе до окончања поступка оспореном другостепеном пресудом.
Нема сумње да је разумна дужина судског поступка релативна категорија, која зависи од низа чинилаца и мора се проценити у сваком појединачном случају, према његовим специфичним околностима. Сложеност чињеничних и правних питања у конкретном предмету, понашање подносилаца уставне жалбе као странке у поступку, поступање надлежних судова који воде поступак и природа захтева, односно значај расправљаног права за подносиоце, основни су чиниоци који утичу на оцену дужине парничног судског поступка.
Оцењујући спроведени поступак у предметној грађанскоправној ствари, уважавајући при томе судску праксу и критеријуме Уставног суда, као и међународних институција за заштиту људских права, Уставни суд је утврдио да је подносиоцима уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року зајемчено чланом 32. став 1. Устава.
По оцени Уставног суда, разлог који је довео до повреде наведеног зајемченог права је поступање надлежног првостепеног суда у овом сложеном парничном поступку . Наиме, Уставни суд је утврдио да се пропуст првостепеног суда огледа у оглашавању стварно ненадлежним за расправљање и одлучивање у овој правној ствари, решењем П. 3399/02 од 18. децембра 2002. године и уступањ у списа предмета Трећем општинском суду у Београду, који се решењем од 7. априла 2003. године огласио стварно ненадлежним . Одлучујући о сукобу надлежности Врховни суд Србије је решењем Р. 404/03 од 25. децембра 2003. године, утврдио да је за суђење у овом предмету стварно надлежан Трговински суд у Београду, јер је наведени суд надлежан да поступа у споровима у којима је предмет спора стицање права на деоницама или акцијама и у споровима о акционарско деоничарском статусу без обзира на својство странака. Поред тога, првостепени суд пресудом П. 576/04 од 10. новембра 2004. године није одлучио о евентуалном тужбеном захтеву тужилаца, а тужене је, иако нису уговарачи , обавезао да тужиоцима врате у посед потврде о праву власништва над акцијама „Апатинске пиваре“ АД, Апатин. Првостепени суд се тек решењем П. 4155/05 од 12. децембра 2005. године огласио апсолутно ненадлежним за одучивање о напред наведеном евентуалном тужбеном захтеву тужилаца. Уставни суд је такође имао у виду да је првостепени суд у редовним временским интервалима од месец дана заказивао рочишта за главну расправу, а да само пет рочишта није одржано услед недостатка процесних претпоставки.
Уставни суд оцењује да су и подносиоци уставне жалбе допринели дужини трајања парничног поступка, јер су у току поступка преиначили тужбени захтев постављањем као главног до тада евентуалног тужбеног захтева за накнаду штете, с тим да до тада главни тужбени, односно захтев за поништај аукције буде евентуални, које преиначење је суд дозволио на рочишту од 12. децембра 2005. године . Како пуномоћник тужилаца није прецизирао врсту, облик штете и узрочно-последичну везу између радњи тужених у настанку штетних последица, то је решењем од 5. јула 2006. године првостепени суд наложио пуномоћнику тужилаца, овде подносилаца уставне жалбе, да уреди тужбу у овом делу.
Предмет парничног поступка, по оцени Уставног суда, јесте од великог интереса за подносиоце уставне жалбе, будући да се ради о трговини акцијама “Апатинске пиваре” АД, Апатин, а у погледу акција чији су власници подносиоци. Уставни суд је оценио да одређена сложеност поступка не може бити оправдање за пропусте првостепеног суда у погледу стварне надлежности и за неодлучивање о евентуалном тужбеном захтеву тужилаца у овој правној ствари и деветогодишње трајање оспореног парничног поступка .
Полазећи од наведеног, Уставни суд је, на основу одредбе члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07 и 99/11), уставну жалбу усвојио и утврдио да је подносиоцима уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава, одлучујући као у тачки 1. изреке.
Оваква одлука је донета у границама захтева постављеног у уставној жалби, с обзиром на то да подносиоци уставне жалбе нису захтевали правично задовољење у виду накнаде нематеријалне штете.
6. Одлучујући о делу уставне жалбе подносилаца која је изјављена против пресуде Привредног апелациног суда Пж. 13099/10 од 19. септембра 2011. године, због повреде права на правично суђење зајемчено г одредбом члана 32. став 1. Устава, Уставни суд је претходно оценио да се подносиоци у суштини жале на погрешну примену материјалног права.
Према наводима подносилаца уставне жалбе погрешна примена материјалног права у конкретном случају односи се на погрешну примену релевантних прописа за одлучивање тада важећих Правила мешовите берзе „Београдске берзе“ АД, Београд, и то чл. 70, 71, 115 . и 139, као и Правилника о трговању акцијама из поступка приватизације , и то чл. 18, 19, 40 . и 41.
