| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Уставни суд | Датум: 16.12.2010 | Број: Уж-644/2008 |
| Абстракт: | |||
Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, мр Милан Марковић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Маре Поповић из Новог Пазара, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 16. децембра 2010. године, донео је
ОДЛУКА
1. Одбија се као неоснована уставна жалба Маре Поповић изјављена против радње нечињења Министарства финансија, Пореска управа, Регионални центар Крагујевац, због повреде права на једнаку заштиту права и на правно средство из члана 36. став 2. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
2. Одбацује се предлог Маре Поповић за одлагање извршења решења Министарства финансија, Пореска управа, Филијала Нови Пазар број 413 - 4/1457-01а од 14. фебруара 2008. године.
1. Мара Поповић из Новог Пазара, преко пуномоћника Марине Поповић, адвоката из Новог Пазара, поднела је 11. јуна 2008. године Уставном суду уставну жалбу против решења наведеног у изреци, због повреде права на једнаку заштиту права и на правно средство зајемченог одредбом члана 36. став 2. Устава Републике Србије. Подноситељка се истовремено позива и на повреду права из члана 13. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и члана 1. Протокола 1 уз Европску конвенцију.
Подноситељка уставне жалбе наводи да је 5. марта 2008. године поднела жалбу против решења Министарства финансија, Пореска управа, Филијала Нови Пазар број 413 - 4/1457-01а од 14. фебруара 2008. године. Имајући у виду да ни након ургенције од 15. маја 2008. године надлежни другостепени управни орган о тој жалби није одлучио у законом предвиђеном року од 50 дана од предаје жалбе, подноситељка сматра да јој је тиме повређено Уставом зајемчено право на делотворно правно средство, као и право на имовину. Стога се уставном жалбом предлаже да се утврди повреда истакнутих права и одложи извршење наведеног првостепеног решења.
2. Уставна жалба је установљена као правно средство Уставом Републике Србије, који је ступио на снагу 8. новембра 2006. године. Сагласно члану 170. Устава, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У поступку пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у списе предмета Министарства финансија, Пореска управа, Филијала Нови Пазар број 413 - 4 - 1457/2001 и документацију приложену уз уставну жалбу и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за решавање ове уставносудске ствари:
Министарство финансија, Пореска управа, Филијала Нови Пазар донело је решење број 413 - 4/1457-01а од 14. фебруара 2008. године, којим се обвезнику Мари Поповић из Новог Пазара, овде подноситељки уставне жалбе утврђује у одговарајућем износу порез на пренос апсолутних права за непокретну имовину, по уговору овереном дана 26. новембра 2001. године број 713/01. Подноситељка уставне жалбе је првостепеном управном органу 5. марта 2008. године изјавила жалбу против наведеног првостепеног решења, која је у Министарству финансија, Пореска управа, Регионални центар Крагујевац примљена 31. марта 2008. године. Увидом у службену белешку која је сачињена 25. марта 2008. године у Министарству финансија, Пореска управа, Филијала Нови Пазар број 11 - 413 - 4 - 1457/01а, поред осталог, је утврђено да се порески обвезник Мара Поповић није одазвала на позив овог органа који је примила 13. марта 2008. године, а у вези жалбе коју је изјавила против наведеног првостепеног решења, из разлога што не жели да учествује у поступку утврђивања спорног пореза, будући да ја право Пореске управе на утврђивање тог пореза застарело. Подноситељка је потом 15. маја 2008. године поднела захтев за доношење решења о жалби, с обзиром да другостепени орган није донео одлуку о жалби, а који захтев је примљен у Министарству финансија, Пореска управа, Регионални центар дана 20. маја 2008. године. Одлучујући о наведеној жалби Министарство финансија, Пореска управа, Регионални центар Крагујевац донело је 28. маја 2008. године решење број 01 - 413 - 1 - 00208/2008 - 3, којим је поништило првостепено ожалбено решење и предмет вратило првостепеном управном органу на поновни поступак и одлучивање. Наведено другостепено решење је 19. августа 2008. године достављено првостепеном управном органу са налогом да се један примерак тог решења уручи жалиоцу уз потврду пријема. Подноситељка је 30. маја 2008. године поднела тужбу Врховном суду Србије због неодлучивања другостепеног управног органа о жалби у законом предвиђеном року од 50 дана од дана пријема жалбе.
4. Уставни суд налази да су за одлучивање о основаности уставне жалбе од значаја следеће одредбе Устава и закона:
Уставом је утврђено: да свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу (члан 36. став 2.); да се јемчи мирно уживање имовине и других имовинских права стечених на основу закона, да право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне, да се законом може ограничити начин коришћења имовине, као и да је одузимање или ограничење имовине ради наплате пореза и других дажбина или казни, дозвољено само у складу са законом (члана 58.).
Како су одредбама члана 36. став 2. и члана 58. Устава зајемчена права која су по својој садржини истоветна правима из члана. 13. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и члана 1. Протокола 1. уз Европску конвенцију, то Уставни суд повреду ових права у поступку уставносудске контроле цени у односу на Устав Републике Србије.
Законом о пореском поступку и пореској администрацији ("Службени гласник РС", бр. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07), који се примењивао у време подношења жалбе, прописано је: да се тужба у управном спору може поднети, као да је жалба одбијена, и онда када подносилац тужбе истакне да о његовој жалби одлука није донета у законском року (члан 140. став 4.); да по жалби другостепени порески орган мора одлучити у року од 60 дана од дана предаје жалбе (члана 147. став 4.).
5. Полазећи од садржине уставне жалбе и захтева подноситељке, Уставни суд је утврдио да је предмет оспоравања уставне жалбе радња нечињења надлежног другостепеног управног органа, односно недоношење у законом предвиђеном року решења о жалби против решења Министарства финансија, Пореска управа, Филијала Нови Пазар, број 413 - 4/1457-01а од 14. фебруара 2008. године. С тим у вези, оцењујући основаност навода и разлога из уставне жалбе са становишта повреде Уставом зајемчених права на које подноситељка указује, Уставни суд налази да наведена оцена пре свега зависи од утврђивања чињенице да ли је одлучено о жалби подноситељке против наведеног решења Министарства финансија, Пореска управа, Филијала Нови Пазар.
У том смислу утврђено је, као што се и у самој уставној жалби наводи, да је 5. марта 2008. године подноситељка уставне жалбе изјавила жалбу против наведеног првостепеног решења. О изјављеној жалби одлучено је 28. маја 2008. године решењем Министарства финансија, Пореска управа, Регионални центар Крагујевац број 01 - 413 - 1 - 00208/2008 - 3, којим је поништено првостепено ожалбено решење и предмет враћен првостепеном управном органу на поновни поступак и одлучивање.
Међутим, имајући у виду да је Законом о пореском поступку и пореској администрацији прописани рок за одлучивање о жалби 50 дана од дана пријема жалбе, Уставни суд налази да је за оцену повреде уставног права на правно средство од значаја и временски период у коме је у конкретном случају донета одлука о изјављеној жалби. Овакво становиште Суд заснива и на пракси Европског суда за људска права, према којој само постојање права на приступ суду није довољно, већ право на приступ суду мора бити и ефикасно. Иако се пракса Европског суда пре свега односи на приступ суду и ефикасност судског поступка, неспорно је да се изграђени стандарди мутатис мутандис примењују и на административне (управне) поступке, будући да се и у њима одлучује о правима, обавезама и на закону заснованим интересима грађана.
Оцењујући наводе уставне жалбе са овог аспекта утврђено да је о поднетој жалби одлучено у року од непуна три месеца од дана изјављивања жалбе, при чему је другостепени орган поништио ожалбено решење. Стога је Уставни суд је констатовао да надлежни другостепени управни орган није одлучио о жалби подносиоца уставне жалбе у Законом прописаном року, али је на основу свега наведеног оценио да чињеница да је другостепена одлука донета у року од непуна три месеца, уместо у року од 50 дана од дана када је првостепени орган примио жалбу, не може бити довољан основ за утврђивање да је тиме повређено Уставом зајемчено право подноситељке уставне жалбе из члана 36. став 2. Устава.
6. С обзиром на то да је другостепеним решењем поништено решење Министарства финансија, Пореска управа, Филијала Нови Пазар, број 413 - 4/1457-01а од 14. фебруара 2008. године, те да је управни поступак који претходи подношењу уставне жалбе још увек у току, то је захтев подноситељке уставне жалбе за утврђивање повреде права на имовину из члана 58. Устава, за сада, преурањен, те је Уставни суд у односу на истакнуту повреду означеног права, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 4) Закона о Уставном суду, уставну жалбу одбацио, јер не постоје Уставом и Законом утврђене претпоставке за вођење поступка и одлучивање.
Такође, имајући у виду чињеницу да првостепено решење донето у предметном управном поступку више није у правном поретку, то су престали да постоје процесни услови за истицање захтева за одлагање извршења тог решења, те је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 4) Закона о Уставном суду, Уставни суд одбацио предлог за обуставу извршења решења Министарства финансија, Пореска управа, Филијала Нови Пазар, број 413 - 4/1457-01а од 14. фебруара 2008. године.
7. На основу изложеног и одредаба члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и одредбе члана 84. Пословника о раду Уставног суда (''Службени гласник РС'', бр. 24/08 и 27/08), Суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА