СИРИУС
Судска пракса
https://sirius.rs

Када је законом републике односно аутономне покрајине прописано да ранији власник подруштвљеног неизградјеног градјевинског земљишта, коме се на основу одлуке надлежног управног органа то земљиште узима из поседа, има право на накнаду за земљиште по прописима о експропријацији, тада се прописи о експропријацији примењују и у погледу камата од депоседирања до исплате накнаде, ако право на камату није друкчије регулисано законом републике односно аутономне покрајине.Закон о одредјивању градјевинског земљишта у градовима и насељима градског карактера ("Сл.л.СФРЈ", бр.5/68 и 20/69) . члан 1. став 2. прописиво је да бившем власнику подрушвљеног неизградјеног градјевинског земљишта у случају депоседирања припада правична накнада по одредбама Закона о експропријацији ("Сл.л.СФРЈ", бр.11/68 и 30/68). У пракси је било спорно да ли ранији власник подруштвљеног неизградјеног градјевинског земљишта има права на камату од 6 годишње од непоседирања до доспјећа потраживања правичне накнаде (случај када долази до депоседирања прије закључења нагодбе или доношења решења о накнади), односно да ли му је од доспјећа те обавезе припада камата по стопи од 12 годишње, како је предвидјао тадашњи Закон о експропријацији (члан 52.). Ово питање и данас је актуелно у свим републикама и покрајинама, осим у СР Македонији и САП Војводини, у којима закони о градјевинском земљишту на исти начин, као и раније савезни закон, упућује на законе о експропријацији у погледу права на накнаду за подруштвљено неизградјено градјевинско земљиште. Закони о експропријацији прописују да ће од предаје непокретности до доспјећа обавеза плаћања накнаде корисник експропријације плати експропријату камату по стопи која се плаћа на штедне улоге по видјењу, а од доспећа те обавезе "удвостручену" каматну стопу, односно у СР Хрватској и СР Словенији . 12 годишње. Подруштвљење градјевинског земљишта ни по Закону о национализацији најамних зграда и градјевинског земљишта, ни по каснијим прописима, није класна мјера "експропријације експропријатора" (као нпр. аграрна реформа и национализација средстава за производњу), већ се спроводи у циљу спречавања индивидуалног присвајања градске ренте која по уставу припада општини или другој друштвено.политичкој заједници и ради остварења одговарајућег утицаја друштвене заједнице у погледу коришћења градјевинског земљишта. По томе је подруштвљење градјевинског земљишта блиско експропријацији комплекса земљишта за комуналну стамбену и другу комплексну изградњу. Подруштвљење градјевинског земљишта једнако као експропријација, погадја и оног власника коме је подруштвљено земљиште давало значајан дио прихода за његове потребе и потребе његове породице. Додуше носилац привременог коришћења неизградјеног градјевинског земљишта изгубио је право власништва са подруштвљењем, често и неколико година прије депоседирања, али је до депоседирања могао у правилу користити земљиште према досадашњој намјени, иако је био практички лишен права располагања. Његова овлашћења коришћења подруштвљеног земљишта нису битно сужена у односу на овлашћења власника неподруштвљеног градјевинског земљишта. Зато депоседирање бившег власника и депоседирање власника, коме земљиште још није експроприсано, има у много чему сличне правне и економске учинке. Ако је сврха прописа "једноструке" каматне стопе да се плати накнада власнику, који је депоседиран, а није престао бити власник, зато што је изгубио могућност да користи своје земљиште, те накнаде под аналогним претпоставкама припада и бившем власнику, који није добио, нити је по закону могао добити, накнаду када је изгубио право власништва, и коме се тек у поступку депоседирања исплаћује накнаду за губитак права власништва. Аналогне претпоставке постоје ако се бивши власник депоседиран прије закључења нагодбе или правомоћности рјешења о накнади јер се он до доспјећа обавезе плаћања накнаде налази у сличној позицији у којој се нашао власник земљишта у времену од депоседирања прије експропријације до доспјећа обавезе о исплати накнаде. Ратио легис одредбе о затезној камати по "удвострученој" каматној стопи из прописа о експропријацији чини се да је у томе да се власнику, који је у општем интересу лишен права власништва на некретнини, исплати примјеренија накнада у вријеме када прометна вриједност некретнина расте још брже него што пада вриједност домаће валуте. Власник, коме се одредјује правична накнада рјешењем, утолико више је на губитку уколико је дужи временски интервал одредјивања накнаде до правомоћности рјешења, односно до доспјећа обавезе по рјешењу, па је због тога оправдано да му се бар од доспјећа обавезе рачуна затезна камата по вишој каматној стопи од оне која је одредјена општим правилима облигационог права. Уколико је то сврха ове одредбе, тада постоји аналогија у случају депоседирања бившег власника неизградјеног градјевинског земљишта јер је и он, као и експропријат, будући лишен посједа, онемогућен да се користи земљиштем које је било његово бивше власништво, прије него што му је плаћена одговарајућа накнада за то земљиште.

Врста:	Судска пракса
Sud:		Датум: 01.01.0001	Број: Пс.8/84
Абстракт: