| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Уставни суд | Датум: 05.12.2012 | Број: Уж-2149/2010 |
| Абстракт: | |||
Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник Већа и судије др Боса Ненадић, Катарина Манојловић Андрић, др Оливера Вучић, Предраг Ћетковић, Милан Станић, Братислав Ђокић и мр Томислав Стојковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Бесима Бухића из Новог Пазара, Миломирке Ћендић из Чачка, Зорице Лазаревић из Чачка, Снежане Тонић из Чачка, Вере Јевђовић из Лучана, Зорана Шундерића из Слатине, Илије Мињовића из Чачка, Лепосаве Коматовић из Рашке, Стојана Крунића из Чачка, Вере Васовић из Чачка и Бинеле Никшић из Новог Пазара, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 5. децембра 2012. године, донео је
1. Усваја се уставна жалба подносилаца Бесима Бухића, Миломирке Ћендић, Зорице Лазаревић, Снежане Тонић, Вере Јевђовић, Зорана Шундерића, Илије Мињовића, Лепосаве Коматовић, Стојана Крунића, Вере Васовић и Бинеле Никшић и утврђује се да су у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Чачку у предмету Ст. 15/10 радњама нечињења стечајног управника Агенције за приватизацију, Центар за стечај, Београд, повређени право на суђење у разумном року зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава и право на мирно уживање имовине зајемчено одредбом члана 58. став 1. Устава.
2. Утврђује се право подносилаца уставне жалбе Бесима Бухића, Миломирке Ћендић, Зорице Лазаревић, Снежане Тонић, Вере Јевђовић, Зорана Шундерића, Илије Мињовића, Лепосаве Коматовић, Стојана Крунића, Вере Васовић и Бинеле Никшић на накнаду нематеријалне штете сваком у износу од по 400 евра, у динарској противвредности обрачунатој по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава - раздео Министарства правде и државне управе .
3. Налаже се Привредном суду у Чачку да предузме све мере како би се стечајни поступак у предмету из тачке 1. окончао у најкраћем року.
4. Одбацује се уставна жалба подносилаца Бесима Бухића, Миломирке Ћендић, Зорице Лазаревић, Снежане Тонић, Вере Јевђовић, Зорана Шундерића, Илије Мињовића, Лепосаве Коматовић, Стојана Крунића и Вере Васовић изјављена против решења Привредног суда у Чачку Ст. 15/10 од 24. марта 2010. године.
1. Бесим Бухић из Новог Пазара, Миломирка Ћендић из Чачка, Зорица Лазаревић из Чачка, Снежана Тонић из Чачка, Вера Јевђовић из Лучана, Зоран Шундерић из Слатине, Илија Мињовић из Чачка, Лепосава Коматовић из Рашке, Стојан Крунић из Чачка и Вера Васовић из Чачка су 4. маја 2010. године поднели Уставном суду уставну жалбу и њене допуне од 15, 16, 17. и 22. августа 2012. године, а Бинела Никшић из Новог Пазара је 19. јула 2011. године поднела уставну жалбу , против решења Привредног суда у Чачку Ст. 15/10 од 24. марта 2010. године, због повреде начела и права из члана 21, члана 32. став 1. и члана 58. став 1. Устава Републике Србије и повреде члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и члана 1. Протокола 1 уз исту конвенцију, а због радњи нечињења стечајног управника, Агенције за приватизацију - Центар за стечај, Београд , у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Чачку у предмету Ст. 15/2010.
На основу члана 42. ст. 3. и 4. Пословника о раду Уставног суда ("Службени гласник РС", бр. 24/08, 27/08 и 76/11), спојене су уставне жалбе подносилаца Бесима Бухића, Миломирке Ћендић, Зорице Лазаревић, Снежане Тонић, Вере Јевђовић, Зорана Шундерића, Илије Мињовића, Лепосаве Коматовић, Стојана Крунића, Вере Васовић и Бинеле Никшић изјављене против решења Привредног суда у Чачку Ст. 15/2010 од 24. марта 2010. године, због повреде права због повреде права на суђење у разумном року зајемченог одредбом члана 32. став 1. и права на имовину из члана 58. став 1. Устава Републике Србије, услед радњи нечињења стечајног управника Агенције за приватизацију - Центар за стечај, Београд , у стечајном поступку пред Привредним судом у Чачку у предмету Ст. 15/10. Имајући у виду наведено Уставни суд је касније примљење уставне жалбе Уж-2150/2010, Уж-2151/2010, Уж-2152/2010, Уж-2153/2010, Уж-2154/2010, Уж-2156/2010, Уж-2157/2010, Уж-2158/2010, Уж-2159/2010 и Уж-6161/2011 спојио са раније примљеном уставном жалбом, тако да су уставне жалбе подносилаца задржале бројеве под којима су евидентиране у уписнику предмета, а поступак се води под бројем првоформираног предмета Уж-2149/2010.
Подносиоци су навели да им је у стечајном поступку који се води према стечајном дужнику „Технос“ АД, Чачак, пуномоћник отказао пуномоћје, јер су одбили да потпишу споразум са повериоцима „Албом“ ДОО, Београд и осталим повериоцима, који је закључен 25. децембра 2008. године, а који је на испитном рочишту од 6. марта 2008. године за стечајне органе представљао основ за признавање разлучних пра ва у збирном износу. Наведеним споразумом од 25. децембра 2008. године повлашћују се повериоци који немају стечени приоритет разлучног права и умањују се права подносилаца уставне жалбе. Навели су да није извршена расподела новчаних средстава од продатог стечајног дужника, као правног лица у складу са одредбом члана 113. Закона о стечајном поступку, који је био на снази у време продаје стечајног дужника. Стечајни суд је био у обавези да ефикасно и у разумном року одлучи о пријавама, па и уредности пријава подносилаца и да им омогући да ефикасним деловањем остваре своја права, јер су претрпели штету одуговлачењем стечајног поступка. Пуномоћник подносилаца је пријавио потраживања разлучних поверилаца у збирном износу, без тражења права одвојеног намирења по члану 73. Закона о стечајном поступку, без камате и доприноса и не по свим решењима која поседује. Разлучним повериоцима, овде подносиоцима уставне жалбе, су на рочишту од 6. марта 2009. године оспорена разлучна потраживања и тада су разлучни повериоци упућени на парницу, иако су имали право на изјављивање приговора, али је стечајно веће одбило приговоре разлучних поверилаца. Суд је после одуговлачења поступка наложио рангирање поверилаца, које сада није могуће спровести по одредби члана 113. Закона о стечајном поступку, јер су иста призната и постала су правноснажна по закључцима о признатим и оспореним потраживањима за све остале разлучне повериоце, јер је одлучивао о потраживањима која нису била уредно пријављена. По приговору разлучних поверилаца на закључак о оспореним потраживањима, стечајно веће је донело решење Ст. 15/10 од 24. марта 2010. године којим је одбило приговор разлучних поверилаца. Према допунском закључку о оспореним потраживањима од 7. децембра 2009. године, разлучним повериоцима су оспорена потраживања у неодредивом износу и овим допунским закључком разлучни повериоци су упућени на парницу ради утврђења оспореног потраживања, те тако разлучни повериоци воде заједничку парницу за део оспорених потраживања пред Привредним судом у Чачку у предмету П. 382/10. Навели су да је стечајни поступак над стечајним дужником „Технос“ АД, Чачак отворен решењем Ст. 8/07 од 27. августа 2007. године и да после продаје стечајног дужника као правног лица разлучни повериоци нису наплатили своја потраживања по рангу приоритета у року од три дана у складу са одредбом члана 113. Закона о стечајном поступку. Навели су да им је правноснажном пресудом Привредног суда у Чачку П. 306/10 од 8. октобра 2010. године делимично утврђено као основано потраживање разлучних поверилаца са правом одвојеног намирења на непокретности дужника, управн ој зград и на катастарској парцел и број 5751/10 , КО Чачак , по основу извршних исправа Општинског суда у Чачку и делимично утврђено као основано потраживање са правом одвојеног намирења на непокретности стечајног дужника 5966/6601 идеалних делова на катастарској парцели број 3215 , КО Нови Пазар , на потезу Пашино гувно-Пашино по извршним исправама Општинског суда у Новом Пазару. Подносиоци сматрају да им је повређено право на правично и на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава, као и право на имовину из члана 58. устава, јер је признавањем потраживања осталим разлучним повериоцима по неуредним пријавама, а оспоравањем потраживања разлучним повериоцима, односно подносиоцима уставне жалбе по појединачним решењима, са појединачним пријављеним потраживањима, дошло до повреде члана 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Подносиоци су уставну жалбу изјавили и против радњи нечињења Агенције за приватизацију - Центра за стечајеве, стечајног управника, због истих повреда уставних јемстава, јер и после усвојеног приговора поверилаца и решења стечајног већа Ст. 15/10 од 24. марта 2010. године није извршено рангирање поверилаца по приоритету који су стекли, па су предложили да се исто поништи и наложи стечајном већу Привредног суда у Чачку донесе ново решење и у најкраћем року оконча стечајни поступак над стечајном масом „Технос“ АД, Чачак. Предложили су да Уставни суд утврди право подносилаца на накнаду нематеријалне и материјалне штете.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
Према одредби члана 82. став 2. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", бр. 109/07 и 99/11), уставна жалба се може изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, у случају када је подносиоцу жалбе повређено право на суђење у разумном року.
Одредбом члана 32. став 1. Устава је утврђено да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Одредбом члана 58. став 1. Устава је утврђено да се јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је извршио увид у целокупну документацију приложену као доказ уз уставну жалбу, списе предмета Привредног суда у Чачку Ст. 15/10 и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Решењем Трговинског суда у Чачку Ст. 8/07 од 27. августа 2007. године покренут је стечајни поступак над стечајним дужником „Технос“ АД, Чачак.
Решењем Трговинског суда у Чачку Ст. 8/07 од 17. октобра 2007. године констатовано је да су повериоци на првом поверилачком рочишту одржаном 5. октобра 2007. године, донели одлуку о банкротству стечајног дужника и предложили да се започне са поступком продаје имовине стечајног дужника „Технос“ АД, Чачак.
Пуномоћник, подносилаца уставне жалбе је 3. и 8. октобра 2007. године у стечајном поступку пријави о потраживања поверилаца по извршним решењима у извршним поступцима који су вођени пред Општинским судовима у Горњем Милановцу, Чачку, Пожеги, Рашки и Новом Пазару. Наве о је да су пре њег овог ангажовања завршени извршни поступци пред Општинским судом у Горњем Милановцу, Пожеги, Рашки и делимично , односно већи број извршних поступака који су вођени пред Општинским судом у Чачку и да су извршним повериоцима решењем о досуђењу И. 2988/03 од 17. маја 2007. године досуђене непокретности извршног дужника , и то пословне зграде на катастарској парцели бр. 5751/1, КО Чачак, све осим управне зграде.
На првом испитном рочишту одржаном 24. децембра 2007. године стечајни управник је повукао изјашњење којим је у листи признатих и оспорених потраживања од 19. децембра 2007. године оспорио разлучно право поверилаца.
Закључком о листи утврђених и оспорених потраживања поверилаца Ст. 8/07 од 8. јануара 2008. године подносиоцима су призната потраживање у другом и четвртом исплатном реду и условно им је призната камата од датума подношења предлога до исплате. Наведеним закључком одлучено је само о пријављеним потраживањима поверилаца на име минималне зараде за период од 1. јула 2006. године до 31. децембра 2006. године и за период од 1. јануара 2007. године до 27. августа 2007. године.
Пуномоћник подносилаца уставне жалбе је 22. и 24. априла 2008. године, подносио захтеве за доношење решења о упису права на одвојено намирење за пријављена потраживања по извршним решењима Општинских судова у Чачку и Новом Пазару.
Агенција за приватизацију Републике Србије је са привредним друштвом “Кенс” ДОО, Нови Пазар, закључила Уговор о продаји привредног друштва “Технос” АД, Чачак који је оверен код Општинског суда у Чачку Ов. бр. 23582/08 од 1. децембра 2008. године.
Решењем Трговинског суда у Чачку Ст. 13/08 од 2. децембра 2008. године , у ставу првом изреке обустављен је стечајни поступак над стечајним дужником “Технос” АД, Чачак у стечају, а ставом другим изреке настављен је стечајни поступак у односу на стечајну масу “Технос” АД, намирењем стечајних поверилаца.
Подносиоци уставне жалбе нису потписали споразум од 25. децембра 2008. године, којим се као потенцијални разлучни повериоци саглашавају да се утврди да буду разлучни повериоци истог реда, уколико им стечајни управник и суд признају разлучно право у стечајном поступку Ст. 8/07 који се води пред Трговинским судом у Чачку над стечајним дужником „Технос“ АД, Чачак , по условима овог споразума, те да у том смислу овај споразум представља допуну пријаве.
Допуном закључка о листи утврђених потраживања разлучних поверилаца од 6. марта 2009. године, овде подносиоцима уставне жалбе је делимично утврђено право на одвојено намирење , и то на имовини стечајног дужника 5966/6601 идеалних делова катастарска парцела број 3215 , КО Нови Пазар , на потезу Пашино гувно-Пашино, по извршним исправама Општинског суда у Новом Пазару, односно на новчаним средствима добијеним од продаје непокретности стечајног дужника, а такође су делимично утврђена и потраживања разлучних поверилаца на одвојено намирење на непокретности дужника описане као управна зграда изграђена на катастарској парцели број 5751/10, КО Чачак , по основу извршних исправа Општинског суда у Чачку, односно на новчаним средствима добијеним од продаје управне зграде.
Након допунског испитног рочишта од 6. марта 2009. године, допунским закључком о оспореним потраживањима од 6. јула 2009. године, подносиоцима уставне жалбе су оспорена потраживања као разлучним повериоцима са правом одвојеног намирења , и то на имовини стечајног дужника 5966/6601 идеалних делова катастарск е парцел е број 3215 , КО Нови Пазар , на потезу Пашино гувно-Пашино, по основу извршних исправа Општинског суда у Новом Пазару , и то: Бесиму Бухићу на име главног дуга у износу од 196.562,00 динара, Вери Васовић у износу од 271.939,00 динара и у износу од 90.000,00 динара, камата у износу од 3.067,00 динара и доприноси ПИО у износу од 28.750, динара, Лепосави Коматовић у износу од 67.446, динара, Илији Мињовићу у износу од 117.937,00 динара, Зорану Шундерићу у износу од 31.689,00 динара, Вери Јевђовић у износу од 342.877,00 динара и доприноси ПИО у износу од 70.530,00 динара, као и износ од 103.741,00 динара, камата у износу од 136.682,00 динара и доприноси ПИО у износу од 16.864,00 динара, Миломирки Ћендић у износу од 95.023,00 динара, камата у износу од 134.746,00 динара и доприноси ПИО у износу од 132.747,00 динара, Снежани Тонић у износу од 93.865,00 динара, са камат ом у износу од 101.007,00 динара и доприноси ма ПИО у износу од 101.345,00 динра, Зорици Лазаревић у износу од 115.903,00 дин ара, каматом у износу од 188.533,00 динара и доприноси ма ПИО у износу од 206.598,00 динара, Стојану Крунићу главни дуг у износу од 71.580,00 динара и Бинели Никшић у износу од 119.280,00 динара. Подносиоцима су оспорена и потраживања као разлучним повериоцима на непокретности стечајног дужника описаној као управна зграда на катастарској парцели број 5751/10 , КО Чачак, по основу извршних исправа Општинског суда у Чачку, односно на новчаним средствима добијеним од продаје управне зграде Вери Јевђовић на име главног дуга у износу од 25.452,00 динара, камате у износу од 164,00 динара и трошкова у износу од 1.125,00 динара, као и износ а од 433.821,00 динара, камат е у износу од 420.843,00 динара и допринос а ПИО у износу од 124.930,00 динара, Вери Васовић у износу од 225.000,00 динара име доприноса за ПИО и на име главног дуга у износу од 460.633,00 динара, камат е у износу од 438.642,00 динара и доприноса ПИО у износу од 124.930,00 динара, Бесиму Бухићу за главни дуг у износу од 69.710,00 динара, Лепосави Коматовић за главни дуг у износу од 32.234,00 динара, Стојану Крунићу у износу од 84.485,00 динара, Илији Мињовићу у износу од 23.172,00 динара, Миломирки Ћендић у износу од 363.877,00 динара, са камат ом у износу од 344.900,00 до исплате и 123.691,00 на име доприноса за ПИО, Снежани Тонић за главни дуг у износу од 313.237,00 динара, са каматом у износу од 293.460,00 динара и доприноси ма ПИО 108.299,00 динара, Зорици Лазаревић на име главног дуга у износу од 376.925,00 динара, каматом у износу од 328.608,00 динара до исплате и доприноси ма у износу од 135.421,00 динара, Зорану Шундерићу у износу од 14.795,00 динара и Бинели Никшић у износу од 12.228,00 динара. Подносиоцима су оспорена и потраживања на покретним стварима стечајног дужника, а у четвртом исплатном реду оспорена су потраживања Стојану Крунићу. Ставом деветим изреке овог решења подносиоци су упућени на парницу у року од осам дана од дана пр ијема закључка, ради утврђења да не постоје потраживања поверилаца из става првог, другог и шестог која је признао стечајни управник и то право на одвојено намирење и износе потраживања поверилаца из ових ставова.
