| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Апелациони суд у Новом Саду | Датум: 14.07.2016 | Број: Гж2.417/16 |
| Абстракт: | |||
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Гж2.417/16
14.07.2016.године
Нови Сад
У И М Е Н А Р О Д А!
Апелациони суд у Новом Саду, као другостепени грађански суд, у већу чији је председник судија Шалић Душица, а чланови судије Бајић Верица и Глушчевић Симовљевић Снежана, у правној ствари тужиоца М.Ђ. из С.С., …………, кога заступа пуномоћник А. В., адвокат из И., против тужених М.М. из С.С.,………., кога заступа пуномоћник Б.Л., адвокат из И. и М.В. из С.С., ……….., кога заступа пуномоћник Д.Т., адвокат из И., ради заштите од насиља у породици, решавајући по жалбама странака које су изјављене против пресуде Основног суда у Старој Пазови, Судска јединица у Инђији, пословни број П2.289/15 од 28.03.2016.године, која је исправљена решењем П2.289/2015 од 13.05.2016.године, у нејавној седници већа која је одржана 14.07.2016.године, донео је
Жалба туженог првог реда се делимично УСВАЈА, а делимично ОДБИЈА, а жалба туженог другог реда се УСВАЈА, па се пресуда Основног суда у Старој Пазови, Судска јединица у Инђији, пословни број П2.289/15 од 28.03.2016.године исправљена решењем П2.289/2015 од 13.05.2016.године
ПРЕИНАЧВА у односу на туженог другог реда тако што се у односу на њега тужбени захтев у целости ОДБИЈА, а у односу на туженог првог реда тако што се забрана приближавања тужиоцу смањује на удаљеност мању од 5 метара, док се у преосталом делу у погледу одлуке о главном захтеву ПОТВРЂУЈЕ.
Решење о трошковима садржано у пресуди се ПОТВРЂУЈЕ у односу на туженог првог реда, док се у односу на туженог другог реда ПРЕИНАЧАВА, тако што се захтев за накнаду трошкова тужиоца према овом туженом ОДБИЈА, а тужилац обавезује да туженом другог реда надокнади трошкове првостепеног поступка у износу од 88.500,00 динара у року од 15 дана под претњом извршења.
Обавезује се тужилац да туженом другог реда надокнади трошкове другостепеног поступка у износу од 33.000,00 динара у року од 15 дана под претњом извршења.
Одбија се захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Одбија се и захтев туженог првог реда за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Утврђује се да је жалба тужиоца повучена.
Побијаном пресудом усвојен је тужбени захтев и утврђено је да су тужени учинили према тужиоцу насиље у породици наношењем тешких телесних повреда и угрожавањем телесног интегритета тужиоца, па им је изречена мера заштите од насиља у породици – забрана приласка тужиоцу и месту његовог становања на удаљеност мању од 100 метара, а у трајању од једне године. Тужени су обавезани да му надокнаде парничне трошкове, а решењем о исправци ова обавеза је одређена као солидарна.
Тужилац је изјавио жалбу само на решење о трошковима указујући да је изостављена констатација о солидарности те обавезе, па је након доношења решења о исправци пресуде повукао жалбу. Због тога је овај суд донео решење о повлачењу жалбе.
Тужени првог и другог реда су, свако преко свог пуномоћника, изјавили жалбе из свих разлога предвиђених чланом 373. став 1. ЗПП-а са предлогом да овај суд побијану пресуду укине или преиначи одбијањем тужбеног захтева. Тражени су трошкови другостепеног поступка.
Одговором на жалбе тужилац је оспорио жалбене наводе тужених првог и другог реда.
Овај суд налази да је жалба туженог другог реда основана, а жалба туженог првог реда делимично основана.
Првостепени суд је утврдио да су странке у тазбинском сродству, да тужилац са супругом живи у једном делу двојне стамбене зграде, а тужени првог реда са својом мајком (која је супруга покојног брата супруге тужиоца) у другом. Тужени другог реда је брат туженог првог реда и живи у истом месту, али на другој адреси. Односи странака су увек били коректни. Спорном приликом су странке боравиле у заједничком дворишту, где је том приликом конзумиран алкохол. Започела је дискусија о радовима на степеништу куће, дошло је до вербалног сукоба, након чега је тужени првог реда песницом ударио тужиоца у предео ока, наневши му тешку телесну повреду расцеп очне јабучице десног ока са захватањем унутрашњих структура. Тим поводом је он хоспитализован, хирушки збрињаван и његово лечење је потрајало. Одмах након инцидента у двориште су изашле супруга тужиоца и мајка тужених, позвана је хитна помоћ. Тужени су знатно млађи у односу на тужиоца (он им је теча), снажнији, а тужилац је и инвалид.
Код овако утврђеног чињеничног стања, правилан је закључак првостепеног суда да је над тужиоцем учињено насиље, али уз корекцију да је актер тог тужени првог реда, а не обојица тужених, јер је претходно суд у чињеничном стању утврдио да је тужилац само једном ударен и да је то учинио тужени првог реда. Иако је овај догађај једини овакве врсте, не може се посматрати као изоловани инцидент, него, као што то карактерише и првостепени суд, као насиље у породици. Ово због међусобног односа странака, разлике у годинама, физичким способностима, снази, дакле због постојања односа насилника према жртви и осећаја беспомоћности и угрожености жртве, те коначно због тежине проузроковане последице. Међутим, овај суд налази да је мера која је изречена ипак, по обиму премашила потребе отклањања евентуалног будућег насилничког понашања. Наиме, тужени првог реда станује са својом мајком у другом, засебном делу двојне стамбене зграде и забраном приласка месту становања тужиоца на удаљеност мању од 100 метара он би фактички био онемогућен да станује у кући. Имајући у виду да ово није био уобичајени, више пута поновљени модел понашања, овај суд налази да би мир и спокојство тужиоца били заштићени и забраном туженом првог реда да се тужиоцу приближи на мање од 5 метара (као и месту његовог становања), па је у том смислу побијана пресуда преиначена.
Првостепени суд утврђује да је телесну повреду тужиоцу нанео тужени првог реда, дакле да физичког контакта са туженим другог реда није било, па нема оправдање забрана приближавања туженом другог реда у односу на тужиоца. Поред тога што он у овој кући и не станује, уз изостанак утврђења да је он према тужиоцу учинио насиље, нема сврхе изрицања овакве врсте мере заштите од насиља. При томе није утврђено да је он учинио ни неко психичко насиље, када би основа било за изрицање неке друге мере из оквира оних које предвиђа Породични закон, а пре свега мере забране даљег узнемиравања. Из наведених разлога, дакле због тога што из чињеница које суд наводи као утврђене, не произилази да је тужени другог реда учинио породично насиље, побијани део пресуде у односу на овог туженог је преиначен одбијањем тужбеног захтева.
Обавеза туженог првог реда да надокнади парничне трошкове тужиоцу остаје на снази, и на њу нема утицаја ово преиначење. Међутим, због тога што је тужбени захтев у односу на туженог другог реда одбијен, тужилац је, у смислу члана 153. став 1. ЗПП-а обавезан да туженом другог реда надокнади парничне трошкове и то за састав поднеска од 27.01.2016.године 16.500,00 динара и за четири заступања по 18.000,00 динара (09.09.2015., 21.10.2015., 18.01.2016. и 28.03.2016.) што је укупно 88.500,00 динара.
Тужени другог реда је тражио и накнаду трошкова другостепеног поступка за састав жалбе, на шта је тужилац и обавезан. Тражена је и такса на жалбу, али без ближег навођења висине ових трошкова. Како овај део захтева није био постављен у складу са чланом 163. став 2. ЗПП-а, није могао да буде уважен.
Захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка за два одговора на жалбу није основан, јер се не ради о трошку из члана 154. став 1. ЗПП-а.
Успех туженог првог реда у жалбеном поступку је незнатан, због чега му не би припали трошкови другостепеног поступка.
Налазећи да је првостепени суд правилно утврдио релевантне чињенице, које наводима жалби нису аргументовано доведене у питање, те да није учинио битне повреде поступка из члана 374. став 2. тачке 1., 2., 3., 5., 7. и 9., као ни оне на које се указује жалбом, али да је материјално право делимично погрешно примењено, овај суд је одлучио као у диспозитиву, сходно члану 390., 394. став 1. тачка 4. и 401. став 1. тачке 2. и 3. ЗПП-а.
Председник већа – судија
Душица Шалић,с.р.
Зто: