| Врста: | |||
| Sud: | Датум: 27.03.2006 | Број: 011.00.95/06.02 | |
| Абстракт: | |||
Питање.Да ли радник коме радни однос престаје независно од остваривања права на пензију, има право на отпремнину из члана 119. став 1. тачка 1. Закона о раду?Одговор.Чланом 119. став 1. тачка 1. Закона о раду (»Службени гласник РС«, бр. 24/05 и 61/05) прописано је да је послодавац дужан да запосленом исплати, у складу са општим актом, отпремнину при одласку у пензију, најмање у висини три просечне зараде. Ово право има запослени коме престаје радни однос ради остваривања права на старосну, инвалидску или породичну пензију.Према томе, запослени не може да оствари ово право коме је радни однос престао по другом основу.Запосленом престаје радни однос независно од његове воље и воље послодавца ако је на начин прописан законом утврђено да је код запосленог дошло до губитка радне способности . даном достављања правоснажног решења о утврђивању губитка радне способности (члан 176. тачка 1) Закона). Према томе, као дан престанка радног односа отказом, односно решењем утврђује се дан када је послодавац добио правоснажно решење о губитку радне способности.Имајући у виду даје решење Фонда пензијског и инвалидског осигурања, достављено послодавцу 2.9.2005. године, а да је решење о престанку радног односа због смрти запосленог донето 14.6.2005. године, то основ престанка радног односа није остварење права на инвалидску пензију, већ престанак радног односа због смрти запосленог (члан 175. тачка 6). Стога, нема основа за исплату отпремнине за одлазак у пензију, с обзиром да у моменту остваривања права на пензију запослени није био у радном односу тј. да му радни однос није престао због остваривања права на пензију.