Решењем Трговинског суда у Чачку Ст. 13/08 од 19. марта 2009. године, одређена је главна деоба стечајне масе стечајног дужника „Технос“ АД у стечају, Чачак , у складу са нацртом за главну деобу од 27. фебруара 2009. године.
Трговински суд у Чачку је решењем Ст. 13/08 од 15. јуна 2009. године, одбацио допунске пријаве потраживања подносилаца од 13. априла 2009. године као неблаговремене.
Одлучујући о жалби разлучних поверилаца Виши трговински суд је решењем Пвж. 753/09 од 9. октобра 2009. године укинуо првостепено решење и предмет вратио провостепеном суду на даљи поступак. Из образложења произлази да је након доношења решења о главној деоби од 19. марта 2009. године, стечајни управник поднео извештај 30. априла 2009. године у коме је навео да су бивиши радници стечајног дужника у новембру 2007. године поднели пријаве потраживања, те да је потребно да недвосмислено определе главни дуг и камату и остале трошкове за које сматрају да им стечајни дужник дугује, а истим поднеском је контрадикторно претходним наводима предложио да суд наведене пријаве одбаци као неблаговремене или неуредне. У списима предмета се налази решење о исправци од 6. јула 2009. године закључка о оспореним потраживањима од 6. марта 2009. године, а да при томе нема података да ли је било приговора на то решење или не, што све изреку чини неразумљивом. Дана 19. марта 2009. године извршена је делимична деоба стечајне масе, али не постоји коначна листа потраживања свих поверилаца у смислу члана 93. став 1. Закона о стечајном поступку и не зна се да ли је 6. јула 2009. године исправљена коначна листа или само закључак о оспореним потраживањима према диспозитиву решења о исправци. Наиме, разлучни повериоци су тражили да се изврши обрачун камате по усвојеним решењима о упису права на одвојено намирење, као и да се одлучи по раније поднетој пријави разлучних поверилаца. Чињеница да је у називу поднеска означено или „допуна пријаве потраживања разлучних поверилаца у поступку одвојеног намирења“, не значи да су у питању нове пријаве стечајних поверилаца које су поднете као накнадне пријаве. Наведеним решењем је наложено првостепеном суду да настави намирење стечајних поверилаца, ако је стечајни поступак у тој фази, с обзиром на то да се из приложених списа не може утврдити у којој фази је стечајни поступак или ће наставити намирење разлучних поверилаца, ако су за то испуњени услови из члана 38. Закона о стечајном поступку.
Закључком Трговинског суда Ст. 13/08 од 28. јула 2009. године наложено је повериоцима Вери Васовић, Стојану Крунићу, Зорици Лазаревић, Снежани Тонић, Миломирки Ћендић, Илији Мињовићу, Зорану Шундерићу, Вери Јевђовић, Лепосави Коматовић, Бесиму Бухићу и Бинели Никшић, да у року од осам дана од дана пријема овог закључка уреде поднесак достављен суду 26. јуна 2009. године , у делу где стоји да пријављују сва потраживања по свим извршним исправама са износима како су означени у овим исправама на име главног дуга, камате, доприноса за ПИО, трошкова парничног, извршног и ванпарничног поступка са правом уписа свих решења која нису уписана са каматом од доспелости до коначне исплате и са приоритетом према датуму када су решења о извршењу примљена у надлежним судовима које су судови пропустили да упишу, тако што ће навести извршне исправе по којима пријављују потраживање, номинални износ потраживања који се односи на главни дуг, камату, доприносе за ПИО, номинални износ потраживања који се односи на парничне трошкове, као и датум од када тече камата и до када се потражује камата на парничне трошкове, затим номинални износ извршних трошкова, као и решење о извршењу за које се тражи упис, под претњом одбачаја поднеска.
Подносиоци су истакли приговор на допунски закључак суда о листи утврђених потраживања Ст. 13/08 од 6. марта 2009. године, али је приговор одбијен решењем Трговинског суда у Чачку Ст. 13/08 од 15. априла 2009. године као неоснован. Из образложења решења произлази да наводи подносилаца да су предлагали да се испитно рочиште од 6. марта 2009. године одложи, није од утицаја, јер подносиоци нису до ставили доказ да је по њиховој пријави дато различито или вишеструко изјашење. Предмет испитивања на рочишту од 6. марта 2009. године није било утврђивање редоследа намирења разлучних поверилаца, већ ће то бити предмет посебног поступка утврђивања редоследа намирења по правноснажности свих одлука о признатим и оспореним потраживањима.
Решењем Трговинског суда у Чачку Ст. 13/08 од 15. априла 2009. године утврђена је коначна листа потраживања поверилаца у стечајном поступку над стечајном масом дужника „Технос“ АД у стечају, усвојена решењем суда Ст. 13/08 од 6. марта 2009. године по основу коначне табеле коју је саставио стечајни управник и изменама на допунском испитном рочишту одржаном 6. марта 2009. године исправља се, тако што се потраживања поверилаца призната од стране стечајног управника, а оспорена од других поверилаца , сматрају утврђеним.
Допунским закључком о листи потраживања Трговинског суда у Чачку Ст. 13/08 од 7. децембра 2009. године утврђено је потраживање са правом на одвојено намирење , и то на имовини стечајног дужника 5966/6601 идеалних делова на катастарској парцели број 3215 , КО Нови Пазар на потезу Пашино гувно-Пашино по извршним исправама Општинског суда у Новом Пазару, односно на новчаним средствима добијеним од продаје непокретности стечајног дужника , и то: Бесиму Бухићу на име осталих трошкова за износ од 50.016,00 динара, Стојану Крунићу на име осталих трошкова износ од 45.190,00 динара, Зорану Шундерићу на име осталих трошкова износ од 39.670,00 динара, Вери Васовић на име осталих трошкова износ од 52.933,00 динара, Илији Мињовићу на име осталих трошкова износ од 45.409,00 динара, Вери Јевђовић на име осталих трошкова у износу од 32.575,00 динара и Бинели Никшић на име осталих трошкова у износу од 43.126,00 динара. Такође је наведеним закључком утврђено потраживање разлучних поверилаца са правом на одвојено намирење на непокретности дужника уписане као управна зграда изграђена на катастарској парцели број 5751/10 , КО Чачак по основу извршних исправа Општинског суда у Чачку, односно на новчаним средствима добијеним до продаје управне зграде , и то на име доприноса за пензијско-инвалидско осигурање: Вери Јевђовић у износу од 7.778,00 динара, Вери Васовић у износу од 33.333,00 динара, Лепосави Коматовић у износу од 1.948,00 динара, Бесиму Бухићу у износу од 7.778,00 динара, Стојану Крунићу у износу од 7.778,00 динара, Илији Мињовићу у износу од 7.778,00 динара, Зорану Шундерићу у износу од 7.778,00 динара и Бинели Никшић у износу од 7.778,00 динара.
