Основ: | Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa | ||
Врста: | |||
Sud: | Датум: 01.01.0001 | Број: НсГ.57/85 | |
Абстракт: |
Према члану 70. став 2. Закона о основним својинско-правним односима ("Службени лист СФРЈ", бр. 6/80,. 20/80 - у даљем тексту ЗОСПО), посредну државину ствари има лице које фактичку власт на ствари врши преко другог лица коме је по основу плодоуживања, уговора о коришћењу стана, закупа, чувања, послуге или другог правног посла дало ствар у непосредну државину.
Овај правни посао одређује обим права посредног држаоца.
Основ посредне државине на тај начин није више фактичка власт на ствари већ правни посао.
Заштита ове државине одређена је у члану 75. ЗОСПО. Према овој одредби сваки држалац ствари и права има право на заштиту од узнемиравања или одузимања државине.
Посредна државина је на тај начин постала самостални облик државине.
Тиме што је закон изједначава у погледу заштите са непосредном државином, значи да се и посредна државина штити од сваког који изврши радњу узнемиравања или одузимања.
Посредни држалац на тај начин ужива заштиту и од непосредног држаоца као и од трећег лица.
Ако је посредна државина самосталан облик државине, онда није од значаја да ли је дошло до узнемиравања државине уз сагласност непосредног држаоца или не.
Недоумицу у погледу таквог тумачења поменутих одредаба ЗОСПО изазива члан 78. истог закона.
Овај, наиме, одређује да суд пружа заштиту према последњем стању државине насталом сметању, при чему није од утицаја право на државину, правни основ државине и савесност држаоца.
Према дословном тексту ове одредбе, у државинском спору не би била дозвољена оцена правног посла на основу којег је посредна државина настала.
То би значило да посредна државина не би уживала самосталну заштиту јер се садржај и обим те државине без оцене правног посла не може утврдити.
Кад бисмо се држали тог тумачења, посредни држалац би имао правну заштиту само у случају када би била узнемиравана и непосредна државина.
Само у том случају би, наиме, дошли у обзир приговори стварно-правне природе.
Посредна државина би била на тај начин још увек само фактичка власт на ствари која се врши преко другог лица.
Али то тумачење, узимајући у обзир садашњу законску регулативу, није прихватљиво.
Непосредни држалац често врши државину друкчије него што је било уговорено.
Уместо да ствар употребљава у договорену сврху (нпр. кућу за становање), употребљава је у другу сврху (нпр. складиште) или ствар употребљава на тај начин да је квари, уништава.
Посредни држалац ће у таквом случају имати правни интерес за државинску тужбу.
Њоме ће доказати да непосредни држалац врши државину у супротности са садржином правног посла.
Исто тако ће посредни држалац имати правни интерес за тужбу против трећег лица у случају ако непосредни држалац Против воље посредног држаоца преда ствар трећем лицу.
У том случају Посезање у државину у односу на непосредног држаоца неће бити самовољно па тиме и противправно, али ће имати такву правну природу у односу на посредног држаоца.
И у овом спору ће посредни држалац доказивати да се државина врши у супротности са правним послом на основу којег је настала.
Уколико суд овакав приговор не би дозволио, тиме би ускратио правну заштиту посредној државини.
Зато треба у том смислу тумачити и члан 78. ЗОСПО. Позивање на правни посао не значи остваривање права већ доказивање постојања државине и њене садржине.
Због тога ове приговоре треба разграничити од приговора којима се доказује право.
Треба их изједначити са приговорима непосредног држаоца када доказује своју непосредну државину стим што се последње стање државине код непосредне државине доказује радњама, а последње стање државине посредног држаоца правним послом који дефинише обим и садржај његове државине.
Ако су се тај обим и садржај изменили, посредна државина је узнемиравана.
Посредни држалац ће позивањем на правни посао доказивати само своју посредну државину и њено узнемиравање.
А све друге приговоре, као што су нпр. доказ о постојању права својине на ствари које је у посредној државини, о праву непосредног држаоца да преда ствар трећем, о пуноважности посла на основу којег је посредна државина настала итд., суд неће смети да узме у обзир.
У прилог таквом објашњењу говори и члан 80. ЗОСПО према којем се заштита државине између судржалаца остварује према дотадашњем начину вршења фактичке власти на ствари коју имају у државини.
Због тога је већином гласова на саветовању прихваћен наведени закључак.