| Основ: | Zakon o obligacionim odnosima | ||
| Врста: | |||
| Sud: | Датум: 24.05.1989 | Број: НсГ.103/89 | |
| Абстракт: | |||
Наше право усваја начело неформалности уговора, а одступања може прописати само закон (члан 67. став 1. ЗОО). Саопштење повериоца из члана 273. став 5. ЗОО по научној класификацији спада у обавештајне радње (нотификације) које карактерише изјава воље, а за ову изјаву важе правила која се примењују код правних послова.
Будући да Закон о облигационим односима за то саопштење не прописује форму, произилази да се може правоваљано изјавити неформално.
Саопштење повериоца о задржавању права на уговорну казну се не сме мешати са одредбама уговора о тој казни.
Уговорна одредба је извор субјективног права повериоца да му дужник плати одређени новчани износ или прибави неку другу материјалну корист ако не испуни своју обавезу или ако задоцни са њеним испуњењем (члан 270. став 1. Закона о облигационим односима), а саопштење претпоставка за његову реализацију.
Зато се из законске одредбе да уговорна казна "мора бити уговорена у форми прописаној за уговор из којег је настала обавеза на чије се испуњење односи" (члан 271. став 2. ЗОО), не произилази закључак да се у истој форми мора дати и саопштење повериоца о задржавању права на уговорну казну.
Управо због разнородности "саопштења" и клаузуле о уговорној казни није могућа ни аналогна примена правила о форми те клаузуле.
Претпоставка за аналогију је, уосталом, да постоји правна празнина.
Овде, међутим, не постоји правна празнина.
Законодавац који је унутар истог института "везао" форму уговорне казне за форму уговора због њене акцесорности (члан 272. став 2. ЗОО), није то учинио у следећем члану (273. став 5.) - у погледу "саопштења".
Правна сигурност, наиме, постиже се и неформалним саопштењем о задржавању права на уговорну казну, да би се постигла извесност довољно је да "саопштење" буде изричито и одређено.
Будући да саопштење не креира субјективно право које већ постоји, већ је само претпоставка за његову реализацију, а та претпоставка је нужан услов да би дужник био свестан да ће га погодити ова санкција, није било потребно да се за "саопштење" пропише иста форма као и за уговорну казну.
Према томе, ЗОО не прописује форму саопштења о задржавању права на уговорну казну, па се то саопштење може дати и усмено, осим у случају кад су се уговорне стране споразумеле да посебна форма буде услов пуноважности саопштења (члан 69. став 1. ЗОО). Заједничка седница Савезног и Врховних судова од 23. и 24.05.1989 Заједничка седница судова
| Дескриптори: | ЗОО067 Неформалност уговора ЗОО273 Уговорна казна - Повериочева права ЗОО272 Уговорна казна - Акцесорност; Неиспуњење; Задоцњење; |