Појам берзанског посла обухвата сваки уговор о продаји тржишног материјала којим се тргује на берзи, закључен по налогу налогодавца-брокера, члана берзе за берзанским пултом између брокера берзе као посредника и брокера чланова берзе као купца, односно продавца на начин и под условима утврђеним правилима и другим актима берзе. Специфичност берзанског у односу на друге послове, огледа се у томе што је место закључења овог посла на берзи, али не у било којим просторијама, него за њеним пултом (на паркету), а време закључења берзанског посла јесте за време трајања састанка на берзи тзв. берзанског састанка.
Према Правилима мешовите берзе „Београдске берзе“ АД, Београд, под промптном трговином подразумева се извршавање купопродајних обавеза одмах, а најкасније у року од пет дана, од дана закључења посла на берзи, а под терминском трговином подразумева се извршење купопро дајних обавеза у року дужем од пет дана од дана закључења посла на берзи. Почетна цена за трговину хартијом је цена утврђена на претходном берзанском састанку сходно члану 70. Правила , а сходно члану 71. истих правила одмах по закључењу посла, односно купопродаји хартија од вредности „Брокер берзе“ уноси податке у информациони систем берзе и обавештава учеснике на берзи: да је посао купопродаје хартија од вредности закључен; о цени по којој је посао закључен и о обиму посла. Берзански контролор у складу са одредбом члана 115. обавештава Комесара берзе о потреби да се привремено обустави трговина свим или појединим тржишним материјалом, ако оцени да њихова трговина угрожава равнотежу на финансијском тржишту или тржишту роба, или ако очекује објављивање информације за коју се претпоставља да би могла знатно да утиче на цену тржишног материјала. Чланом 139. Правила, између осталог , је прописано да се под дисциплинским прекршајима у смислу ових правила подразумевају радње које су учињене од стране члана берзе и учесника на берзи, као што су: непоштовање одредаба Закона које регулишу трговину тржишним материјалом; непоштовање одредаба Статута, ових правила и других аката берзе и Уговора закључених са берзом, као и неизвршавање обавеза по пословима закљученим на берзи.
Према Правилнику о трговању акцијама из поступка приватизације, акцијама првог и другог тржишта тргује се методом периодичних акција са преовлађујућом ценом, а аукције се одржавају према утврђеном календару. Максимални дебаланс између понуде и тражње изван кога се не допушта закључење трансакција, утврђује се на нивоу од десетоструке количине свих налога понуде, односно тражње у складу са чланом 18. Уколико је брокер берзе утврдио дебаланс, он га у складу са чланом 19. Правилника објављује и позива чланове берзе на балансирање тржишта, а балансирање се може извршити позивом члановима берзе да испоставе нове налоге ради успостављања равнотеже тржишта у зависности од стране на којој је исказан дебаланс , и то: интервенциојом из емитентовог портфеља или интервенцијом на емитентов портфељ. Ако се предајом налога не постигне равнотежа тржишта, брокер берзе ће приступити искључивању предатих налога, по следећим критеријумима, док се не постигне равнотежа тржишта, тако што се прво искључују налози са ценом које +/-21% одступају од инди кативне цене, а друго искључује мање налоге по количини. Ако се равнотежа тржишта не може успоставити на начин из претходног става, цена се формира у износу од +/-20% од индикативне цене (у зависности од стране на којој је наступио дебаланс) и она служи као репер за следећу аукцију. О закљученој трансакцији берза израђује закључницу коју потписују чланови берзе који су закључили трансакцију и брокер берзе у складу са одредбом члана 41. Правилника. Закључница не мора да садржи податке о идентитету клијената за које су берзански посредници закључили трансакцију. Ради извршења релевантних промена, члан берзе уз закључницу, прилаже надлежним органима спецификацију клијената за коју сноси одговорност, а која садржи: број збирне закључнице берзе, матичне бројеве клијената, број реализованих аукција и назив берзанског посредника.
Судови су у току поступка утврдили да при заказивању аукције за 29. април 2002. године за трговину акцијама „Апатинске пиваре“ АД, Апатин, метод трговања минималне цене и минималне количине није постојао, а с обзиром на то да се заказане аукције нису могле отказивати, то ни ова аукција , ни у ком случају није могла да буде отказана пре њеног одржавања. Такође су утврдили да нема доказа да су акционари повукли своје налоге испостављене брокеру, нити да је било намере њиховог обједињења по методи минимална цена минимална количина. По уносу свих налога понуде и тражње, установљено је да понуда и тражња исказују дебаланс већи од максимално дозвољеног дебаланса из члана члана 18. Правилника о трговању акцијама из поступка приватизације, те се приступило балансирању тржишта у складу са чланом 19. истог правилника.
Мали акционари нису могли да учествују у трговању акција ма „Апатинске пиваре“ АД , Апатин, на аукцији која је одржана 20. маја 2002. године, с обзиром на то да је аукција заказана по пријави Акцијског фонда. По важећем Правилнику о трговању акцијама из поступка приватизације, када је аукција заказан а по пријави Акцијског фода , на страни понуде учествује само Акцијски фонд. Тако ни Акцијски фонд, ни Агенција за приватизацију, нису позвале мале акционаре да се придруже, јер су већ у поседу имали већински пакет. Наиме, продавац је био једино и искључиво Акцијски фонд, метод је био „минимална цена, минимална количина“, а налог „све или ништа“, те није било могуће обједињавање акција малих акционара акцијама Акцијског фонда, јер Акцијски фонд није позвао мале акционаре да изврше обједињавање, а тужиоци су могли то да траже од Агенције за приватизацију и Акцијског фонда, пре 29. априла 2002. године односно пре испостављања налога брокеру, сходно одредбама члана 9. Закона о Акцијском фонду.
Судови су закључили да је у свему поступљено по налозима тужилаца продаваца акција на берзи, да је аукција од 29. априла 2002. године прекинута, али да није поништена, да је извршено салдирање, уношење и обједињавање аукције од 29. априла 2002. године у курсну листу, да мали акционари нису могли да учествују на трговању акцијама Апатинске пиваре АД, Апатин, од 20. маја 2002. године и да тужиоци нису покушали да врше обједињавање акција са Акцијским фондом од 29. априла 2002. године. Имајући у виду напред наведено, тужиоци се нису могли обештетити у парничном поступку, захтевом за ограничени поништај аукције, тако што ће им се омогућити да два пута тргују истим акцијама на берзи. Такође, тужиоци се нису могли позвати на грађанскоправну одговорност тужених, услед повреде берзанских правила, уколико иста није санкционисана унутар управноправне контроле рада берзе поништајем аукције или на други одговарајући начин. С удови су констатовали да стоји чињеница да је било одређених неправилности приликом спорне аукције (изречене дисциплинске казне првотуженом-опомена, односно суспензија у обављању трговине акцијама на берзи у трајању од једне године), али да оне очито нису биле таквог значаја да би биле даље управноправно санкционисане и довеле до непризнавања резултата трговине акцијама друге аукције од 29. априла 2002. године, како би у даљем току парничног поступка омогућиле степеновање и одмеравања грађанскоправне одговорности тужених, са јасном и недвосмисленом оценом о утицају на висину проглашене цене и закључењу трансакција и поред кршења берзанских прописа.
Уставни суд сматра да је Привредни апелациони суд за своје ставове дао јасне, прецизне и ло гичне закључке, засноване на уставноправно прихватљивој примени материјалног права. Уставни суд није нашао ништа што би указивало да су материјалноправни прописи произвољно и неправично примењени на штету подносилаца уставне жалбе, нити да има елемената који указују на процесну неправичност у смислу гаранција у оквиру права на правично суђење . Имајући у виду наведено, Уставни суд оценио да оспореном пресудом Привредног апелационог суда Пж. 13099/10 од 19. септембра 2011. године подносиоцима није повређено право на правично суђење зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава, па је применом одредбе члана 89. став 1. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС" бр. 109/07 и 99/11) , у овом делу одбио уставну жалбу, као у тачки 2. изреке.
У погледу навода подносилаца уставне жалбе којима се позива на повреду права на “делотворну судску заштиту” из члана 22. став 1. Устава, Уставни суд указује да се овом уставном одредб ом не јемчи ниједно посебно (самостално) људско право, већ је реч о једном од основних начела на којем, сагласно Уставу, почива остваривање свих Уставом зајемчених људских и мањинских права и слобода. Стога је повреда овог начела акцесорне природе, јер може бити везана само за истовремено учињену повреду или ускраћивање неког одређеног уставног права или слободе. У том смислу, да би Уставни суд у поступку по уставној жалби ценио да ли је оспореним појединачним актом или радњом дошло до повреде наведеног начела, наводи подносилаца морају бити у вези са повредом или ускраћивањем конкретно означеног људског или мањинског права или слободе, што у предметној жалби није учињено. Имајући у виду напред наведено, Уставни суд је применом одредбе члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду , уставну жалбу одбацио , као у другом делу тачке 2. изреке.
7. Полазећи од свега изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42 б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 84. Пословника о раду Уставног суда (“Службени гласник РС”, бр. 24/08, 27/08 и 76/11), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
др Драгиша Б. Слијепчевић