| Основ: | Zakon o obligacionim odnosima | ||
| Врста: | |||
| Sud: | Датум: 01.01.0001 | Број: НсГ.54/85 | |
| Абстракт: | |||
Овај начелни став заузет је поводом неуједначене судске праксе у примени одредбе чл. 507. ЗОО-Закона о облигационим односима, а по питању гашења права купца према продавцу по основу гарантног листа.
По основу уговора о продаји продавац одговара купцу за материјалне недостатке ствари уопште, у случајевима и под условима прописаним одредбама чланова 478. ЗОО-500. ЗОО. Ова одговорност произилази из начела еквивалентности узајамних престација које важе за двострано теретне уговоре.
Материјални недостаци ствари, у правилу, умањују њену вредност и доводе у питање економски циљ због којег је уговор закључен.
Стога су купцу призната одређена права на заштиту његових интереса (чл. 488. ЗОО), с тим што је због сигурности правног саобраћаја остварење тих права временски ограничено преклузивним роком прописаним у члану 500. ЗОО.
За такозвану техничку робу продату уз гарантни лист који произвођач гарантује исправно функционисање ствари у току одређеног времена продавац одговара заједно са произвођачем, под посебним условима који су прописани одредбама чланова 501. ЗОО-506. ЗОО.
Посебна техничка својства ове врсте ствари као и начин њиховог коришћења и одржавања наметнули су потребу увођења директне одговорности произвођача који је најбоље упознат са њиховим својствима, а у вези са тим и прописивање специфичних услова одговорности.
Обавеза продаје одређених производа уз гарантни лист детаљније је регулисана Законом о стандардизацији са каснијим изменама и допунама ("Сл. лист СФРЈ", бр. 11/80), али наведени закон само допуњује решење из ЗОО не дирајући у њихову суштину.
Остваривање права купца по основу гарантног листа одредбом чл. 507. ЗОО такође је ограничено преклузивним роком.
Међутим, наведеном законском одредбом, која се налази у склопу одредаба о одговорности продавца и произвођача за исправно функционисање ствари по основу гарантног листа, преклузивни рок је прописан само за остваривање права према произвођачу а не и према продавцу.
Отуда су се у пракси наметнула питања-да ли су права купца према продавцу по основу гарантног листа уопште ограничена преклузивним роком или се на њих примењује рок застарелости, а ако и за права према продавцу важи преклузивни рок, да ли се он заснива на одредби чл. 507. ЗОО или на одредби чл. 500. ЗОО.
Неподељено је мишљење да се права купца за робу купљену уз гарантни лист гасе у преклузивном року како према произвођачу тако и према продавцу.
То произилази и из заједничког основа одговорности продавца и произвођача, из разлога које намеће сигурност правног саобраћаја који су исти без обзира на то да ли се право остварује према продавцу или произвођачу, као и из околности да су и права купца према продавцу која се заснивају само на уговору о продаји ограничена преклузивним роком.
Јединствено је и мишљење да се законска одредба опреклузивном року не може путем аналогије проширивати, будући да се ради о пропису којим се право ограничава па се мора тумачити рестриктивно.
Дилема се свела на питање да ли се преклузивни рок за остваривање права према продавцу директно заснива на одредби чл. 507. ЗОО или на одредби чл. 500. ЗОО.
Није прихваћено мишљење да је одговорност продавца по основи гарантног листа акцесорне природе у односу на одговорност произвођача, због тога што по закону произвођач издаје гарантни лист, те да се одредба чл. 507. ЗОО примењује на продавца као јемца.
Оцењено је да је основни недостатак овог мишљења у томе што би се, с обзиром на природу акцесорне обавезе, моментом гашења права према произвођачу због истека преклузивног рока угасило право и према продавцу и у оним ситуацијама у којима је купац свој захтев према продавцу истакао у оквиру гарантног рока.
Почетак преклузивног рока везан је за обраћање купца продавцу односно произвођачу у вези са уоченим недостацима у функционисању ствари, а законом је купцу признато право избора према којем од њих ће остваривати право и којим редоследом, изузев у случајевима кад је произвођач у месту продаје обезбедио сервисирање односно оправку ствари.
Стога купац који се определио да своје право остварује према продавцу не би могао да буде преклудиран због тога што је пропустио законски рок за остваривање права према произвођачу.
Поред тога, ваља имати у виду да се однос између купца и произвођача заснива само на гарантном листу, док се однос између купца и продавца заснива и на уговору о продаји, па се и садржина права у складу са тим разликује.
Према одредби чл. 504. ЗОО купац у односу на продавца има право и на раскид уговора о продаји или на снижење цене, а с обзиром на однос са произвођачем та права према произвођачу не може истицати.
Одредба чл. 507. ЗОО односи се, међутим, само на права која купац може истицати према произвођачу, па се и из тог разлога одредба чл. 507. не може проширити и на продавца.
Заузети начелни став заснован је на одредби чл. 500. у вези са одредбом чл. 501. ЗОО. Као што је већ наведено, продавац по основу уговора 6 продаји одговара купцу за материјалне недостатке ствари уопште.
Материјални недостаци ствари за које продавац одговара прецизно су одређени у чл. 479. ЗОО, а ти недостаци, поред осталих, обухватају и недостатке "својства за редовну употребу" што подразумева исправно функционисање ствари.
Стога се одредбе о одговорности продавца за исправно функционисање продате ствари по основу гарантног листа појављују као посебне у односу на опште одредбе о његовој одговорности по основу уговора о продаји.
Гарантни лист као основ одговорности за продавца повлачи само посебне строже услове већ постојеће одговорности.
Рок трајања одговорности је дужи, а права купца нису условљена претходним обавештавањем продавца о недостацима ствари будући да је гарантовано исправно функционисање ствари у току одређеног времена.
Иако гарантни лист издаје произвођач, одговорност продавца према купцу је директна и самостална јер то намеће њихов однос заснован уговором о продаји, а гарантни лист даје право продавцу на регрес исплаћеног износа од произвођача што представља одговарајућу компензацију за строже услове одговорности у односу на робу која се не продаје уз гарантни лист.
Упориште за овакво тумачење, поред већ изнетих аргумената, даје и одредба чл. 501. ЗОО. Садржина ове одредбе приказана је као "одговорност продавца и произвођача", а и у ставу првом стоји да купац може захтевати отклањање недостатка "како од продавца тако и од произвођача. " Одговорност продавца логично је стављена у први план јер је она већ заснована закључењем уговора о продаји.
Да је одговорност продавца по основу гарантног листа прописана само као акцесорна одговорност у односу на одговорност произвођача, очито је да продавац и произвођач не би овим радом били наведени у законском пропису.
Поред тога, ваља имати у виду и одредбу става другог истог чл. којом је прописано да се правилима о гаранцији за исправно функционисање ствари не дира у правила о одговорности продавца за недостатке ствари, што значи да се ради о посебним правилима која само делимично отклањају примену општих правила уколико се од тих правила разликују.
Најзад, уколико би одговорност продавца по основу гарантног листа била регулисана посебно, без везивања за његову одговорност по основу уговора о продаји, очито је да законодавац не би пропустио да пропише и преклузивни рок за остваривање права по том основу, као што је то у чл. 507. ЗОО прописано за остваривање права према произвођачу.