Допунским закључком о оспореним потраживањима Ст. 13/08 од 21. децембра 2009. године Трговински суд у Чачку утврђује да је у ставу првом изреке оспорено потраживање разлучних поверилаца са правом на одвојено намирење на непокретности дужника уписане као управна зграда изграђена на катастарској парцели број 5751/10 КО Чачак по основу извршних исправа Општинског суда у Чачку, односно на новчаним средствима добијеним до продаје управне зграде, и то: Бесиму Бухићу, Лепосави Коматовић, Стојану Крунићу, Илији Мињовићу, Бинели Никшић и Зорану Шундерићу, оспорена су у целини њихова потраживања по пријави поднетој након продаје стечајног дужника као правног лица. У ставу другом овог закључка оспорена су потраживања разлучних поверилаца са правом на одвојено намирење, и то на имовини стечајног дужника 5966/6601 идеалних делова катастарска парцела број 3215 , К О Нови Пазар , на потезу Пашино гувно-Пашино по извршним исправама Општинског суда у Новом Пазару, односно на новчаним средствима добијеним од продаје непокретности стечајног дужника, па су тако оспорена потраживања: Бесиму Бухићу на име главног дуга износ од 666.306,00 динара, са каматом од 1. априла 2007. године и на име осталих трошкова износ од 60.367,00 динара, Вери Васовић на име главног дуга 875.363,00 динара, са ка матом од 1. априла 2007. године и на име осталих трошкова 78.236,00 динара, Стојану Крунићу 635.720,00 динара са каматом од 1. априла 2007. године и на име осталих трошкова 49.022,00 динара, Лепосави Коматовић на име главног дуга износ од 469.491,00 динара , са каматом од 1. априла 2007. године и на име осталих трошкова на износ од 40.769,00 динара, Илији Мињовић у на име главног дуга 412.683,00 динара , са каматом од 1. априла 2007. године и на име осталих трошкова 36.744,00 динара, Зорану Шундерићу на име главног дуга износ од 419.986,00 динара , са каматом од 1. априла 2007. године и на име осталих трошкова од 51.132,00 динара и Бинели Никшић у износу од 713.726,00 динара , са каматом од 1. априла 2007. године до исплате, као и остали трошкови у износу од 44.322,00 динара. Наведеним закључком нису означени конкретни износи који се односе на оспорене доприносе из пензијско-инвалидског осигурања.
Привредни суд у Чачку је оспореним решењем Ст.15/10 од 24. марта 2010. године одбио приговоре разлучних поверилаца, овде подносилаца устав не жалбе, изјављене на допунски з акључак о листи потраживања Ст. 13/08 од 7. децембра 2009. године и допунски закључак о листи оспорених потраживања Ст. 13/08 од 21. децембра 2009. године. Из образложења оспореног решења произлази да су стечајни повериоци, у складу са одредбом члана 94. став 1. Закона о стечајном поступку, у односу на закључак о листи оспорених потраживања Ст. 13/08 од 7. децембра 2009. године упућени на покретање или настављање парничног поступка, ради утврђивања основаности оспореног потраживања. Како се приговор на закључак може поднети само из формалних разлога, то у односу на грешке у процедури при доношењу истог , са захтевом за исправку одређених пропуста који су од утицаја на коначну табелу о листи потр аживања, а који се не тичу мериторног одлучивања, односно не тичу се основаности самог оспоравања одређеног потраживања, стечајни повериоци, након што докажу своје потраживање у парници на коју су упућени или у арбитражном поступку у складу са одредбом члана 96. Закона о стечајном поступку имају право да траже исправљање табеле у листи утврђених потраживања, по основу члана 94. став 9. Закона о стечајном поступку.
Решењем Привредног суда у Чачку Ст. 15/10 од 14. маја 2010. године усвојени су приговори разлучних поверилаца, овде подносилаца уставне жалбе , од 5. маја 2010. године, са допуном од 7. маја 2010. године, који су изјављени на предлог обрачуна и исплате потраживања разлучних поверилаца које је сачинио стечајни управник од 5. маја 2010. године. Наведеним решењем стављен је ван снаге предлог обрачуна и исплате потраживања разлучних поверилаца који је сачинио стечајни управник и доставио суду 5. маја 2010. године и наложено је стечајном управнику да одмах приступи изради обрачуна и расподели средстава по одредбама члана 113. Закона о стечајном поступку. Из образложења решења произлази да су приговори основани, јер се у конретној ситуацији мора применити одредба члана 113. става 3. Закона о стечајном поступку, да се приоритет у деоби средстава остварен продајом стечајног дужника као правног лица врши оним редом, како је то утврдио стечајни судија својим решењем везано за упис права одвојеног намирења поступајући по захтеву разлучних поверилаца.
Закључком Привредног суда у Чачку Ст. 15/10 од 22. септембра 2010. године поново је наложено стечајном управнику Агенцији за приватизацију да достави одговор да ли је и када поступљено по налогу из решења стечајног већа Ст. 15/10 од 14. маја и 25. маја 2010. године.
Поднеском од 17. децембра 2010. године стечајни управник , Агенција за приватизацију , достави ла је обрачун за исплату потраживања разлучних поверилаца на новчаним средствима од продаје имовине дужника у извршном поступку пред Општинским судом у Чачку и на имовини стечајног дужника у Новом Пазару.
Одлучујући о приговору разлучних поверилаца на предлог обрачуна стечајног управника од 17. децембра 2010. године за расподелу средстава разлучним повериоцима са списком имена и износима за исплату сваком разлучном повериоцу у складу са одредбом члана 113. Закона о стечајном поступку, Привредни суд у Чачку је решењем Ст. 15/10 од 24. јануара 2011. године одбио приговоре разлучних поверилаца, подносилаца уставне жалбе у ставу трећем изреке, јер је нашао да су исти неосновани. Наиме, разлучни повериоци су имали могућност да на закључак стечајног судије о утврђеним и оспореним потраживањима приговарају, па за случај да им те приговоре стечајно веће у тој фази поступка не усвоји, имали су могућности да покрену одговарајуће парничне поступке код надлежног суда, могли су уложити жалбу другостепеном суду на решење стечајног већа донето на основу члана 73. Закона о стечајном поступку. Наиме, ова лица су приговарала на претходни обрачун стечајног управника за разлучне повериоце и њихови приговори су усвојени, у складу са одредбом члана 113. Закона о стечајном поступку. Суд је утврдио да су они према решењима стечајног судије о упису права на одвојено намирење, која решења су правноснажна од стране стечајног управника, правилно рангирани, независно од тога да ли су други разлучни повериоци у споразуму или ван њега. Обрачун који је сачино стечајни управник за разлучне повериоце урађен је у свему по рангу приоритета из решења стечајног судије, којима стечајни судија по члану 73. Закона о стечајном поступку, утврђује најранији датум када се неки поверилац могао уписати као разлучни, па је суд у већу сматрао да је на овај начин стечајни управник правилно утврдио ранг приоритета за све оне повериоце који су пре покретања поступка стечаја стекли право на одвојено намирење на одређеним стварима стечајног дужника (покретним и непокретним), а то нарочито из разлога што су решења стечајног судије правноснажна.
Закључком Привредног суда у Чачку Ст. 15/10 од 4. јула 2011. године наложено је стечајном управнику, Агенцији за приватизацију - Центар за стечај Београд да изврши расподелу средстава разлучним повериоцима по коначној листи од 17. децембра 2010. године одмах по пријему закључка.
Решењем Привредног суда у Чачку Ст. 15/10 од 30. августа 2011. године одбијен је као неоснован приговор стечајног управника изјављен на закључак стечајног судије у поступку стечаја који се спроводи над стечајном масом стечајног дужника „Технос“ АД, Чачак , Ст. 15/10 од 4. јула 2011. године. Из образложења овог решења произлази да су неосновани наводи стечајног управника да је стечајно веће нашло да је решење Привредног суда у Чачку П. 905/10 од 17. јуна 2011. године којим је одбачен предлог повериоца „Алба Траде Интернатионал“ ДОО, Београд , за одређивање привремене мере, правноснажно, јер је Привредни апелациони суд својим решењем Пж. 5891/11 од 21. јула 2011. године одбио жалбу тужиоца и потвр дио решење првостепеног суда, тако да је дан доношења другостепене одлуке поводом жалбе тужиоца, тренутак наступања правноснажности потврђеног првостепеног решења. Увидом у списе предмета П. 905/10, стечајни суд је утврдио да је тужилац „Алба Траде Интернатионал“ ДОО, Београд, поднео предлог 22. августа 2011. године за усвајање и изрицање мере обезбеђења којом се тражи забрана располагања разлучниим повериоцима, туженим а у парници (осталим разлучним повериоцима по листи приоритета разлучних поверилаца од 17. децембра 2010. године), којим поводом је стечајни судија дао налог стечајном управнику за вршење расподеле средстава. Стечајно веће је мишљења да се било каквом привременом мером не може даље спречавати спровођење и окончање самог стечајног поступка, а ценио је и чињеницу да даљим одуговлачењем расподеле може наступити и друга врста штете за супротну страну у парници П. 950/10, о чему је стечајни управник такође дужан да се стара.
Стечајни управник је предлогом од 19. септембра 2011. године обавестио Привредни суд у Чачку да су се стекли услови да се одмах по орочењу средстава спроведе исплата разлучних поверилаца.
Стечајни управник Агенција за приватизацију је 31. октобра 2011. године сачини ла завршни рачун, а Привредни суд у Чачку је закључком Ст. 15/10 од 21. јуна 2012. године наложио стечајном управнику Агенцији за приватизацију - Центар за стечај Београда да изврши расподелу средстава разлучним повериоцима по коначној листи од 17. децембра 2010. године, одмах по пријему закључка, тако што ће наставити исплату резервисаних средстава разлучним повериоцима преко износа који је нужан и неопходан за трошкове стечајног поступка.
Одлучујући о приговору стечајног управника Привредни суд у Чачку је решењем Ст. 15/10 од 13. јула 2012. године одбио приговор стечајног управника на закључак стечајног судије Ст. 15/10 од 21. јуна 2012. године који је по налогу стечајног већа прецизиран одговором стечајног судије и наложено је стечајном управнику да сам определи номинални износ потребан за покриће трошкова стечајног поступка и обавеза стечајне масе у смислу достављања завршног рачуна за закључење стечајног поступка и да настави исплату разлучним повериоцима по предлогу обрачуна за исплату разлучних поверилаца који је у суд примљен 17. децембра 2010. године, а усклађен са чланом 113. Закона о стечајном поступку.
Подносиоци уставне жалбе Бесим Бухић, Лепосава Коматовић, Стојан Крунић, Илија Мињовић, Бинела Никшић, Зоран Шундерић и Вера Васовић су допунским закључком о оспореним потраживањима Ст. 13/08 од 7. децембра 2009. године, упућени на парницу ради утврђења оспореног потраживања. Пресудом П. 306/2010 од 8. октобра 2010. године , у ставу првом изреке делимично је усвојен тужбени захтев тужилаца па су утврђена као основана потраживања разлучних поверилаца са правом одвојеног намирења на непокретности стечајног дужника означеној као управна зграда на катастарској парцели број 5751/10 , КО Чачак, по основу извршних исправа, односно на новчаним средствима добијеним од продаје управне зграде по допунском закључки о оспореним потраживањима Ст. 13/08 од 21. децембра 2008. године које је суд донео након допунског испитног рочишта од 7. децембра 2009. године и у односу на доприносе који су оспорени у целини , и то: Бесиму Бухићу по пријави потраживања број 126; Лепосави Коматовић по пријави број 134; Бинели Никшић по пријави број 137; Стојану Крунићу по пријави број 134; Зорану Шундерићу по пријави број 142 и Илији Мињовићу по пријави број 135. Ставом другим изреке ове пресуде делимично је усвојен тужбени захтев тужилаца, па су утврђена као основана оспорена потраживања разлучних поверилаца са правом на одвојено намирење, и то на имовини стечајног дужника 5966/6601 идеалних делова на катастарској парцели број 3215 , КО Нови Пазар , на потезу Пашино гувно-Пашино по извршним исправама Оштинског суда у Новом Пазару , односно на новчаним средствима добијеним од продаје стечајног дужника , и то: Бесиму Бухићу за законску затезну камату на износ главног дуга од 405.217,00 динара почев од 1. априла 2007. године до исплате; Лепосави Коматовић за законску затезну камату на износ главног дуга од 402.046,00 динара почев од 1. априла 2007. године до исплате; Стојану Крунићу за законску затезну камату на износ главног дуга од 515.961,00 динара почев од 1. априла 2007. године до исплате; Илији Мињовићу за законску затезну камату на износ главног дуга од 249.338,00 динара почев од 1. априла 2007. године до исплате; Бинели Никшић за законску затезну камату на износ главног дуга од 182.998,00 динара почев од 1. априла 2007. године до исплате; Зорану Шундерићу за законску затезну камату на износ главног дуга од 314.848,00 динара почев од 1. априла 2007. године до исплате и Вери Васовић за законску затезну камату на износ главног дуга од 526.584,00 динара почев од 1. априла 2007. године до исплате. Ставом трећим изреке исте пресуде делимично је усвојен тужбени захтев Бесима Бухића па је утврђено као основано оспорено потраживање тужиоца као разлучног повериоца са правом одвојеног намирења на имовини стечајног дужника 5966/6601 идеалних делова катастарске парцеле 3215 , КО Нови Пазар , и то за потраживање по пријави број 14 на име припадајућих доприноса. Ставом четвртим изреке пресуде одбијен је тужбени захтев тужилаца у делу којим су тражили да се утврди да су основана оспорена потраживања разлучних поверилаца са правом одвојеног намирења на имовини стечајног дужника 5966/6601 идеалних делова катастарске парцеле 3215 , КО Нови Пазар , и то за: Бесима Бухића за потраживање по пријави број 14 за законску затезну камату на износ главног дуга од 261.089,00 динара и на име осталих трошкова од 60.367,00 динара почев од 1. априла 2007. године до исплате; Лепосаву Коматовић по пријави број 23 за законску затезну камату на износ главног дуга од 67.445,00 динара и на име осталих трошкова од 40.769,00 динара почев од 1. априла 2007. године до исплате; Стојана Крунића за потраживање по пријави број 23 за законску затезну камату на износ главног дуга од 119.759,00 динара и на име осталих трошкова од 49.022,00 динара почев од 1. априла 2007. године до исплате; Илију Мињовића за потраживање по пријави број 24 за законску затезну камату на износ главног дуга од 163.345,00 динара и на име осталих трошкова од 36.744,00 динара почев од 1. априла 2007. године до исплате; Бинелу Никшић за потраживање по пријави број 25 за законску затезну камату на износ главног дуга од 530.728,00 динара и на износ осталих трошкова од 44.322,00 динара почев од 1. априла 2007. године до исплате; Зорана Шундерића за потраживање по пријави број 34 за законску затезну камату на износ главног дуга од 78.138,00 динара и на име осталих трошкова од 51.132,00 динара почев од 1. априла 2007. године до исплате и Веру Васовић за потраживање по пријави број 15 за законску затезну камату на износ главног дуга од 348.779,00 динара и на име осталих трошкова од 78.236,00 динара почев од 1. априла 2007. године до исплате. Ставом петим изреке пресуде одбачена је тужба тужилаца у делу којим су тражили да се утврди да је основано оспорено потраживање разлучних поверилаца са правом одвојеног намирења на имовини стечајног дужника 5966/6601 идеалних делова катастарске парцеле 3215, КО Нови Пазар , и то на име припадајућих доприноса за: Лепосаву Коматовић за потраживање по пријави број 23; Стојана Крунића по пријави број 23; Илију Мињовић по пријави број 24; Бинелу Никшић по пријави број 25; Зорана Шундерића по пријави број 34 и Веру Васовић по пријави број 15 , ставом шестим одбачена је тужба у делу којим је тражено да се утврди да су тужиоци привилеговани разлучни повериоци у Ст. 8/07 и Ст. 13/08 Трговинског суда у Чачку по члану 73. став 3. Закона о стечајном поступку, а по пријави разлучног права по основу извршних решења и по приоритету и са обимом потраживања који је уписан у интабулационе књиге Општинског суда у Новом Пазару и Служби за катастар непокретности у Чачку или је требало да буде уписан, па да се утврди основаним право одвојеног намирења тужилаца по поднетим пријавама са стеченим приоритетом , и то по сваком појединачном решењу тужилаца са правом да се измени коначна табела и да се утврди обавеза туженог на утврђивањ е приоритета и испл ату припадајућег новчаног износа по основу разлучног права из стечајне масе по измењеној коначној табели по пријавама разлучног права по основу извршних решења Општинског суда у Чачку и Општинског суда у Новом Пазару са потраживањима по свим основима из решења у корист извршних поверилаца по сваком појединачном уписаном решењу како је таксативно наведено у овом ставу изреке, а ставом седмим изреке је одређено да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Одлучујући о жалби тужилаца и туженог Привредни апелациони суд је пресудом Пж. 641/11 од 6. октобра 2011. године потврдио пресуду Привредног суда у Чачку П. 306/10 од 8. октобра 2010. године.
4. За одлучивање Уставног суда о предметној уставној жалби од значаја су одредбе Закона о стечајном поступку („Службени гласник РС", бр. 84/04 и 85/05), којима је прописано: да се овим законом уређују услови и начин покретања и спровођења стечајног поступка(члан 1. став 1.); да у поступку спровођења стечаја над правним лицем које је у већинској државној односно друштвеној својини, за стечајног управника стечајно веће ће именовати специјализовану институцију основану посебним прописом, која мора имати запослена лица која имају лиценцу из става 1. овог члана (члан 14. став 9.); да је стечајни управник дужан нарочито да изврши исплату повериоцима на основу решења о главној деоби (члан 17. став 1. тачка 13.); да ће стечајно веће разрешити стечајног управника ако утврди да стечајни управник: не испуњава своје обавезе; не поштује рокове одређене овим законом, поступа пристрасно у односу на поједине повериоце; по протеку једне године од рочишта за испитивање потраживања, није направио задовољавајући напредак у уновчењу имовине која улази у стечајну масу, осим када је уновчење било спречено вишом силом или непредвидивим околностима; није осигурао имовину за случај наступања штете после два упозорења стечајног судије или одбора поверилаца; није тражио сагласност или није поступио по добијеној сагласности у свим оним случајевима где је овим законом предвиђена обавезна сагласност одбора поверилаца (члан 20. став 1.); да повериоци који имају заложно право или право намирења на стварима или правима о којима се воде јавне књиге или регистри имају право на намирење на тој ствари или праву, да разлучни повериоци имају право намирења из средстава стечених продајом имовине на којој су стекли разлучна права, а остваривање тих права може бити привремено одложено у случајевима из чл. 47. и 73. овог закона, да повериоци који имају државину и право задржавања ствари нису дужни да предају ствар стечајном дужнику док им се не исплати њихово разлучно потраживање; повериоци из ст. 1. и 2. овог члана нису стечајни повериоци, а ако је висина њиховог потраживања већа од висине износа добијеног уновчењем ствари или права на којима постоји разлучно право, право на разлику у висини износа остварују као стечајни повериоци , да разлучна права стечена извршењем или обезбеђењем за последњих 60 дана пре дана покретања стечајног поступка ради принудног намирења или обезбеђења престају да важе и такви повериоци нису разлучни повериоци , да разлучни повериоци имају право на сразмерно намирење из стечајне масе, као стечајни повериоци, ако се одрекну свог статуса разлучног повериоца или ако без своје кривице не могу намирити своје разлучно потраживање; да писмену изјаву о одрицању од статуса разлучног повериоца разлучни повериоци подносе стечајном судији и стечајном управнику (члан 38.); да се повериоцу чије је потраживање везано за одложни услов обезбеђују одговарајућа средства из стечајне масе (члан 71. став 1.); да се од дана покретања стечајног поступка не може се против стечајног дужника, односно над његовом имовином, одредити и спровести принудно извршење, нити било која мера поступка извршења у циљу намирења потраживања, осим извршења која се односе на трошкове стечајног поступка; поступци из става 1. овог члана који су у току прекидају се; уписи права на одвојено намирење у јавне књиге и регистре могу се одобрити и спровести и после покретања стечајног поступка, ако су услови за упис наступили пре дана покретања стечајног поступка, осим ако овим законом није другачије одређено; (члан 73. ст. 1. и 2.); да се коначна листа о свим пријавама потраживања сачињава на испитном рочишту (члан 93. став 1.); да се на испитном рочишту испитују и потраживања пријављена после истека рока за пријављивање потраживања, ако су пријаве поднете суду и стечајном управнику пре одржавања испитног ро чишта или непосредно на рочишту, да ако стечајни управник или неки од поверилаца стави приговор, тражећи да се накнадно пријављено потраживање не испитује на испитном рочишту, или ако потраживање буде пријављено тек после испитног рочишта, стечајно веће ће о трошку повериоца који је накнадно пријавио потраживање одредити допунско испитно рочиште , да се на допунском испитном рочишту не могу оспоравати потраживања утврђена на ранијим и спитним рочиштима (члан 95. ст. 1, 2. и 3.); да се после продаје стечајног дужника као правног лица, стечајни поступак у односу на стечајног дужника обуставља; новац добијен продајом стечајног дужника улази у стечајну масу и стечајни поступак се у односу на овако добијену стечајну масу наставља намирењем стечајних поверилаца , да у случају када је стечајни дужник продат као правно лице или када је продат део стечајног дужника, разлучни повериоци који су имали разлучно право на било ком делу те имовине имају право приоритета у деоби средстава остварених продајом, према рангу приоритета кој и су стекли у складу са законом, да за потраживања према стечајном дужнику која су настала до обуставе стечајног поступка ни стечајни дужник ни његов купац не одговарају повериоцима (члан 113.) ; да с течајну масу за поделу стечајним повериоцима (деобну масу), чине новчана средства стечајног дужника на дан покретања стечајног поступка, новчана средства добијена настављањем започетих послова и новчана средства остварена уновчењем ствари и права стечајног дужника, као и потраживања стечајног дужника напл аћена у току стечајног поступка, да се деоба средстава ради намирења стечајних поверилаца врши према динамици прилива готовинских средстава стечајног дужника, на основу предлога стечајног управника, а у зависности од притицања готовинских средстава стечајног дужника, стечајно веће одлучује да ли ће одобрити одржавање делимичне деобе; одлуку о деоби по закључењу стечајног поступка доноси стечајни судија (члан 115.); да је п ре главне деобе стечајне масе, стечајни управник дужан да састави нацрт решења за главну деобу деобне масе (у даљем тексту: нацрт за главну деобу), да нацрт из става 1. овог члана садржи следеће податке - коначну листу свих потраживања из члана 93. овог з акона; износ сваког потраживања, исплатни ред сваког потраживања , износ стечајне масе који ће се расподелити стечајним повериоцима, као и предложени проценат намирења стечајних поверилаца, да је нацрт за главну деобу стечајни управник дужан да достави одбору поверилаца, а одбор је дужан да обавести стечајне повериоце да се нацрт за главну деобу налази на огласној табли суда односно у п исарници у одређеној просторији, да ће се нацрт за главну деобу учинити доступним учесницима поступка објављивањем на огласној табли суда односно излагањем на увид у писарници суда (члан 116.); да се деоби стечајне масе, односно намирењу стечајних поверилаца приступа после правноснажности решења о главној деоби , да се н акнадној деоби приступа према приливу новчаних средстава у деобну масу (члан 121.).
5. Оцењујући наводе и разлоге изнете у уставној жалби са становишта Уставом зајемченог права на суђење у разумном року, на чију се повреду подносиоци уставне жалбе позива ју, а полазећи од утврђених чињеница и околности које се односе на оспорени стечајни поступак, Уставни суд је утврдио да оспорени поступак траје од доношења решења о отварању стечајног поступка над стечајним дужником „Технос“ АД, Чачак, Ст. 8/07 од 27. августа 2007. године и да ни после пет година није окончан.
При утврђивању разумног временског трајања судског поступка, овај суд полази од чињенице да исти зависи од низа чинилаца који се процењују у сваком појединачном случају. Сложеност чињеничних и правних питања у конкретном предмету, понашање подносилаца уставне жалбе као странака у поступку, поступања судова који воде поступак и природа захтева, односно значај расправљаног права за подносиоце, основни су чиниоци који утичу и на оцену временског трајања парничног поступка и одређују да ли је тај поступак окончан у оквиру разумног рока или не.
Уставни суд је из приложене релевантне документације закључио да је у овом предмету било сложених правних и чињеничних питања која су захтевала обиман и дуготрајан стечајни поступак. Наиме, ради се о стечају предузећа против кога је велики број запослених водио извршне поступке на основу правноснажних и извршних пресуда и судских поравнања, ради наплате својих потраживања , и то претежно потраживања по основу исплате зарада, те су на основу тако стечених потраживања, пријавили у стечајном поступку потраживања као разлучни повериоци. У наведеном стечајном поступку је било неопходно одлучити о хиљадама пријава потраживања стечајних поверилаца, спровести поступак уновчења имовине стечајног дужника и потом спровести главну деобу. Наиме, према оцени Уставног суда, наведени стечајни поступак који је вођен пред Трговинским судом у Чачку, касније Привредним судом у Чачку, био је сложен.
Уставни суд је утврдио да је након годину и по дана од отварања стечајног поступка, стечајни дужник „Технос“ АД у стечају, Чачак, продат и да је решењем Трговинског суда у Чачку Ст. 13/08 од 2. децембра 2008. године, обустављен стечајни поступак над стечајним дужником, а настављен према стечајној маси стечајног дужника „Технос“ АД, Чачак, ради намирења стечајних поверилаца. Из списа стечајног предмета произлази да је још 19. марта 2009. године донето решење о главној деоби, да је по наведеном решењу извршена делимична деоба стечајне масе, а да је тек након годину дана и девет месеци 17. децембра 2010. године, утврђена коначна листа потраживања у смислу члана 93. став 1. Закона о стечајном поступку, али да услед непоступања стечајног управника Агенције за приватизацу - Центар за стечај, ни након три године није спроведена исплата разлучних поверилаца у целости.
Уставни суд је мишљења да је радњама стечајног управника онемогућена наплата разлучних поверилаца, овде подносилаца уставне жалбе, по листи приоритета разлучних поверилаца од 17. децембра 2010. године. Наводи стечајног управника да услед намирења осталих разлучних поверилаца може постојати немогућност да се по правноснажној судској одлуци у парници П. 905/2010, која се води по тужби тужиоца „Алба траде Интернатионал“ ДОО, Београд , против стечајне масе, Агенције за приватизацију и других поверилаца, неће намирити наведени поверилац, јасно указују да се у конкретном случају доводе у неравноправан положај остали повериоц и у стечајном поступку у односу на повериоца „Алба траде Интернатионал“ ДОО, Београд. Уставни суд је оценио да се поступањем , односно у конкретном случају, непоступањем стечајног упавника - Агенције за приватизацију по закључцима стечајног већа, не могу онемогућити други разлучни повериоци у свом праву на намирење, а како је потраживање повериоца „Алба траде Интернатионал“ ДОО, Београд , везано за одложни услов, то се средства обезбеђују из стечајне масе, односно та средства се резервишу, која средства су и резервисана до окончања парнице, што је утврђено из садржине образложења завршног рачуна стечајног управника од 28. децембра 2011. године.
Поред тога, стечајни поступак је условљен и поступањем поверилаца, па је и дужина поступка у директној вези са достављањем пријава потраживања, изјављивањем приговора против одлука стечајног судије и приговора на радње стечајног управника, посебно из разлога што су подносиоци уставне жалбе 13. априла 2009. године, доставили поднеске насловљене као „захтев за обрачун камате по усвојеним решењима о упису права на одвојено намирење или захтев за одлучивање о раније поднетој пријави потраживања или допуни пријаве потраживања разлучних поверилаца у поступку одвојеног намирења у којима су пријавили своја потраживања на име законске затезне камате на име главног дуга почев од 1. априла 2007. године до исплате. Поступајући по налогу из решења Вишег трговинског суда Пвж. 753/09 од 9. октобра 2009. године, првостепени суд је наведене пријаве потраживања третирао као допуне пријава потраживања разлучних поверилаца у поступку одвојеног намирења, јер је нашао да се не ради о новим пријавама потраживања. Првобитне пријаве потраживања су поднете пре доношења решења о главној деоби Ст. 13/08 од 19. марта 2009. године, које је постало правноснажно 2. априла 2009. године. Према одредби члана 95. Закона о стечајном поступку, на испитном рочишту испитују се и потраживања пријављена после истека рока за пријављивање потраживања, ако су пријаве поднете суду или стечајном управнику пре одржав ања испитиног рочишта или непосредно на рочишту. Одредбом члана 116. Закона о стечајном поступку је прописано да је пре главне деобе стечајне масе стечајни управник дужан да састави нацрт решења за главну деобу стечајне масе, а нацрт решења, између осталог, садржи коначну листу свих потраживања. Према Закону о стечајном поступку, испитују се и потраживања пријављена после истека рока за пријављивање потраживања, и то на испитном рочишту или на допунском рочишту које одређује стечајно веће на трошак поверилаца , под условима из члана 95. Закона о стечајном поступку. Како се стечајни поступак спроводи уновчењем имовине и деобом стечајне масе ради намирења утврђених потраживања и ради закључења поступка стечаја, пријава потраживања се мора поднети пре доношења решења о главној деоби стечајне масе из члана 116. Закона о стечајном поступку. У конкретном случају, пријаве потраживања разлучних поверилаца су поднете пре доношења решења о главној деоби, а поднесцима од 14. априла 2009. године је извршена само допуна претходно благовремено поднетих пријава о којима се стечајни управник изјаснио допунским закључком о листи потраживања Ст. 13/08 од 7. децембра 2009. године и допунским закључком о листи оспорених потраживања Ст. 13/08 од 21. децембра 2009. године.
Поред тога, подносиоцима уставне жалбе Бесиму Бухићу, Лепосави Коматовић, Стојану Крунићу, Илији Мињовићу, Бинели Никшић, Зорану Шундерићу и Вери Васовић су правноснажном пресудом Привредног суда у Чачку П. 306/10 од 8. октобра 2010. године у ставу првом, другом и трећем делимично утврђена као основана потраживања разлучних поверилаца оспорена допунским закључком од 7. децембра 2009. године. Наведена првостепена пресуда постала је правноснажна доношењем пресуде Привредног апелационог суда Пж. 641/11 од 6. октобра 2011. године и достављена је Привредном суду у Чачку 31. октобра 2011. године. Уставни суд је увидом у списе стечајног предмета утврдио да је Привредни суд у Чачку закључком Ст. 15/10 од 21. јуна 2012. године, а касније и решењем Ст. 15/10 од 13. јула 2012. године, налагао стечајном управнику Агенцији за приватизацију - Центар за стечај Београда да изврши расподелу средстава разлучним повериоцима по коначној листи од 17. децембра 2010. године одмах по пријему закључка, тако што ће наставити и исплату резервисаних средстава разлучним повериоцима преко износа који је нужан и неопходан за трошкове стечајног поступка. Из садржине предложеног завршног рачуна стечајног управника Агенције за приватизацију - Центар за стечај од 31. октобра 2011. године, произлази да се у погледу имовине под разлучним правом у Чачку разлучни повериоци намир ују у износу од 18.282.442,34 динара, односно 28,88%, а у погледу имовине под разлучним правом у Новом Пазару се намир ују у износу од 44.997.787,36 динара, односно 71,12%, а да у поступку који се водио пред Привредним судом у Чачку у предмету П. 306/10 у коме је стечајни дужник тужени, нису резервисана средства, као и у парницама П. 302/10 и П. 905/10 које се воде пред Привредним судом у Чачку, у којима је такође стечајни дужник тужени. Међутим, Уставни суд је мишљења да исход парничних поступака у предметима П. 302/10 и П. 905/10 не може утицати на расподелу средстава разлучним повериоцима, јер су разлучним повериоцима у предмету П. 306/10 већ правноснажно утврђена потраживања. Како уновчавање имовине стечајног дужника и увећавање средстава орочавањем код пословних банка доводи до формирања стечајне масе која се дели и на стечајне и на разлучне повериоциме и да су средства за намирење разлучних поверилаца увећана по основу прилива средстава од камате, то су се, у конкретном случају , стекли услови за намирење разлучних поверилаца, овде подносилаца уставне жалбе.
