"Првостепени суд је усвојио тужбени захтјев тужиље према туженом и умјешачима на стражи туженог и утврдио да заједничку имовину тужиље и туженог чине 1/2 породичне стамбене зграде, те обавезао туженог и умјешаче да тужиљи признају право својине на 1/4 предметног објекта.
Доносећи такву пресуду, коју је потврдио и другостепени суд, у овој ствари су, прије свега, нижестепени судови погрешно примјенили правила процесног права, када су усвојили тужбени захтјев и према умјешачима, те када су обавезали и умјешаче да тужиљи признају право својине на 1/4 предметног објекта.
Ово са разлога што је одредбом чл. 206. ст. 1. ЗПП (којом је регулисано учешће умјешача у парници), прописано да лице које има правни интерес да у парници која тече међу другим лицима једна од странака успије, може се придружити овој странци.
Дакле, умјешач је треће лице, које се ради заштите свог правног интереса у туђој парници, придружује једној од странака да би контролисало њену процесну дјелатност и помогло јој да у спору побиједи.
Из овога произилази да умјешач није странка у поступку, те није ни носилац самосталног захтјева за пружање правне заштите, него треће лице, које предлаже да суд донесе пресуду повољнију за странку.