| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 19.07.2017 | Broj: IUo-254/2016 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamas), članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 3. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. jula 2017. godine, doneo je
1. Pokreće se postupak za utvrđivanje nezakonitosti Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira („Službeni glasnik RS“, broj 80/16).
2. Ovo rešenje dostaviti Državnom veću tužilaca, radi davanja odgovora.
3. Rok za davanje odgovora iz tačke 2. je 60 dana od dana dostavljanja Rešenja.
4. Obustavlja se izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu Pravilnika iz tačke 1.
I
Ustavnom sudu podnete su dve inicijative za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti odredaba čl. 16, 17, 18, 19. i 20. Pravilnika navedenog u izreci. U prvoj inicijativi navodi se da se odredbama člana 18, kroz razgovor sa komisijom u postupku predlaganja za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira, uvodi dodatni način provere stručnosti i osposobljenosti svih kandidata, pa i onih koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji, putem koga se proverava znanje pojedinih propisa i koji se ocenjuje ocenama od 1 do 3, što je u suprotnosti sa odredbom člana 77a stav 4. Zakona o javnom tužilaštvu, prema kojoj kandidat koji je završio početnu obuku na Pravosudnoj akademiji nije dužan da polaže ispit koji organizuje Državno veće tužilaca.
U drugoj inicijativi navodi se da su odredbe čl. 16-20, koje čine Glavu 3 Pravilnika u suprotnosti sa odredbama člana 77a i člana 82. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu. Kao razlog osporavanja navodi se da „postupak prethodnog rangiranja“ koji se sprovodi na usmenom razgovoru, nakon ocenjivanja stručnosti i osposobljenosti kandidata na ispitu, uvodi dodatne kriterijume i ocene pored onih predviđenih Zakonom, te da se proverom poznavanja pojedinih propisa u toj fazi postupka vrši ponovno ocenjivanje stručnosti kandidata koja je već ocenjena. Dalje se navodi da je nezakonito utvrđivati stručnost i osposobljenost u postupku „prethodnog rangiranja“ ceneći obavljeni razgovor, završene poslediplomske studije, godine radnog iskustva posle položenog pravosudnog ispita i vrstu posla, ocenu sa pravosudnog ispita i objavljene stručne i naučne radove iz pravne oblasti, jer se po zakonu stručnost i osposobljenost utvrđuju samo na ispitu. Inicijator smatra i da tako uređen postupak ima za posledicu da diskreciona ocena Državnog veća tužilaca o tome koji će se kandidati naći u predlogu za javnotužilačku funkciju ima primat nad ocenama sa ispita jer se ocena stručnosti i osposobljenosti svodi na subjektivne a ne objektivne kriterijume kako je to predviđeno Zakonom. Naknadno dostavljenim podneskom inicijator je predložio da Ustavni sud, do donošenja konačne odluke u ovom ustavnosudskom predmetu, obustavi izvršenje pojedinačnih radnji – vođenje postupaka predlaganja kandidata za zamenike javnih tužilaca koji se prvi put biraju, po oglasima za izbor zamenika javnog tužioca objavljenim u „Službenom glasniku Republike Srbije“ br. 16/17, 30/17 i 41/17.
U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je Državnom veću tužilaca dostavio prvu inicijativu radi davanja odgovora, a potom naknadno i drugu inicijativu. U odgovoru na navode iz prve inicijative donosilac osporenog akta je naveo da se osporenim članom 18. uređuje razgovor sa kandidatom, kao obavezni deo postupka prema članu 81. Zakona o javnom tužilaštvu, dok se ispit za proveru stručnosti i osposobljenosti kandidata polaže pismeno, saglasno odredbama čl. 11. i 12. Pravilnika, kojima je u skladu sa ovlašćenjem iz člana 77a stav 5. Zakona o javnom tužilaštvu propisan program i način polaganja ispita za proveru stručnosti i osposobljenosti kandidata. Ističe se i da se ocena na razgovoru ne bazira na stručnosti i osposobljenosti kandidata, već se formira na osnovu celokupnog utiska članova komisije, te da to daje mogućnost komisiji da na objektivan način rangira kandidate. Na navode iz druge inicijative Državno veće tužilaca se nije izjasnilo.
II
U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je, pozivajući se na ovlašćenje iz člana 77a stav 5. i člana 82. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 - dr. zakon, 101/11, 38/12 – Odluka US, 121/12, 101/13, 111/14 – Odluka US, 117/14, 106/15 i 63/16 – Odluka US), Državno veće tužilaca donelo Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira („Službeni glasnik RS“, broj 80/16), koji je stupio na snagu 1. oktobra 2016. godine. Pravilnikom se uređuju kriterijumi i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku za izbor za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira na funkciju u javnom tužilaštvu, program i način polaganja ispita na kome se proverava stručnost i osposobljenost kandidata, organi nadležni za sprovođenje ispita, način bodovanja i ocenjivanja kandidata, postupak utvrđivanja redosleda kandidata, formiranje jedinstvene liste kandidata, rangiranje kandidata i formiranje prethodne rang liste, kao i druga pitanja od značaja za predlaganje kandidata za prvi izbor za zamenika javnog tužioca (član 1.). Osporenim odredbama propisano je: da Ispitna komisija objavljuje listu kandidata za svako javno tužilaštvo za koje je objavljen oglas, koju čine kandidati koji su ispunili kriterijume stručnosti i osposobljenosti na ispitu i kandidati koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji, da lista kandidata pored imena kandidata sadrži i ocenu stručnosti i osposobljenosti i objavljuje se na internet stranici Veća, sa naznakom vremena objavljivanja, da na objavljenu listu kandidata, kandidat ima pravo prigovora u roku od tri dana od dana objavljivanja na internet stranici Veća, da Komisija za prigovore kandidata, donosi odluke po prigovorima, u roku od tri dana od dana prijema poslednjeg blagovremeno izjavljenog prigovora, da nakon donošenja odluke po svim prigovorima, Komisija za prigovore kandidata utvrđuje jedinstvenu listu kandidata za svako tužilaštvo za koje je objavljen oglas, koju objavljuje na internet stranici Veća (član 16.); da prethodno rangiranje sprovodi Komisija za prethodno rangiranje kandidata (u daljem tekstu: komisija) sastavljena od tri izborna člana Veća, koje imenuje Veće (član 17.); da komisija u usmenom razgovoru sa kandidatom proverava veštinu komunikacije, umešnost obrazlaganja pravnih stavova, poznavanje Zakona o javnom tužilaštvu, Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima i Etičkog kodeksa javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, da svaki član komisije u postupku prethodnog rangiranja ocenjuje kandidata ocenom od 1 do 3, ceneći obavljeni usmeni razgovor, kao i završene poslediplomske studije, godine radnog iskustva posle položenog pravosudnog ispita i vrstu posla, ocenu sa pravosudnog ispita i objavljene stručne i naučne radove iz pravne oblasti i doprinos vladavini prava, da ukupna ocena razgovora u postupku rangiranja predstavlja prosek ocena članova komisije (član 18.); da komisija sastavlja prethodnu rang listu kandidata za svako tužilaštvo za koje je objavljen oglas, na osnovu ocene kandidata koja predstavlja zbir ocene sa ispita i ocene iz postupka prethodnog rangiranja, da komisija objavljuje prethodnu rang listu kandidata na internet stranici Veća (član 19.); da komisija sačinjava i predlog kandidata za svako mesto za koje je objavljen oglas sa obrazloženim mišljenjem, da komisija dostavlja Veću prethodnu rang listu kandidata za svako tužilaštvo za koje je objavljen oglas i predlog kandidata za svako mesto za koje je objavljen oglas sa obrazloženim mišljenjem, radi utvrđivanja predloga kandidata za izbor u Narodnoj skupštini (član 20.).
III
Zakonom o javnom tužilaštvu, na osnovu koga je donet osporeni Pravilnik, propisano je: da Narodna skupština, na predlog Državnog veća tužilaca, bira za zamenika javnog tužioca lice koje se prvi put bira na ovu funkciju na period od tri godine, da Državno veće tužilaca predlaže Narodnoj skupštini jednog kandidata za izbor na jedno mesto zamenika javnog tužioca, da Državno veće tužilaca bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tužilaštvu, da Državno veće tužilaca odlučuje i o izboru zamenika javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ili više javno tužilaštvo (član 75.); da se u postupku izbora zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira na funkciju u javnom tužilaštvu proverava stručnost i osposobljenost kandidata, da se stručnost i osposobljenost kandidata proverava na ispitu koji organizuje Državno veće tužilaca, da se uspeh na ispitu izražava ocenama od 1 do 5, da kandidat za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira na funkciju u osnovnom javnom tužilaštvu i koji je završio početnu obuku na Pravosudnoj akademiji nije dužan da polaže ispit koji organizuje Državno veće tužilaca, već se njemu kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima završna ocena na početnoj obuci na Pravosudnoj akademiji, da Državno veće tužilaca propisuje program i način polaganja ispita na kome se proverava stručnost i osposobljenost kandidata (član 77a); da izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca oglašava Državno veće tužilaca (član 78. stav 1.); da se prijave podnose Državnom veću tužilaca u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa (član 79. stav 1.); da Državno veće tužilaca pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti u radu i dostojnosti kandidata, da se podaci i mišljenja pribavljaju od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci (član 80.); da pre donošenja odluke o izboru Državno veće tužilaca obavlja razgovor sa prijavljenim kandidatom (član 81.); da pri predlaganju i izboru kandidata za javnotužilačku funkciju Državno veće tužilaca sastavlja rang listu kandidata na osnovu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, a prema kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti koje propisuje Državno veće tužilaca, u skladu sa zakonom, da stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičkog znanja potrebnog za obavljanje javnotužilačke funkcije, da osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju javnotužilačkih predmeta, da dostojnost podrazumeva moralne osobine koje javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama, da su moralne osobine poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a ponašanje u skladu sa tim osobinama podrazumeva čuvanje ugleda javnog tužilaštva u službi i izvan nje, svest o društvenoj odgovornosti, održavanje samostalnosti i nepristrasnosti, pouzdanosti i dostojanstva u službi i izvan nje i preuzimanje odgovornosti za unutrašnju organizaciju i pozitivnu sliku o javnom tužilaštvu u javnosti, da se pri izboru i predlaganju za izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine koja je u službenoj upotrebi u sudu, da je prilikom izbora i predlaganja kandidata za javnotužilačku funkciju zabranjena diskriminacija po bilo kom osnovu, da se rang lista iz stava 1. ovog člana objavljuje na internet stranici Državnog veća tužilaca, da Državno veće tužilaca obrazlaže predlog i odluku o izboru kandidata za javnotužilačku funkciju (član 82.).
Zakonom o državnom veću tužilaca („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 101/10, 88/11 i 106/15) propisano je da radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti Državno veće može da obrazuje povremena radna tela, a obrazovanje, sastav i način rada povremenih radnih tela bliže se uređuje Poslovnikom (član 16.).
Poslovnikom o radu Državnog veća tužilaca („Službeni glasnik RS“, broj 29/17) predviđeno je: da radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti i davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja, odnosno preduzimanja određenih radnji, Veće obrazuje povremeno radno telo (član 18. stav 1.); da članovi povremenog radnog tela mogu biti članovi Veća, nosioci javnotužilačke funkcije i druga stručna lica, a najmanje jedan član radnog tela mora biti član Veća (član 18. stav 4.); da povremeno radno telo prestaje sa radom usvajanjem predloga ili izveštaja u kom je izneto mišljenje ili stručno obrazloženje na sednici Veća, istekom roka ili preduzimanjem određene radnje, a rad povremenog radnog tela može da prestane i odlukom Veća (član 18. stav 8.).
IV
Polazeći od navedenih odredaba Zakona o javnom tužilaštvu, Ustavni sud konstatuje da Državno veće tužilaca ima dvojaku ulogu u domenu izbora zamenika javnih tužilaca. Ono je, na jednoj strani, predlagač kandidata za izbor zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju na tu funkciju, za čiji izbor je nadležna Narodna skupština, dok, sa druge strane, Državno veće tužilaca samostalno bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje te funkcije, u skladu sa zakonom.