У поступку спровођења стечаја над правним лицем, односно стечајним дужником који је у већинској државној, односно друштевеној својини, стечајни управник је по сили закона Агенција за приватизацију. Стечајно веће приликом именовања стечајног управника својим решењем само декларативно именује Агенцију за приватизацију, из чега произлази да се код разрешења не могу применити законске норме којима би се разрешила ова институција уколико се појави неки од разлога за разрешење предвиђен одредбом члана 20. Закона о стечајном поступку. Наиме, стечајно веће је, сагласно одредби члана 11. став 5. Закона о стечајном поступку, једино овлашћено да разрешава стечајног управника, али само уколко постоји предлог стечаног судије и одбора поверилаца.
Уставни суд је мишљења да у фази поступка након решења о главној деоби и извршењем делимичне деобе, извршење одредбе члана 113. Закона о стечајном поступку спада у делокруг послова стечајног управника у смислу одредбе члана 17. став 1. тачка 3 ) Закона о стечајном поступку. Међутим, Уставни суд сматра да око лност да стечајно веће као стечајног управника именује Агенцију за приватизацију, не значи истовремено да стечајно веће не може разрешити повереника, односно лиценцираног управника који обавља дужност у име и за рачун наведене Агенције, уколико су испуњени разлози из члана 20. Закона о стечајном поступку и именовати другог лиценцираног управника.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је утврдио да је подносиоцима уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава и применом одредбе члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС “ бр. 109/07 и 99/11), одлучио као у тачки 1. изреке.
На основу одредбе члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, Уставни суд је у тачки 3. изреке наложио Привредном суду у Чачку да предузме све мере како би се стечајни поступак у предмету Ст. 15/10 окончао у најкраћем року.
6. На основу одредбе члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, Уставни суд је у тачки 2. изреке одлучио да се правично задовољење подносилаца уставне жалбе због констатоване повреде права оствари утврђењем права на накнаду нематеријалне штете сваком у износу од по 400 евра , у динарској противвредности обрачунатој по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава - раздео Министарства правде и државне управе .
Приликом одлучивања о висини нематеријалне штете коју су подносиоци уставне жалбе претрпели због утврђене повреде права на суђење у разумном року, Уставни суд је ценио све околности од значаја, а посебно дужину трајања предметног парничног поступка. Уставни суд сматра да наведени новчани износ представља правичну и адекватну накнаду за повреду права коју су подносиоци уставне жалбе претрпели радњама нечињења стечајног управника и суда. Одлучујући о висини накнаде нематеријалне штете, Уставни суд је има о у виду постојећу праксу овог суда, праксу Европског суда за људска права у сличним случајевима, економско-социјалне прилике у Републици Србији, као и саму суштину накнаде нематеријалне штете којом се оштећенима пружа одговарајуће задовољење.
7. У делу уставне жалбе који се односи на повреду права на имовину, Уставни суд је утврдио да је у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Чачку Ст. 15/10 повређено право подносилаца на имовину зајемчено одредбом члана 58. став 1. Устава, управо неспровођењем исплате утврђених разлучних потраживања, па је донео одлуку као у тачки 1. изреке. Наиме, свако новчано потраживање досуђено правоснажном судском одлуком улази у имовину поверилаца. Стога неисплата утврђених разлучних потраживања представља повреду права на имовину зајемченог чланом 58. став 1. Устава.
8. Одлучујући о делу уставне жалбе подносилаца изјављеном против решења Привредног суда у Чачку Ст. 15/10 од 24. марта 2010. године због повреде права на правично суђење зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава и права на имовину зајемченог одредбом члана 58. Устава, Уставни суд је одбацио уставну жалбу.
Привредни суд у Чачку је решењем Ст.15/10 од 24. марта 2010. године одбио приговор разлучн их повери лаца, овде подносилаца уставне жалбе, изјављен на допунски закључак о листи потраживања Ст. 13/08 од 7. децембра 2009. године и допунски з акључак о листи оспорених потраживања Ст. 13/08 од 7. децембра 2009. године. Наиме, стечајни повериоци су у складу са одредбом члана 94. став 1. Закона о стечајном поступку у односу на закључак о листи оспорених потраживања Ст. 13/08 од 7. децембра 2009. године упућени на покретање или настављање парничног поступка, ради утврђивања основаности оспорен их потраживања. Уколико стечајни повериоци докажу своја потраживањ а у парници на коју су упућени или у арбитражном поступку , у складу са одредбом члана 96. Закона о стечајном поступку имају право да траже исправљање табеле у листи утврђених потраживања, по основу члана 94. став 9. Закона о стечајном поступку.
Имајући у виду правну природу и садржину оспорених аката, Уставни суд је утврдио да оспореним актом није одлучивано о правима и обавезама подносилаца уставне жалбе, те да се не ради о појединачн ом акт у из члана 170. Устава, па је стога уставну жалбу одбацио, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, јер нису испуњене Уставом и Законом утврђене претпоставке за вођење поступка, решавајући као у тачки 4. изреке. Овај правни став Уставни суд је заузео у својој ранијој пракси (у том смислу видети Решење Уж - 1331/2010 од 28. маја 2010. године).
Уставни суд је посебно ценио наводе подносилаца уставне жалбе који се односе на споразум од 25. децембра 2008. године који је потписан од већег броја поверилаца, али је нашао да из садржине наведеног споразума произлази да је исти закључен ради сразмерног намирења поверилаца. Међутим, како је стечајни управник повериоце рангирао по члану 113. став 3. Закона о стечајном поступку, којим је предвиђено да разлучни повериоци који су имали разлучно право на било ком делу те имовине имају право приоритета у деоби средстава остварених продајом, према рангу приоритета који су стекли у складу са законом, то наводи подносилаца уставне жалбе нису од утицаја на другачију одлуку Суда.
Позивање поверилаца везано за заступање поверилаца од стране адвоката нису од утицаја на спровођење поступка и доношење одлука, с обзиром на то да су адвокати који су заступали раднике доставили пуномоћја за заступање, па уколико повериоци сматрају да су оштећени у периоду када су их заступали адвокати, своје захтеве за накнаду евентуалне штете могу усмерити против адвоката као пуномоћника, што није предмет уставносудског спора.
9. Оцењујући повреду начела забране дискриминације из члана 21. Устава, Уставни суд је утврдио да нема основа за тврдњу да су подносиоци уставне жалбе на било који начин дискриминисани. У уставној жалби нису пружени докази да је подносиоцима због неког њиховог личног својства повређено људско или мањинско право зајемчено Уставом, што је неопходна претпоставка да би се могла утврдити повреда начела забране дискриминације, већ подносилац своју аргументацију о постојању ове повреде темељи на погрешној примени закона и погрешном тумачењу права и овлашћења.
10. Полазећи од наведеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 84. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 24/08, 27/08 и 76/11), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
др Драгиша Б. Слијепчевић