| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Уставни суд | Датум: 02.06.2011 | Број: ИУ-380/2005 |
| Абстракт: | |||
Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 2. јуна 2011. године, донео је
1. Одбијају се предлози за утврђивање неуставности одредаба члана 32. став 4. и члана 43. став 4. Закона о високом образовању ("Службени гласник РС", број 76/05).
2. Обуставља се поступак за оцену уставности одредаба члана 41. став 14, члана 67. став 1. у делу који гласи: "пензионисаном после ступања на снагу овог закона", члана 90. ст. 2. и 4. и члана 107. став 1. тач. 1) и 3) Закона из тачке 1.
3. Одбацује се иницијатива за оцену уставности одредбе члана 30. ст. 3, 4. и 6. Закона из тачке 1.
Уставном суду поднета је иницијатива за покретање поступка за оцену уставности одредаба члана 30. ст. 3, 4. и 6. Закона о високом образовању ("Службени гласник РС", број 76/05). Такође, Уставном суду поднети су и предлози за оцену уставности одредаба члана 32. став 4, члана 41. став 14, члана 43. став 4, члана 67. став 1, члана 90. ст. 2. и 4. и члана 107. став 1. тач. 1) и 3) истог закона.
Иницијативом поднетом 31. октобра 2005. године се као разлози оспоравања одредаба члана 30. ст. 3, 4. и 6. Закона, којима се у Поглављу ИИИ. "Студије и студијски програми" уређује материја која се односи на завршни рад и дисертацију, наводи да "Када грађанин Републике Србије жели да брани докторску дисертацију, на неком универзитету у Србији чл. 30. ст. 3, ст. 4. и ст. 6. Закона о високом образовању од 30. - ВИИИ-2005. практично негира једнакост грађана Републике Србије због образовања или личног својства, па је у сукобу са чл. 13. Устава Републике Србије од 28 - ИX - 1990, односно дискриминише грађане по основу образовања, па је у сукобу са чл. 3. став 3. повеље о људским и мањинским правима и грађанским слободама, државне заједнице СЦГ од 28. - ИИ - 2003".
Предлозима поднетим 19. јануара и 6. јула 2006. године оспорава се одредба члана 67. став 1. Закона у делу којим је предвиђено да се звање професора емеритуса може доделити само редовном професору пензионисаном после ступања на снагу овог закона. По оцени предлагача, оспорена одредба Закона несагласна је члану 13, члану 35. став 2. и члану 21. ст. 1. и 2. Устава Републике Србије од 1990. године, јер се том одредбом Закона нарушава једнакост грађана и врши дискриминација по основу рођења и времена пензионисања, јер је редовним професорима који су "отишли" у старосну пензију пре ступања на снагу овог закона онемогућена додела звања професора емеритуса, иако испуњавају прописане услове за доделу овог звања, те да "у конкретном случају оспорени Закон, на основу Устава Републике Србије не може имати повратно дејство".
Предлогом поднетим 26. априла 2006. године оспоравају се одредбе члана 32. став 4, члана 41. став 14, члана 43. став 4, члана 90. ст. 2. и 4. и члана 107. став 1. тач. 1) и 3) истог закона, којима се, по оцени предлагача, прописује забрана обављања делатности високошколске установе изван регистрованог седишта. Предлагач наводи да су наведене законске одредбе у супротности са чланом 55. став 1, чланом 57. став 1. и чланом 64. став 3. Устава од 1990. године. Сматра да се оспореним одредбама Закона ограничава Уставом гарантовано право на слободно обављање делатности под једнаким условима на јединственом тржишту Републике Србије, чиме се нарушава принцип самосталности правних лица у обављању делатности.
Уставни суд је предлоге за оцену уставности оспорених одредаба Закона, закључцима донетим на седницама од 25. маја и 6. јула 2006. године, доставио Народној скупштина на одговор.
Како су иницијатива и предлози за оцену уставности оспорених одредаба Закона поднети пре ступања на снагу Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/07), Уставни суд је, сагласно одредби члана 112. овог закона, поступак спровео у складу са одредбама овог закона.
С обзиром да Народна скупштина у остављеним роковима од 30, односно 60 дана, а ни касније, није доставила тражене одговоре, Суд је поступак у овој уставноправној ствари наставио, сагласно одредби члана 34. став 3. Закона о Уставном суду.
Иницијативом и предлозима тражена је оцена уставности оспорених одредаба Закона о високом образовању из 2005. године у односу на Устав Републике Србије од 1990. године и Повељу о људским и мањинским правима и грађанским слободама. Устав од 1990. године престао је да важи проглашењем Устава Републике Србије од 2006. године, а престала је да важи и Повеља о људским и мањинским правима и грађанским слободама ("Службени лист СЦГ", број 1/03). У току поступка пред Уставним судом Народна скупштина Републике Србије донела је Аутентично тумачење одредаба члана 127. ст. 1. и 2. Закона о високом образовању ("Службени гласник РС", број 76/05), а Законом о изменама и допунама Закона о високом образовању ("Службени гласник РС", број 97/08) извршене су измене и допуне основног текста Закона којима оспорене одредбе нису мењане. Такође, у току поступка пред Уставним судом ступио је на снагу, 1. јула 2010. године, Закон о изменама и допунама Закона о високом образовању ("Службени гласник РС", број 44/10), у коме су извршене измене и допуне појединих одредаба основног Закона, које се односе и на оспорене одредбе члана 30. ст. 3, 4. и 6. (завршни рад и дисертација), члана 41. став 14. (дозвола за рад), члана 67. став 1. (професор емеритус), члана 90. ст. 2. и 4. (испити) и члана 107. став 1. тач. 1) и 3) (казнене одредбе), док одредбе члана 32. став 4. (обављање делатности високошколске установе у седишту) и члана 43. став 4. (промена назива седишта) које су такође оспорене, нису мењане.
Оспореним одредбама Закона о високом образовању ("Службени гласник РС", број 76/05) било је прописано: да је докторска дисертација завршни део студијског програма докторских студија, осим доктората уметности који је уметнички пројекат, да изузетно докторат наука може да стекне лице са завршеним студијама медицине и завршеном специјализацијом, на основу одбрањене дисертације засноване на радовима објављеним у врхунским светским часописима, да се начин и поступак припреме и одбране завршног рада, односно дисертације уређује општим актом високошколске установе (члан 30. ст. 3. 4. и 6.); да високошколска установа обавља делатност високог образовања у седишту (члан 32. став 4.); да се у дозволи за рад наводи да ли је високошколској установи одобрено обављање делатности изван седишта (члан 41. став 14.); да самостална високошколска установа може вршити промену назива, седишта и статусне промене, у складу са законом, те да се у случају промене из става 1. овог члана спроводи поступак за издавање нове дозволе за рад (члан 43. став 1. и оспорени став 4.); да универзитет може, на предлог факултета или друге високошколске јединице, доделити звање професора емеритуса редовном професору, пензионисаном после ступања на снагу овог закона, који се посебно истакао својим научним односно уметничким радом, стекао међународну репутацију и постигао резултате у обезбеђивању наставно-научног, односно наставно-уметничког подмлатка у области за коју је изабран (члан 67. став 1.); да се испит полаже у седишту високошколске установе, односно у објектима наведеним у дозволи за рад, да високошколска установа може организовати полагање испита ван седишта, ако се ради о испиту из предмета чији карактер то захтева (члан 90. ст. 2. и 4.); да ће се новчаном казном од 30.000 до 500.000 динара казнити за прекршај високошколска установа, ако обавља делатност ван седишта и ван објеката у којима се обавља делатност (члан 32. став 4. и члан 41. ст. 1. и 13.) и ако изврши помену назива, седишта и статусну промену супротно одредбама овог закона (члан 43. став 1.) (члан 107. став 1. тач. 1) и 3)).
Важеће оспорене одредбе Закона о високом образовању ("Службени гласник РС", бр. 76/05, 100/07, 97/08 и 44/10) након последњих измена и допуна Закона из 2010. године гласе: "докторска дисертација је завршни део студијског програма докторских студија, осим доктората уметности који може бити и уметнички пројекат"; "изузетно докторат наука може да стекне лице са завршеним студијама медицине и завршеном здравственом специјализацијом, на основу одобрења дисертације засноване на радовима објављеним у врхунским светским часописима"; "начин и поступак припреме и одбране завршног рада уређује се општим актом високошколске установе" (члан 30. ст. 3, 4. и 6.); "високошколска установа обаља делатност високог образовања у седишту" (члан 32. став 4.); "у дозволи за рад наводе се: студијски програми, број студената, број наставника, објекти у којима се обавља делатност, да ли се студијски програм изводи на даљину и максималан број студената који на тај начин може да студира, као и да ли високошколска установа може обављати делатност изван седишта" (члан 41. став 14.); "самостална високошколска установа може вршити промену назива седишта и статусне промене, у складу са законом", а "у случају промене из става 1. овог члана, спроводи се поступак за издавање нове дозволе за рад" (члан 43. став 1. и оспорени став 4.); "Универзитет може, на предлог факултета или друге високошколске јединице, доделити звање професора емеритуса редовном професору, у пензији, који се посебно истакао својим научним односно уметничким радом, стекао међународну репутацију и постигао резултате у обезбеђивању наставно - научног, односно наставно - уметничког подмлатка у области за коју је изабран" (члан 67. став 1.); "испит се полаже у седишту високошколске установе, односно у објектима наведеним у дозволи за рад," "високошколска установа може организовати полагање испита ван седишта, ако се ради о испиту из предмета чији карактер то захтева" (члан 90. ст. 2. и 4.); "новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај високошколска установа ако: 1) обавља делатност ван седишта и ван пројекта у којима се обавља делатност (члан 32. став 4. и члан 41. став 13.), ...3) ако изврши промену назива, седишта и статусну промену супротно одредбама овог закона (члан 107. став 1. тач. 1) и 3)).
Уставом Републике Србије утврђено је: да су пред Уставом и законом сви једнаки; да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације и да је забрањена свака дискриминација непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета (члан 21. ст. 2. и 3.); да се јемчи право на рад у складу са Законом; да свако има право на слободан избор рада и да су свима под једнаким условима доступна сва радна места (члан 60. ст. 1. до 3.); да економско уређење у Републици Србији почива на тржишној привреди, отвореном и слободном тржишту, слободи предузетништва, самосталности привредних субјеката и равноправности приватне и других облика својине (члан 82. став 1.); да сви имају једнак правни положај на тржишту (члан 84. став 1.); да Република Србија уређује и обезбеђује систем у области образовања (члан 97. став 1. тачка 10.); да закони и сви други општи акти не могу имати повратно дејство, и да изузетно, само поједине одредбе закона могу имати повратно дејство, ако то налаже општи интерес утврђен при доношењу закона (члан 197. ст. 1. и 2.).
У поступку оцене уставности оспорених одредаба Закона, Уставни суд је имао у виду и следеће одредбе Закона о високом образовању ("Службени гласник РС", бр. 76/05, 100/07, 97/08 и 44/10), којима је прописано: да се овим законом уређује систем високог образовања, услови и начин обављања делатности високог образовања, финансије, као и друга питања од значаја за обављање ове делатности (члан 1.); да је делатност високог образовања од посебног значаја за Републику Србију и део је међународног а посебно европског образовног, научног односно уметничког простора (члан 2.); да је циљ високог образовања, поред осталог, и пружање могућности појединцима да под једнаким условима стекну високо образовање и да се образују током читавог живота (члан 3. став 1. тачка 4)); да се делатност високог образовања заснива и на јединству наставе и научноистраживачког, односно уметничког рада, на поштовању људских права и грађанских слобода, укључујући забрану свих видова дискриминације, на равноправности високообразованих установа без обзира на облик својине, односно на то ко је оснивач (члан 4. став 1. тач. 3), 6) и 9)); да Министарство издаје дозволу за рад високошколских установа (члан 23. став 1. тачка 4)); да су студије трећег степена докторске академске студије (члан 25. став 5.); да делатност високог образовања обављају високошколске установе – универзитет, факултет, односно уметничка академија, у саставу универзитета, академија струковних студија, висока школа и висока школа струковних студија, да под називима установа из става 1. овог члана могу иступати у правном поретку само високошколске установе које имају дозволу за рад, у складу са овим законом, да високошколска установа може изводити студијски програм на даљину, у складу са дозволом за рад и да се на оснивање и рад високошколских установа примењују прописи о јавним службама, уколико овим законом није другачије уређено (члан 32. став 1. тач. 1) до 5) и ст. 3, 5. и 8.); да самосталну високошколску установу могу основати Република, правно и физичко лице, у складу са законом (члан 40. став 1.); да високошколска установа може почети са радом и обављати делатност по добијању дозволе за рад коју издаје Министарство, на захтев високошколске установе и да садржај дозволе за рад прописује министар (члан 41. ст. 1, 2. и 15.).
Уставни суд је такође имао у виду и одредбе Закона о јавним службама ("Службени гласник РС", бр. 42/91, 71/94 и 79/05), којима је прописано: да се јавном службом у смислу овог закона сматрају установе, предузећа и други облици организовања утврђени законом, који обављају делатности односно послове којима се обезбеђује остваривање права грађана односно задовољење потреба грађана и организација, као и остваривање другог законом утврђеног интереса у одређеним областима (члан 1.); да се ради обезбеђивања остваривања права утврђених законом и остваривања другог законом утврђеног интереса у области образовања, науке, културе, физичке културе, ученичког и студентског стандарда, здравствене заштите, социјалне заштите, друштвене бриге о деци, социјалног осигурања, здравствене заштите животиња, оснивају установе (члан 3. став 1.); да установу, предузеће и други облик организовања за обављање делатности односно послова из члана 3. овог закона могу основати Република, аутономна покрајина, град, општина и друга правна и физичка лица (члан 4.); да установа, предузеће и други облик организовања, обавља делатност, односно послове из члана 3. овог закона под условима и на начин утврђен законом, а у складу са циљевима ради којих се оснива (члан 5.); да установе, предузећа и други облици организовања обављају делатност, односно послове из члана 3. овог закона на начин којим се обезбеђује уредно и квалитетно, под једнаким условима, остваривање права грађана и организација и задовољавање потреба корисника (члан 8. став 1.); да оснивач установе обезбеђује средства потребна за оснивање и почетак рада установе и доноси акт о оснивању који нарочито садржи назив и седиште установе (члан 13. став 1. и став 2. тачка 2)).
Уставни суд је, полазећи од садржине оспорене одредбе члана 32. став 4. Закона, којом је прописано да високошколска установа обавља делатност високог образовања у седишту и оспорене одредбе члана 43. став 4. којом је прописано да се у случају промене назива седишта и статусне промене спроводи и поступак издавања нове дозволе, утврдио да се тим одредбама не прописује забрана обављања делатности високошколске установе изван регистрованог подручја, како то наводи предлагач, нити се тим одредбама стварају неједнаки услови обављања делатности на јединственом тржишту. Наиме, Закон о високом образовању је донет у оквиру уставне надлежности Народне скупштине да, сагласно члану 97. тачка 10. Устава уређује систем високог образовања и у оквиру тога, утврђени су услови и начин обављања делатности високог образовања. Како високошколска установа, према одредбама Закона, може почети са радом и обављати делатност по добијању дозволе за рад, која нарочито мора да садржи седиште установе, односно објекте у којима се та делатност обавља као и то да ли високошколска установа може обављати делатност изван седишта, по оцени Устаног суда, значи да све високошколске установе које су добиле дозволу за рад имају једнак правни положај на територији Републике. С обзиром да се у дозволи за рад верификује делатност високошколске установе, Уставни суд је оценио да се оспореним одредбама Закона ни на који начин не ограничава слободна конкуренција високошколских установа нити се тим одредбама повређује принцип равноправности, односно не стварају се неједнаки услови обављања делатности. При овој оцени Уставни суд је имао у виду и одредбу члана 4. тачка 9) Закона, која утврђује и принцип равноправности високообразованих установа без обзира на облик својине, односно независно од тога ко је оснивач. Полазећи од наведеног, Уставни суд сматра да наводи предлагача којима се оспорава уставност наведених одредаба Закона нису основани, те је предлог овлашћеног предлагача одбио, одлучујући као у тачки 1. изреке.
Оспорене одредбе члана 30. ст. 3. 4. и 6, члана 41. став 14, члана 90. ст. 2. и 4. и члана 107. став 1. тач. 1) и 3) Закона су у току поступка пред Уставним судом измењене Законом о изменама и допунама Закона о високом образовању из 2010. године, односно престале су да важе у тексту у коме су оспорене. Полазећи од тога да су оспорене одредбе Закона престале да важе и да је престао да важи Устав од 1990. године у односу на који је предлогом покренут поступак, односно поднета иницијатива за покретање поступка за оцену уставности, Уставни суд је утврдио да су престале процесне претпоставке за даље вођење поступка по поднетом предлогу и иницијативи. Из наведених разлога, Уставни суд је поступак по поднетом предлогу обуставио, сагласно одредби члана 57. тачка 2) Закона о Уставном суду, а иницијативу је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 4) Закона о Уставном суду, одбацио, решавајући као у тачки 2. изреке.
Поводом одредбе члана 67. став 1. Закона којом је било прописано да универзитет може на предлог факултета или друге високошколске јединице, доделити звање професора емеритуса редовном професору, пензионисаном после ступања на снагу овог закона, који се посебно истакао својим научним односно уметничким радом, стекао међународну репутацију и постигао резултате у обезбеђивању наставно-научног, односно наставно-уметничког подмлатка у области за коју је изабран, која је оспорена у делу који гласи: "пензионисаном после ступања на снагу овог закона", Уставни суд је утврдио да је чланом 19. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о високом образовању одредба члана 67. став 1. оспореног Закона у делу у коме је иста оспорена, усаглашена са Уставом на тај начин што су у речи: "пенизонисаном после ступања на снагу овог закона", замењене речима: "у пензији", чиме су отклоњени разлози због којих је покренут поступак пред Уставним судом. С обзиром на то да Суд није оценио да због последица неуставности треба донети одлуку, то је, сагласно одредби члана 57. тачка 1) Закона о Уставном суду, поступак поводом ове одредбе Закона такође обуставио, као у тачки 3. изреке.
На основу изложеног и одредаба члана 45. тачка 14), члана 46. тачка 7) и члана 48. Закона о Уставном суду и члана 84. Пословника о раду Уставног суда ("Службени гласник РС", бр. 24/08 и 27/08), Суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Драгиша Слијепчевић