Kada je reč o predlaganju i izboru kandidata za javnotužilačku funkciju Zakonom su ustanovljena pravila radi sprovođenja što objektivnijeg i transparentnijeg postupka izbora. Nosilac celog postupka je Državno veće tužilaca. Državno veće tužilaca je obavezno da, bez obzira na to da li predlaže ili bira kandidate, oglasi izbor tužilaca i zamenika javnih tužilaca, njemu se podnose prijave na oglas, ono pribavlja podatke i mišljenja o kandidatima od organa i organizacija u kojima su kandidati radili u pravnoj struci. U oba slučaja (i kada bira i kada samo predlaže kandidate) Državno veće tužilaca sastavlja rang listu kandidata, i to na osnovu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata. Zakonom je definisano šta podrazumeva svaki od navedenih elemenata, tako da: stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje javnotužilačke funkcije; osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju javnotužilačkih predmeta, dostojnost podrazumeva moralne osobine koje javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama. Kriterijume i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti propisuje Državno veće tužilaca, u skladu sa zakonom. Kada je u pitanju izbor zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira na funkciju u javnom tužilaštvu, postupak ima određene specifičnosti. Naime, u tom postupku stručnost i osposobljenost kandidata proverava se na ispitu čiji program i način polaganja propisuje Državno veće tužilaca, koje i organizuje ispit, a uspeh kandidata na ispitu izražava se ocenama od 1 do 5. Pri tome, kandidat za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira na funkciju u osnovnom javnom tužilaštvu, a koji je završio početnu obuku na Pravosudnoj akademiji, nije dužan da polaže ispit, već se njemu kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima završna ocena na navedenoj obuci.
Dakle, kada je u pitanju postupak predlaganja kandidata za zamenike javnih tužilaca, Zakon u tom postupku sve nadležnosti i obaveze vezuje isključivo za Državno veće tužilaca - ono oglašava izbor, njemu se podnose prijave na oglas, ono pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti osposobljenosti u radu i dostojnosti kandidata od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci, obavlja razgovor sa prijavljenim kandidatom, sastavlja rang listu i predlaže kandidata za izbor Narodnoj skupštini. Sa druge strane, zakonodavac je ovlastio Državno veće tužilaca da propiše kriterijume i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, da organizuje ispit za proveru stručnosti i osposobljenosti kandidata za zamenika koji se prvi put bira na funkciju u javnom tužilaštvu i da propiše program i način polaganja ispita na kome se proverava stručnost i osposobljenost kandidata za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira.
Analizirajući osporeni Pravilnik Ustavni sud konstatuje:
- da je članom 1. kao „predmet pravilnika“ predviđeno da se Pravilnikom utvrđuju kriterijumi i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku za izbor za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira na funkciju u javnom tužilaštvu, program i način polaganja ispita na kome se proverava stručnost i osposobljenost kandidata, organi nadležni za sprovođenje ispita, način bodovanja i ocenjivanja kandidata, postupak utvrđivanja redosleda kandidata, formiranje jedinstvene liste kandidata, rangiranje kandidata i formiranje prethodne rang liste, kao i druga pitanja od značaja za predlaganje kandidata za prvi izbor za zamenika javnog tužioca;
- da pravilnikom nisu utvrđeni samo kriterijumi i merila za ocenu stručnosti i osposobljenosti i program i način polaganja ispita putem koga se oni proveravaju, već i čitav postupak od objavljivanja oglasa do utvrđivanja predloga kandidata za Narodnu skupštinu;
