| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Уставни суд Републике Србије * | Датум: 02.06.2005 | Број: 1.У.32/02 |
| Абстракт: | |||
Уставном суду Републике Србије поднете су иницијативе за покретање поступка за утврђивање неуставности и незаконитости поступка доношења и одредбе члана 2. алинеја 4. Одлуке наведене у изреци. У иницијативама се наводи да је оспорена Одлука у супротности с Уставом и Законом о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, број 49/99), из разлога што Одлука није донета гласањем прописане већине бирача. У вези са тим, иницијатори наводе да подаци о резултатима изјашњавања грађана о увођењу самодоприноса, које је утврдила Комисија за спровођење изјашњавања о увођењу месног самодоприноса, нису тачни, због тога што листићи за изјашњавање грађана о увођењу самодоприноса нису били прописно састављени и лично потписани од стране сваког бирача или су потписи нејасни, као и због тога што су поједини бирачи на преваран начин од стране чланова Комисије потписали те листиће. Иницијатори оспоравају и обавезу плаћања самодоприноса за раднике на привременом раду у иностранству, која је установљена оспореном одредбом члана 2. алинеја 4. Одлуке, из разлога што грађани који се налазе на привременом раду у иностранству не остварују доходак на територији општине Свилајнац.Поред тога, иницијатори наводе да је одредба члана 2. алинеја 4. Одлуке у супротности са одредбама чл. 92. и 93. Закона о локалној самоуправи, као и са принципом равноправности грађана из члана 13. Устава, јер је одређена јединствена новчана обавеза у паушалном износу у оквиру исте категорије обвезника, независно од њихових појединачних прихода.У одговору Месне заједнице Суботица наводи се да је оспорена Одлука донета на основу писменог изјашњавања грађана Месне заједнице Суботица и да је објављена у „Општинском службеном гласнику“, 15.03.2002. године. У одговору се даље истиче да је оспорена Одлука у складу са одредбама Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, број 49/99), као и да се за Одлуку изјаснила већина од укупног броја грађана, а што се може утврдити увидом у записник Комисије за спровођење изјашњавања о увођењу самодоприноса, број 020-03/2002-13, од 3.02.2002. године. У вези са одредбом члана 11. Одлуке, у одговору се истиче да се оспорена Одлука не примењује ретроактивно, односно да се не примењује пре него што су се грађани изјаснили о увођењу самодоприноса.Скупштина општине Свилајнац у свом одговору наводи да у Месној заједници Суботица живи велики број радника на привременом раду у иностранству и да је овој категорији лица самодопринос одређен у фиксном износу, јер би одређивање стопе самодоприноса у проценту од плате односно пензије у пракси било неспроводиво. Наиме, према наводима из одговора, велики број тих радника неће да пријави висину својих плата, а висину њихових плата не може на меродаван начин да утврди ни одговарајући општински орган. Наводећи да је законом дата могућност да се одлуком о самодоприносу утврди и основица и стопа самодоприноса, Скупштина општине у свом одговору истиче да у конкретном случају оспореном одредбом Одлуке није повређен Устав и закон.У спроведеном поступку Уставни суд је утврдио су грађани са подручја Месне заједнице Суботица, писменим изјашњавањем спроведеним у периоду од 3.01.до 1.02.2002. године, донели Одлуку о увођењу самодоприноса за подручје Месне заједнице Суботица. Одлука Савета Месне заједнице Суботица, број 020-04/2002-13, од 11.02.2002. године, објављена је у „Општинском службеном гласнику“, број 15/2002, дана 15.03.2002. године. Оспореном одредбом члана 2. алинеја 4. утврђено је да се за радника на привременом раду у иностранству уводи самодопринос по стопи од 150 ДЕМ у динарској противвредности по банчином курсу на дан уплате. Одредбом члана 11. оспорене Одлуке утврђено је да Одлука ступа на снагу даном објављивања у „Општинском службеном гласнику“, а примењиваће се од 1.03.2002. године.Одредбом члана 13. Устава Републике Србије утврђено је да су грађани једнаки у правима и дужностима и имају једнаку заштиту пред државним и другим органима без обзира на расу, пол, рођење, језик, националну припадност, вероисповест, политичко или друго уверење, образовање, социјално порекло, имовно стање или које лично својство. Одредбом члана 114. став 2. Устава утврђено је да се за задовољавање потреба грађана у општини средства могу прикупљати на основу непосредног изјашњавања грађана, у складу са законом. Одредбом члана 120. Устава утврђено је да закон, други пропис или општи акт ступа на снагу најраније осмог дана од дана објављивања, осим ако из нарочито оправданих разлога, није предвиђено да раније ступа на снагу. Одредбама члана 121. ст. 1. и 2. Устава утврђено је да закон, други пропис или општи акт не може имати повратно дејство и да се само законом може одредити да поједине његове одредбе, ако то захтева општи интерес утврђен у поступку доношења закона, имају повратно дејство.Оспорена Одлука донета је на основу Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 49/99 и 27/01), који је престао да важи ступањем на снагу Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 9/02, 33/04 и 135/04). Законом о локалној самоуправи који је на снази прописано је: да одлуку о увођењу самодоприноса доносе грађани непосредно, тајним гласањем или личним изјашњавањем уз потпис, у складу са статутом (члан 87); да одлуку доносе грађани који имају изборно право и пребивалиште на подручју на коме се средства прикупљају, као и да се одлука сматра донетом када се за њу изјасни већина од укупног броја грађана (члан 90. ст. 1. и 3); да се самодопринос може изразити у новцу, роби, раду, превозничким и другим услугама, зависно од потреба и могућности грађана (члан 92. став 1); да се основица самодоприноса уређује одлуком о увођењу самодоприноса и да уколико одлуком није друкчије одређено основицу самодоприноса чине зараде (плате) запослених, приходи од пољопривреде и шумарства и приходи од самосталне делатности, на које се плаћа порез на доходак грађана у складу са законом који уређује порез на доходак грађана, као и вредност имовине на коју се плаћа порез на имовину, у складу са законом који уређује порез на имовину (члан 93); да је стопа самодоприноса пропорционална и да се одређује одлуком, као и да се олакшице и ослобођења у плаћању самодоприноса утврђују одлуком (члан 95).Полазећи од наведених одредаба Закона о локалној самоуправи, којим је прописано да одлуку о увођењу самодоприноса доносе грађани који имају изборно право и пребивалиште на подручју на коме се средства прикупљају, произлази да исти ти грађани могу бити и обвезници плаћања самодоприноса. Имајући то у виду, као и да Законом није предвиђено да су поједине категорије грађана ослобођене од плаћања самодоприноса, Уставни суд је оценио да увођење обавезе плаћања самодоприноса за раднике који се налазе на привременом раду у иностранству, није у супротности с Уставом и законом. Одређивање висине самодоприноса у једнаком износу за наведену категорију обвезника, на начин како је то утврђено у оспореној одредби члана 2. алинеја 4. Одлуке, није у складу са одредбама чл. 92. и 95.Закона о локалној самоуправи, којима је прописано да се самодопринос уводи зависно од потреба, али и од могућности грађана и да је стопа самодоприноса пропорционална. Међутим, у погледу висине самодоприноса, на раднике који се налазе на привременом раду у иностранству, по схватању Суда, примењује се, као и на друге раднике који се налазе у радном односу, одредба члана 2. алинеја 1. Одлуке, у складу са којом су и наведени радници у обавези да плаћају самодопринос по стопи од 2% на зараду. Сагласно изнетом, Уставни суд је оценио да је прописивањем обавезе плаћања самодоприноса у фиксном износу за раднике који се налазе на привременом раду у иностранству повређено и уставно начело о једнакости грађана у правима и дужностима из члана 13. Устава. Имајући у виду наведено, Уставни суд је утврдио да оспорена одредба члана 2. алинеја 4. Одлуке није у сагласности с Уставом и законом.Извор: Службени гласник Републике Србије, 76/05 од 2.09.2005. - 2498