| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 29.09.2003 | Број: Рев.5903/00 |
| Абстракт: | |||
Тужбени захтев у овом спору односи се на утврђивање права претварања заједничке просторије у стамбеној згради у стан, на основу одлуке Скупштине станара тужене зграде и доношења одлуке која замењује уговор о претварању те заједничке просторије у стан, који није закључен.
Према стању у списима, решењем општине од 17.11.1977. године наложено је тужиљи да се исели из заједничке просторије у приземљу тужене зграде површине 38 м2, а од 104 станара тужене зграде 55 станара је потписало сагласност да тужиља претвори заједничку просторију тужене у стан.
Према одредби члана 20 Закона о одржавању стамбених зграда ("Службени гласник РС", бр. 44/95 и 46/98), лице које сматра да му је одлуком Скупштине зграде повређено неко право или правни интерес на закону заснован може ту одлуку побијати пред надлежним судом.
Према члану 21 став 1 истог Закона, Скупштина зграде може донети одлуку да се заједничке просторије претворе у стан или пословни простор ако су за то испуњени услови по прописима о планирању и уређењу простора и изградњи објеката, а одредбом става 2 члана 37 наведеног Закона прописано је да је одлука органа управљања или писмена сагласност већине корисника станова о давању на коришћење заједничких просторија за становање или обављање пословне делатности, донета до ступања на снагу овог Закона, основ за остваривање права из члана 21 и 22 овог Закона и служи као доказ о праву коришћења ради извођења радова у смислу прописа о планирању и уређењу простора и изградњи објекта.
Сходно изложеном, спор ради утврђивања права на претварање заједничке просторије спорне стамбене зграде у стан (без одлуке Скупштине зграде), и ради доношења одлуке која замењује уговор о претварању заједничке просторије у стан, није спор из грађанско-правног односа странака у смислу члана 1 ЗПП-а, пошто је поступак претварања заједничке просторије у стан, сходно наведеним одредбама Закона о одржавању стамбених зграда, управни поступак у коме се цени сагласност већине корисника станова о давању на коришћење заједничке просторије за становање, као основ за остваривање права да се заједничка просторија претвори у стан.
Стога су по оцени ревизијског суда нижестепени судови правилно поступили када су се огласили ненадлежним, одбацили тужбу и прекинули све до тада спроведене радње у поступку, а сходно члану 16 став 2 ЗПП-а.
Четврти општински суду Београду, П.218/98