- da se postupak nakon objavljivanja oglasa sprovodi u više faza tako da: prvu fazu čini provera dozvoljenosti, blagovremenosti i potpunosti podnetih prijava, nakon čega sledi podnošenje prigovora na zaključke o odbacivanju prijava i odlučivanje po podnetim prigovorima (član 6.); zatim sledi provera, stručnosti i osposobljenosti kandidata na ispitu koji se sastoji od testa i izrade izreke optužnog akta (čl. 11-14); potom se objavljuje lista kandidata za svako javno tužilaštvo za koje je objavljen oglas na koju se uvršćuju oni koji su ispunili kriterijume stručnosti i osposobljenosti na ispitu i oni koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji (član 16. st. 1. i 2.); nakon toga sledi rok za prigovore na listu a nakon odluke po prigovorima utvrđuje se jedinstvena lista kandidata za svako tužilaštvo (član 16. st. 3, 4. i 5.); potom se obavlja razgovor sa kandidatima na kome se proverava poznavanje pojedinih propisa i motivacija kandidata i vrši se ocenjivanje pri kome se uzimaju u obzir razgovor i više drugih elemenata (član 18.); krajnji rezultat postupka je sastavljanje prethodne rang liste kandidata i predlog jednog kandidata za svako mesto, koji se dostavljaju Državnom veću tužilaca radi utvrđivanja predloga kandidata za izbor (član 19.);
- da su pravilnikom u postupak uvedena pravna sredstva, prigovor na zaključak o odbacivanju prijave (član 6. stav 3.) i prigovor na listu kandidata (član 16. stav 3.), koje zakon ne predviđa;
- da svaku fazu postupka sprovodi druga komisija koju formira Državno veće tužilaca tako da: komisija sastavljena od zaposlenih u Administrativnoj kancelariji Veća utvrđuje dozvoljenost blagovremenost i potpunost podnetih prijava i donosi zaključke o odbacivanju prijava (član 6. st. 1. i 2.); Ispitna komisija sprovodi ispit i objavljuje listu kandidata koja sadrži i ocenu stručnosti i osposobljenosti (član 8. stav 1. i član 16. stav 1.); Komisija za prigovore kandidata odlučuje po prigovorima na listu kandidata i utvrđuje jedinstvenu listu kandidata (član 8. stav 1. i član 16. st. 4. i 5.); Komisija za prethodno rangiranje kandidata obavlja razgovor sa kandidatima, sastavlja prethodnu rang listu i sačinjava predlog kandidata za svako mesto i dostavlja ih Državnom veću tužilaca (čl. 17, 18, 19. i 20.);
- da u postupku prethodnog rangiranja kandidata Komisija za prethodno rangiranje kandidata u usmenom razgovoru sa kandidatima proverava veštinu komunikacije, umešnost obrazlaganja pravnih stavova, poznavanje Zakona o javnom tužilaštvu, Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima i Etičkog kodeksa javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca (član 18. stav 1.);
- da ceneći obavljeni razgovor, završene poslediplomske studije, godine radnog iskustva posle položenog pravosudnog ispita i vrstu posla, ocenu sa pravosudnog ispita i objavljene stručne i naučne radove iz pravne oblasti i doprinos vladavini prava, svaki član komisije ocenjuje kandidata ocenom od 1 do 3, a prosek ocena članova komisije predstavlja ukupnu ocenu razgovora (član 18. st. 2. i 3.);
- da Komisija za prethodno rangiranje kandidata sastavlja prethodnu rang listu kandidata na osnovu ocene koja predstavlja zbir ocene sa ispita i ocene iz postupka prethodnog rangiranja (član 19. stav 1.);
- da Državno veće tužilaca odlučuje samo po prigovorima protiv zaključaka o odbacivanju nedozvoljenih, neblagovremenih i nepotpunih prijava (član 6. stav 3.) i utvrđuje predlog kandidata za Narodnu skupštinu, na osnovu predloga Komisije za prethodno rangiranje kandidata (član 20. stav 2.).
Polazeći od navedenog, za Ustavni sud se kao sporna postavljaju sledeća pitanja:
- da li je Državno veće tužilaca imalo ovlašćenje da, pored programa i načina polaganja ispita na kome se proveravaju stručnost i osposobljenosti kandidata za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira i kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, Pravilnikom uređuje i druga pitanja kako je to predviđeno članom 1, a imajući u vidu odredbe člana 77a stav 5. i člana 82. stav 1. Zakona;
- da li je Državno veće tužilaca ovlašćeno da vođenje postupka u svim fazama i odlučivanje poveri komisijama, budući da prema odredbama Zakona kojima se uređuje postupak izbora nosilac tog postupka je Državno veće tužilaca;
- da li ovlašćenje Državnog veća tužilaca da organizuje ispit odnosno da propiše program i način polaganja ispita na kome se proverava stručnost i osposobljenost kandidata za zamenika koji se prvi put bira na funkciju u javnom tužilaštvu omogućava Državnom veću tužilaca da sprovođenje ispita poveri komisijama;
- da li je Državno veće tužilaca ovlašćeno da propisuje pravna sredstva u postupku izbora kandidata;
- da li provera poznavanja propisa u razgovoru sa kandidatom po svojoj suštini zapravo predstavlja proveru stručnosti kandidata, koja se prema članu 77a Zakona proverava na ispitu i vrednuje se ocenama od 1 do 5;
- da li je Državno veće tužilaca ovlašćeno da vođenje razgovora sa kandidatima poveri komisiji, kada je prema članu 81. Zakona to obaveza Državnog veća tužilaca;
- da li su odredbama o postupku prethodnog rangiranja kandidata, pored kriterijuma stručnosti osposobljenosti i dostojnosti kandidata propisanih Zakonom, uvedeni dodatni kriterijumi vrednovanja kandidata, koji se zasnivaju na subjektivnoj oceni članova komisije, kao što je, primera radi, „doprinos vladavini prava“, a koji se vrednuju ocenama od 1 do 3 i to zajedno sa proverom poznavanja propisa u razgovoru;
- da li je odredbama o ocenjivanju kandidata u postupku prethodnog rangiranja u suštini izmenjena zakonska odredba da se rang lista kandidata sastavlja na osnovu njihove stručnosti osposobljenosti i dostojnosti, kao i da li ocenjivanje kandidata na osnovu razgovora ima uporište u odredbi člana 81. Zakona kojom je samo propisano da Državno veće tužilaca, pre donošenja odluke o izboru, obavlja razgovor sa prijavljenim kandidatom.
V
Polazeći od svega prethodno izloženog, Ustavni sud je ocenio da ima osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje nezakonitosti ne samo odredaba čl. 16, 17, 18, 19. i 20. Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira, već i ostalih odredaba Pravilnika, a imajući u vidu da su osporene odredbe pravno i logički neposredno povezane sa većim brojem drugih odredaba sa kojima čine celinu, te da bez njih Pravilnik ne bi mogao da ostane u pravnom poretku. Saglasno tome, a budući da prema odredbi člana 54. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), u postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti Sud nije ograničen zahtevom inicijatora, Ustavni sud je na osnovu člana 53. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu pokrenuo postupak za ocenu zakonitosti Pravilnika u celini.
Na osnovu člana 33. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je odlučio da ovo rešenje dostavi Državnom veću tužilaca kao donosiocu osporenog akta, na odgovor, sa rokom za davanje odgovora od 60 dana od dana prijema ovog rešenja.
VI
Razmatrajući predlog inicijatora o primeni mere iz člana 56. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je pošao od toga da su u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 16/17 od 2. marta 2017. godine, broj 30/17 od 31. marta 2017. godine i broj 41/17 od 28. aprila 2017. godine objavljeni oglasi za izbor ukupno 27 zamenika javnih tužilaca od kog broja 18 u osnovnim javnim tužilaštvima, te da sprovođenje izbora podrazumeva da se na osnovu odredaba Pravilnika u odnosu na koji je Ustavni sud pokrenuo postupak za ocenu njegove saglasnosti sa zakonom, sprovodi ceo postupak rangiranja kandidata za prvi izbor na funkciju i utvrđuje predlog kandidata koji se dostavlja Narodnoj skupštini radi izbora. S obzirom na to da se povodom osporenog Pravilnika postavlja više spornih pravnih pitanja, a da će preduzimanje radnji i donošenje pojedinačnih akata na osnovu tog pravilnika imati za direktnu posledicu donošenje odluke Narodne skupštine o izboru zamenika javnih tužilaca, Ustavni sud je utvrdio da bi preduzimanjem radnji na osnovu osporenog Pravilnika nastupile neotklonjive štetne posledice. Iz tih razloga, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 56. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, rešio da, do donošenja konačne odluke u ovom ustavnosudskom predmetu, obustavi izvršenje pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporenog Pravilnika.
VII
Saglasno svemu prethodno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tač. 1) i 3) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić