| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Датум: 26.07.2002 | Број: Рев.3/02 | |
| Абстракт: | |||
Првостепени суд. у конкретном случају, ранију одлуку, којом је окончан поступак чије се понављање тражи, темељи на чињеничном утврђењу да је на основу исказа свједока Ј.С., Р.С., С.Д. и С.Р.. као и на основу садржине рачуна бр. 311 од 11.3.1992. године кога је издала СТР „М.“ из М., чији је власник свједок Ј. С, утврђено да је тужилац 11.3.1992. године на правно ваљан начин купио спорну количину шећера од СТР „М.“ из М. и исту преузео у посјед. те да му као власнику, припада право да од тужене тражи његово враћање. јер да му га је тужена одузела без правног основа.Тужена се у приједлогу за понављање тог поступка конкретно позвала на пресуду кривичног суда К-57/97 од 31.10.1997. године којом је тужилац оглашен кривим ради кривичног дјела фалсификовање службене исправе из члана 236. став 2. у вези става 1. КЗ Републике Српске - посебни дио, јер је у мају мјесецу 1992. године, ради доказивања да је његово предузеће „СТР“ 3. власник спорне количине шећера, употријебио фалсификовану отпремницу ПИК „П.“ бр. 1853/2 од 11.3.1992. године на име купца ДП „П.“ П. и да је стога ова чињеница и овај нови доказ таквог значаја да би за њу могла бити донијета повољнија одлука да су били употријебљени у ранијем поступку.Тужилац је власничком тужбом исходио ранију одлуку у поступку чије се понављање тражи. те је у смислу члана 37. ЗОСПО био дужан да докаже да је власник спорне количине шећера. а не само да докаже да га тужена држи без правног основа, како то погрешно закључује другостепени суд. За доказ стицања права својине потребно је доказати постојање правних чињеница на основу којих је тужилац стекао право својине ствари, чији поврат тражи.Полазећи од овог материјално-правног прописа, а крај наведеног стања ствари у својој укупности, овај суд цијени да се садржини изреке правоснажне пресуде кривичног суда, којом је утврђено да је тужилац употријебио фалсификовану исправу ради доказивања да је власник спорне количине шећера не може отклонити значај новог доказа. односно нове чињенице због које се може тражити понављање поступка у смислу члана 421. тачка 9. ЗПП. Ово зато, што је за реивиндикацијску тужбу активно легитимисан власник ствари, чији се повраћај тражи, и да тужилац (власник) мора доказати да на тој ствари има право својине. У конкретном случају тужилац је употријебио фалсификовану исправу ради доказивања права својине на спорној количини шећера, на чије враћање је обавезана тужена ранијом одлуком у поступку чије се понављање тражи. Стога ова чињеница и ова фалсификована исправа, по оцјени ревизијског суда, када се доведу у везу са доказима на којима је заснована ранија пресуда, због природе ствари, представља нову чињеницу и нови доказ на основу којих је за тужену могла бити донијета повољнија одлука да је та чињеница и тај доказ били употријебљени у ранијем поступку и на основу којих се у смислу члана 421. тачка 9. ЗПП може тражити понављање правоснажно окончаног поступка, без обзира што пресудом кривичног суда није утврђена чињеница неистинитог садржаја рачуна бр. 311 од 11.3.1992. године и што није утврђено да је лажан исказ свједокиње Ј.С.