| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Уставни суд | Датум: 07.04.2011 | Број: Уж-467/2011 |
| Абстракт: | |||
Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Ане Бошковић, Андријане Рашковић, Марине Рашковић и Марије Рашковић, свих из Велике Плане, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 7. априла 2011. године, донео је
1. Не дозвољава се повраћај у пређашње стање Марини Рашковић, Ани Бошковић, Андријани Рашковић и Марији Рашковић због пропуштеног рока за изјављивање уставне жалбе.
2. Одбацује се уставна жалба Марине Рашковић, Ане Бошковић, Андријане Рашковић и Марије Рашковић изјављена против пресуде Општинског суда у Великој Плани П. 286/07 од 28. јуна 2007. године, пресуде Окружног суда у Смедереву Гж. 1045/08 од 29. октобра 2008. године у пресуде Врховног касационог суда Рев. 857/10 од 15. септембра 2010. године.
1. Марина Рашковић, Ана Бошковић, Андријана Рашковић и Марија Рашковић, све из Велике Плане су изјавиле преко пуномоћника Војина Биљића, адвоката из Београда, Уставном суду 1. фебруара 2011. године уставну жалбу против пресуде Општинског суда у Великој Плани П. 286/07 од 28. јуна 2007. године, пресуде Окружног суда у Смедереву Гж. 1045/08 од 29. октобра 2008. године у пресуде Врховног касационог суда Рев. 857/10 од 15. септембра 2010. године, због повреде начела забране дискриминације, права на правично суђење, права на суђење у разумном року, права на једнаку заштиту права и на правно средство, права детета, права и дужности родитеља и начела посебне заштите породице, мајке, самохраног родитеља и детета гарантованих чл. 21, 32, 36, 64, 65. и 66. Устава Републике Србије.
Подноситељке су уз уставну жалбу поднеле и предлог за повраћај у пређашње стање због пропуштеног рока за изјављивање уставне жалбе. У предлогу се наводи да је оспорена пресуда достављена тадашњем пуномоћнику подноситељки уставне жалбе 15. децембра 2010. године, а као разлог за пропуштање рока за подношење уставне жалбе наводи се: да су подноситељке покушавале да ступе у контакт са адвокатском канцеларијом која има довољно искуства у области заштите људских права, из разлога што њихов ранији пуномоћник није имала довољно искуства у тој области; да је тражење пуномоћника који би у њихово име израдио и поднео уставну жалбу представљао одређени проблем, пре свега из разлога што Марина Рашковић недовољно познаје српски језик, али и из разлога што се рок за изјављивање уставне жалбе поклапао са најмасовнијом славом у Србији - Светим Николом, Новом годином, католичим и православним Божићем и православном Новом годином; да су подноситељке тек 19. јануара 2011. године успеле да контактирају адвокате који их заступају у овом предмету пред Уставним судом, јер су адвокати били на годишњем одмору до 11. јануара, односно 18. јануара 2011. године.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
Одредбама члана 84. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/07) прописано је: да се уставна жалба може изјавити у року од 30 дана од дана достављања појединачног акта, односно од дана предузимања радње којом се повређује или ускраћује људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом (став 1.); да ће лицу које из оправданих разлога пропусти рок за подношење уставне жалбе, Уставни суд дозволити повраћај у пређашње стање ако то лице у року од 15 дана од дана престанка разлога који је изазвао пропуштање, поднесе предлог за повраћај у пређашње стање и ако истовремено са овим предлогом поднесе и уставну жалбу (став 2.).
3. Из наведених одредаба Устава и Закона произлази да је рок за изјављивање уставне жалбе 30 дана од дана достављања појединачног акта који се оспорава, при чему ће Суд дозволити подносиоцу повраћај у пређашње стање само ако је овај рок пропуштен из оправданих разлога.
Како подноситељке уставне жалбе уз предлог за повраћај у пређашње стање нису доставиле доказе о постојању оправданих разлога за пропуштање рока за подношење уставне жалбе у смислу члана 84. став 2. Закона о Уставном суду, Уставни суд је решио као у тачки 1. изреке.
4. У спроведеном поступку, Уставни суд је утврдио да је оспорена пресуда Врховног касационог суда Рев. 857/10 од 15. септембра 2010. године, подноситељкама уставне жалбе достављена 15. децембра 2011. године. Како је уставна жалба изјављена 1. фебруара 2011. године, Уставни суд је утврдио да је она поднета по истеку рока прописаног одредбом члана 84. став 1. Закона о Уставном суду, те је сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 2) овог закона уставну жалбу одбацио као неблаговремену.
5. С обзиром на наведено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду и члана 82. став 2. и 84. Пословника о раду Уставног суда ("Службени гласник РС", бр. 24/08 и 27/08), решио као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Драгиша Слијепчевић