Из записника о главној расправи од 27. децембра 1996. године, види се да у записнику није констатовано да је предметно поравнање прочитано странкама од стране суда.По схватању првостепеног суда, ништавост поравнања произилази из чињенице што у записнику о главној расправи на које је закључено поравнање није констатовано да је исто прочитано странкама, што је обавеза суда у смислу члана 322. став 2. ЗПП.Наведено становиште првостепеног суда није правилно.Обавеза суда да води рачуна о томе, да се у смислу члана 322. став 2. ЗПП, по уношењу садржине поравнања у судски записник исто прочита, има за циљ да осигура да садржина поравнања чији текст суд уноси у записник у потпуности одговара вољи странака, и зато ако поравнање није прочитано, само због тога није ништаво.Ово тим пре, када се из списа види да су се о садржини спорног поравнања странке о свему споразумеле непосредно пре рочишта без присуства суда, онако како поравнање и гласи.Околност да ли је судско поравнање прочитано странкама била би од значаја само онда када би садржина поравнања била у сумњи.Осим тога, првостепени суд није утврђивао да ли је поравнање пре закључења прочитано странкама, већ се задовољио само тиме што то није констатовано у судском записнику.