| Основ: | Zakon o energetici | ||
| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Врховни суд Србије* | Датум: 02.05.1998 | Број: У.1005/73 |
| Абстракт: | |||
Оспореним решењем поништено је решење Секретаријата за управно-правне послове Скупштине општине К.06 бр. 465-239 од 08.06.1972. године, и решено да се поништава решење Секретаријата за финансије Скупштине општине К.04 - бр.
Уп.154/68 од 03.12.1968. године у делу диспозитива под 1. Тачке 2. Уколико се односи на једну стамбену зграду са летњом кухињом и свим осталим помоћним објектима на катастарској парцели бр. 299/1 и КО К. у површини од 403 м2 сопственика Ј. Д Тужбом тужилац оспорава законитост решења тужбеног органа, наводећи да је овај орган погрешно применио прописе.
Ово са разлога што члан 31. став 3. Закона о експропријацији има у виду случајеве када корисник експропријације по улажењу у посед не изведе знатније радове у року од две године, а тужилац као корисник експропријације у конкретном случају није био уведен у посед, па није могао приступити предметној изградњи
Тужени орган у одговору на тужбу остао је код разлога из оспореног решења и предлаже да суд тужбу као неосновану одбије.
По разматрању тужбе, оспореног решења, одговара на тужбу као и осталих списа предмета, суд је нашао да је тужба неоснована.
Према стању ствари, решењем првостепеног органа 06 бр. 465-239 од 08.06.1972. године, одбијен је захтев заинтересованог да се деекспроприше његова стамбена зграда са помоћним просторијама која се налази на к. п.299/1 КО К., па је тужени орган по жалби заинтересованог поништио ово решење првостепеног органа усвојивши захтев за деекспропријацију и поништио решење о експропријацији 04 бр.
Уп.154/68 од 03.12.1968. године у делу који се односи на заинтересованог Д. Ј.
Неспорно је да корисник експропријације у року од две године од правноснажности решења о експропријацији није започео изградњу објекта због чије изградње је извршена експропријација предметних непокретности.
Такође је у поступку утврђено да сопственик експроприсане непокретности још станује у експроприсаном објекту пошто исти није порушен.
Све околности су утврђене на бази налаза вештака, а у присуству подносиоца захтева за поништај решења о експропријацији и корисника експропријације, записника о увиђају на лицу места од 02.06.1972. године.
Са изнетих разлога тужени орган је нашао да су испуњени услови из члана 31. став 3. Закона о експропријацији за деекспропријацију предметне непокретности, чије схватање суд у потпуности прихвата.
Ово тим пре што је тужилац као корисник експропријације могао да тражи улажење у посед по правноснажности решења о експропријацији у смислу члана 30. став 1. Закона о експропријацији којом одредбом је одлучено да корисник експропријације стиче право на посед експроприсане непокретности даном правноснажности решења о експропријацији, или даном који је тим решењем одређен, а који не може пасти пре правноснажности решења о експропријацији.
С обзиром на изложено, неосновани су сви тужбени наводи па оспореним решењем није повређен Закон на штету тужиоца, тиме што је његова жалба одбијена, ради чега је тужбу ваљало одбити применом члана 42. став 2. Закона о управним споровима. "
| Дескриптори: | ЕКСПРОПРИЈАЦИЈА ДЕЕКСПРОПРИЈАЦИЈА ЗЕ000 ЗАКОН О ЕКСПРОПРИЈАЦИЈИ С.22/73 |