| Врста: | Судска пракса | ||
| Sud: | Уставни суд Републике Србије * | Датум: 19.09.1999 | Број: 1.У.275/97 |
| Абстракт: | |||
Суд је утврдио да је оспорена Одлука донета на основу овлашћења садржаних у одредби члана 85. ст. 1. и 2. тада важећег Закона о изградњи објеката ("Службени гласник СРС", бр. 10/84 ...), којим је скупштина општине била овлашћена да одређује услове изградње објеката грађана на простору за који није донет просторни, односно урбанистички план.
Одредбом члана 65. Закона о изградњи објеката ("Службени гласник РС", број 44/95), који је ступио на снагу 05.11.1995. године, престао је да важи Закон о изградњи објеката из 1984. године.
Закон о изградњи објекта из 1995. године, који је и сада на снази, не садржи овлашћења за општине, односно град да уређује услове за изградњу објеката грађана посебним одлукама.
Овај закон, такође, не садржи одредбе којима се утврђује престанак важења прописа донетих на основу раније важећег закона.
Имајући у виду одредбу члана 119. став 3. Устава Републике Србије, којом је утврђено да сваки пропис и општи акт мора бити у сагласности са законом и осталим републичким прописима, Суд је оценио да нису у сагласности са Уставом и законом подзаконски и други општи акти који су остали у правном поретку после престанка важења закона на основу кога су донети, односно за чије су извршење донети, осим ако у закону није изричито наведено да остају на снази до доношења подзаконских и других општих аката, или до истека одређеног рока.
У конкретном случају, Суд је закључио да је престанком важења закона на основу кога је донет оспорени општи акт, престао и правни основ за опстанак оспореног акта у правном поретку.