| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 03.12.2009 | Broj: Už-1762/2009 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi ''Jas holding'' a.d. Kolari, opština Smederevo, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. decembra 2009. godine, doneo je
1. Usvaja se predlog ''Jas holding'' a.d. za povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe.
2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba ''Jas holding'' a.d. izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije U. 7889/08 od 25. marta 2009. godine.
1. ''Jas holding'' a.d. Kolari, opština Smederevo, je 25. septembra 2009. godine, preko punomoćnika Dušanke Marković, advokata iz Novog Sada, podnelo Ustavnom sudu dopuštenu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije U. 7889/08 od 25. marta 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Uz ustavnu žalbu je podnet i predlog za povraćaj u pređašnje stanje.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporeno rešenje 21. jula 2009. godine neovlašćeno primila radnica ''Jas holding'' a.d. Kolari, u vreme kada je bila na plaćenom odsustvu, na insistiranje poštara, s obzirom da ima prebivalište u neposrednoj blizini preduzeća, te da je rešenje uručeno ovlašćenom licu, odnosno direktoru po njegovom povratku sa službenog puta 15. septembra 2009. godine. Podnosilac ustavne žalbe dalje navodi da je po saznanju za ovu dostavu pokrenuo disciplinski postupak protiv radnice koja je primila osporeno rešenje, te da je izrečena disciplinska mera udaljenja radnice iz preduzeća u trajanju od tri meseca. S obzirom na napred navedeno, podnosilac ustavne žalbe je podneo predlog za povraćaj u pređašnje stanje, s obzirom da je ustavna žalba izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, a imajući u vidu da ista nije podneta u zakonom propisanom roku iz opravdanih razloga.
U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije odbačena tužba podnosioca ustavne žalbe, iz razloga što nisu bile ispunjene procesne pretpostavke za vođenje upravnog spora, jer prethodno nije bila podneta žalba drugostepenom organu. Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je ova tvrdnja netačna iz razloga što je podnosilac podneo žalbu drugostepenom organu protiv rešenja Poreske uprave, filijala Smederevo broj 100970224 od 26. januara 2008. godine i da je navedena žalba odbijena. Na osnovu iznetog, smatra da je Vrhovni sud Srbije osporenim rešenjem "tumačio zakonske odredbe pristrasno sa ciljem da tako zaštiti budžet Republike Srbije i nanese ogromnu štetu pojedincima, odnosno povredi pravo na privatnu svojinu". Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud poništi osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbama člana 84. Zakona o Ustavnom sudu ('''Službeni glasnik RS', broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom (stav 1.); da će licu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanje, podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu (stav 2.).
Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe u predlogu za povraćaj u pređašnje stanje naveo opravdane razloge za propuštanje roka za izjavljivanje ustavne žalbe, te je usvojio navedeni predlog i dozvolio povraćaj u pređašnje stanje, saglasno odredbi člana 84. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, na osnovu čega je po ustavnoj žalbi postupano kao da je blagovremeno podneta.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporeno rešenje i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari.
Podnosilac ustavne žalbe je 5. marta 2008. godine podneo Ministarstvu finansija Republike Srbije, Poreska uprava, Regionalni centar Beograd, Filijala Smederevo zahtev za ostanak u evidenciji PDV za 2008. godinu.
S obzirom da o podnetom zahtevu nije rešeno od strane prvostepenog poreskog organa uprave, podnosilac ustavne žalbe je istom organu podneo urgenciju 3. novembra 2008. godine.
Podnosilac ustavne žalbe je 2. decembra 2008. godine podneo tužbu Vrhovnom sudu Srbije protiv Ministarstva finansija, Poreska uprava, Regionalni centar Beograd, zbog ''ćutanja administracije''. U odgovoru na tužbu, tuženi drugostepeni organ je dostavio rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava, Regionalni centar Beograd, Filijala Smederevo broj 47-617/092-09/10 od 5. februara 2009. godine, kojim je odbačen zahtev podnosioca ustavne žalbe za ostanak u evidenciji PDV za 2008. godinu, kao neblagovremen i podnet na nepropisnom obrascu.
Vrhovni sud Srbije je, na sednici održanoj 25. marta 2009. godine, doneo rešenje U. 7889/08 kojim je tužba odbačena. U obrazloženju je navedeno da nisu ispunjene procesne pretpostavke za pokretanje upravnog spora, jer prethodno nije podneta žalba tuženom drugostepenom organu, niti je ponovno traženje - urgencija podneta drugostepenom organu, te je iz tog razloga Vrhovni sud odlučio primenom člana 28. tačka 1. Zakona o upravnim sporovima. Pored toga je navedeno da je podnosilac ustavne žalbe primio prvostepeno rešenje od 5. februara 2009. godine kojim se odbacuje njegov zahtev, te da protiv navedenog rešenja ima pravo žalbe.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.
Odredbama člana 24. st. 1. i 3. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni list SRJ'', broj 46/96) propisano je: da ako drugostepeni organ nije u roku od 60 dana ili u zakonom određenom kraćem roku doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom traženju, stranka može pokrenuti upravni spor kao da joj je žalba odbijena; da ako prvostepeni organ protiv čijeg akta je dozvoljena žalba nije u roku od 60 dana ili u zakonom određenom kraćem roku doneo rešenje po zahtevu, stranka ima pravo da podnese zahtev drugostepenom organu, da protiv rešenja drugostepenog organa stranka može pokrenuti pravni spor, a može ga pod uslovima iz stava 1. ovog člana pokrenuti i ako ovaj organ ne donese rešenje.
Odredbom člana 28. stav 1. tačka 1) Zakona propisano je da će sud rešenjem odbaciti tužbu ako utvrdi da je tužba podnesena neblagovremeno (član 22.) ili pre vremena (član 24.).
5. Imajući u vidu navedene odredbe Ustava i Zakona, Ustavni sud je utvrdio da je osporeno rešenje doneto od strane zakonom ustanovljenog suda, koji je u sprovedenom postupku utvrdio činjenično stanje koje je od značaja za donošenje odgovarajuće odluke i odlučio primenom merodavnih odredaba procesnog prava, odnosno Zakona o upravnim sporovima. Naime, podnosilac ustavne žalbe je mogao da, u skladu sa navedenim odredbama Zakona o upravnim sporovima, ukoliko prvostepeni organ nije rešio po njegovom zahtevu u zakonom propisanom roku, podnese zahtev drugostepenom organu, te da ukoliko ni drugostepeni organ ne odluči o zahtevu u zakonom propisanom roku, podnese urgenciju drugostepenom organu da odluči u daljem roku od sedam dana po ponovljenom traženju, te bi tek u slučaju da drugostepeni organ nije odlučio ni po ponovljenom traženju, imao pravo da podnese tužbu nadležnom sudu u upravnom sporu zbog ''ćutanja administracije''. Po oceni Ustavnog suda, utvrđeno činjenično stanje, te primena odgovarajućeg procesnog prava na tako utvrđeno činjenično stanje, kao i obrazloženje pravnog stava u ovoj pravnoj stvari, predstavljaju pravno utemeljen osnov za donošenje osporenog rešenja Vrhovnog suda Srbije.
U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da je Vrhovni sud Srbije osporenim rešenjem "tumačio zakonske odredbe pristrasno sa ciljem da tako zaštiti budžet Republike Srbije i nanese ogromnu štetu pojedincima, odnosno povredi pravo na privatnu svojinu", podnosilac ustavne žalbe nije pružio ustavnopravno utemeljene argumente, niti bilo kakve dokaze, tako da ove tvrdnje, po oceni Ustavnog suda, predstavljaju izraz podnosiočeve subjektivne ocene o postojanju povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje.
Na osnovu navedenog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.
6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neosnovana, te je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavnu žalbu odbio.
Saglasno odredbi člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić