1. Zabranjuje se rad Udruženju građana ''Otačastveni pokret Obraz'', zbog delovanja usmerenog na kršenje zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i izazivanja nacionalne i verske mržnje. 2. Nalaže se brisanje...

1. Zabranjuje se rad Udruženju građana ''Otačastveni pokret Obraz'', zbog delovanja usmerenog na kršenje zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i izazivanja nacionalne i verske mržnje. 2. Nalaže se brisanje udruženja iz tačke 1. iz Registra udruženja koji vodi Agencija za privredne registre, danom dostavljanja ove odluke Agenciji.

Vrsta:	Sudska praksa
Sud:	Ustavni sud	Datum: 12.06.2012	Broj: VIIU-249/2009
Abstrakt:

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 3. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. juna 2012. godine, doneo je

ODLUKU

1. Zabranjuje se rad Udruženju građana ''Otačastveni pokret Obraz'', zbog delovanja usmerenog na kršenje zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i izazivanja nacionalne i verske mržnje.

2. Nalaže se brisanje udruženja iz tačke 1. iz Registra udruženja koji vodi Agencija za privredne registre, danom dostavljanja ove odluke Agenciji.

Obrazloženje

Republičko javno tužilaštvo je 25. septembra 2009. godine Ustavnom sudu podnelo predlog za zabranu rada Udruženja građana ''Otačastveni pokret Obraz'', zbog delovanja koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne i verske mržnje.

Kao razloge za zabranu rada navedenog udruženja građana predlagač najpre navodi pojedine stavove Udruženja koji su izneti u publikovanim dokumentima Udruženja koja imaju statutarni karakter, kao i stavove sadržane u saopštenjima izdatim povodom pojedinih incidenata u kojima su pripadnici Udruženja učestvovali, a kojima se, prema navodima predlagača:

- vrši diskriminacija i širi netrpeljivost prema drugačijim političkim ili društvenim opcijama od onih za koje se Udruženje zalaže;

- zloupotrebljava ustavno pravo na udruživanje koje je uslovljeno time da se ostvarivanjem ovog prava ne ugrožavaju ista takva prava pripadnika drugih naroda;

- ukazuje na jasno postojanje namere da se preduzmu sve potrebne radnje radi ostvarivanja ciljeva Udruženja proklamovanih u ''Osnovnim načelima'' i ''Osnovnim smernicama'';

- iznose uslovi za ''obnovu autentične srpske državnosti'', koji podrazumevaju primenu nasilja da bi bili ostvareni;

- vrši diskriminacija građana koji sebe smatraju Srbima, a nisu pravoslavni vernici ili su ateisti;

- uvodi govor mržnje prema drugim društvenim grupama koje su obeležene kao neprijatelji srpske države;

- dosledno sprovodi koncepcija netolerancije, isticanjem samo onih vrednosti za koje se zalaže Udruženje;

- predstavlja koncept obrazovanja dece sa duhovnim obogaćivanjem kulturnim vrednostima koje se pripisuju isključivo srpskom narodu.

Predlagač zatim iznosi kratak pregled određenih incidenata u kojima su učestvovali pripadnici Udruženja, a koji se nalaze na zvaničnoj internet prezentaciji Udruženja u poglavlju ''Istorija''. Povodom ovih incidenata predlagač ukazuje da su rezultirali povredom različitih građanskih prava zajemčenih Ustavom, čime se pokazuje da se načela i principi okupljanja članova Udruženja ''Obraz'' kose sa osnovnim principima kojima se garantuju slobode govora i udruživanja. U prilog ovog stava, prema navodima predlagača, govore i prekršajne prijave podnete protiv pripadnika Udruženja ''Obraz'' koji su izazivali nemire na javnim mestima, širili rasnu, versku i nacionalnu mržnju i netrpeljivost i pozivali na nasilje, posebno preko medija, što, po mišljenju predlagača, objektivno predstavlja protivustavno delovanje. Predlagač je, da bi potkrepio svoje stavove, uz predlog dostavio dokumentaciju kojom raspolaže Ministarstvo unutrašnjih poslova povodom tzv. ''incidenata'', u kojima su akteri bili članovi Udruženja.

Dalje, predlagač ističe da se predlog zasniva na činjenici da uprkos proklamovanoj toleranciji u našem društvu, izjave i radnje koje preduzimaju članovi Udruženja ''Obraz'' predstavljaju sistematsko i konsekventno ugrožavanje slobode opredeljenja ljudi po različitim osnovama i poziv na uspostavljanje totalitarnog umesto demokratskog društva. Osnovanost predloga se, prema navodu predlagača, potvrđuje Osnovnim načelima, Statutom i drugim dokumentima Udruženja, izvodima iz saopštenja, podnetim prekršajnim prijavama i donetim rešenjima organa za prekršaje, te dostavljenim izveštajima radnika policije nadležnim javnim tužilaštvima i pokrenutim krivičnim postupkom.

Podnosilac predloga na kraju zaključuje da iz dokumenata Udruženja ''Obraz'' jasno proizlazi kršenje Ustavom zajemčenih sloboda i prava građana Srbije, načela građanske demokratije i ustavnog opredeljenja o evropskim principima i vrednostima, suprotno načelu zabrane diskriminacije, utvrđenom članom 21. Ustava i slobodi udruživanja, garantovanoj članom 55. Ustava.

U cilju stvaranja pretpostavki za vođenje postupka Ustavni sud je dopisom od 15. juna 2010. godine zatražio od predlagača da dostavi pojedine dokaze koji nisu bili dostavljeni uz predlog, a navedeni su kao dokaz, i to:

- izveštaje Ministarstva unutrašnjih poslova Policijske uprave za grad Beograd - Odeljenja za uviđajno-operativne poslove UKP-a broj D-2262 i D-2264 od 2. jula 2001. godine;

- obaveštenje o fazi u kojoj se nalazi postupak po krivičnim prijavama KU-18426 i KU-18418/08, koje su podnete tadašnjem Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu i po krivičnoj prijavi KU-11948/09, podnetoj Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu;

- kompakt disk (u daljem tekstu: CD) na kome je snimak performansa Gabrijela Savića u DKSG 3. jula 2008. godine, koji su prekinuli članovi Udruženja ''Obraz''.

Postupajući po navedenom dopisu, Republičko javno tužilaštvo je podneskom A-br. 261/09 od 25. juna 2010. godine dostavilo Ustavnom sudu i sledeće dokumente:

- iz predmeta Drugog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu KTR-270/05 – zahteve za prikupljanje potrebnih obaveštenja Drugog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu od 16. i 24. marta 2005. godine, 9. aprila, 5. i 23. maja 2008. godine, sa službenom beleškom od 23. juna 2008. godine i izveštajima nadležnih organa Ministarstva unutrašnjih poslova povodom podnetih zahteva;

- zahteve za prikupljanje potrebnih obaveštenja Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu KT. 1448/09 od 15. oktobra 2009. godine, sa službenom beleškom od 15. decembra 2009. godine i izveštajima nadležnih organa Ministarstva unutrašnjih poslova povodom podnetih zahteva;

- fotokopiju predloga Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu za preduzimanje određenih istražnih radnji u predmetima KT. 2197/08 od 8. oktobra 2008. godine i 5. decembra 2009. godine, kao i zahtev za sprovođenje istrage u predmetu KT. 2225/08 od 8. decembra 2009. godine;

- zahtev za sprovođenje istrage Četvrtog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu KT. 1173/09 od 20. jula 2009. godine;

- izveštaj Policijske uprave za grad Beograd - Odeljenje za javni red i mir PO br. 214-43/10 od 24. juna 2010. godine, sa CD-om na kome je snimak performansa Gabrijela Savića u DKSG 3. jula 2008. godine;

- službenu belešku Republičkog javnog tužilaštva od 29. avgusta 2009. godine u kojoj se nalazi kopija tada aktuelne sadržine internet stranice Udruženja ''Obraz'', u kojoj su opisani pojedini događaji prilikom kojih je došlo do povrede ljudskih prava na koje je Republičko javno tužilaštvo ukazalo u svom predlogu.

Ustavni sud je dopisom od 24. novembra 2010. godine zatražio od Agencije za privredne registre informacije povodom pravnog statusa Udruženja građana ''Otačastveni pokret Obraz'', a vezano za njegovu registraciju.

Agencija za privredne registre je podneskom od 6. decembra 2010. godine obavestila Ustavni sud da ''Otačastveni pokret Obraz'' nije podneo prijavu za upis u Registar udruženja, koji vodi Agencija za privredne registre, kao i da Agencija u svojoj dokumentaciji raspolaže sledećim dokumentima, koje je i dostavila Ustavnom sudu:

- rešenje Ministarstva za ljudska i manjinska prava broj 2/0-616/2-2003-06 od 7. novembra 2003. godine;

- Statut ''Otačastvenog pokreta Obraz'' od 19. oktobra 2003. godine;

- rešenje Saveznog ministarstva pravde broj 3/1-415/10-2002-07 od 19. juna 2002. godine;

- dva zapisnik sa Sabora osnivača Udruženja građana ''Otačastveni pokret Obraz'' od 18. marta 2002. godine;

- Odluku o osnivanju Udruženja građana ''Otačastveni pokret Obraz'' od 18. marta 2002. godine;

- spisak osnivača Udruženja građana ''Otačastveni pokret Obraz''.

Republičko javno tužilaštvo je 14. oktobra 2011. godine dostavilo Ustavnom sudu naknadno pribavljenu dokumentaciju i dokaze koji, po mišljenju Tužilaštva, mogu biti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu, i to:

- izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova - Direkcije policije - Uprave policije 03/5 Str.pov.br: 212-1127/11 od 10. oktobra 2011. godine, sačinjen po zahtevu Republičkog javnog tužilaštva A-br.261/09 od 5. oktobra 2011. godine, koji sadrži hronologiju događaja u kojima su učestvovali pripadnici Udruženja građana ''Otačastveni pokret Obraz'';

- presudu Višeg suda u Beogradu K.br.4264/10 od 20. aprila 2011. godine;

- optužni predlog Prvog opštinskog javnog tužilaštva KT. 2260/09 od 30. oktobra 2009. godine;

- presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu K.3233/2011 od 1. jula 2011. godine;

- rešenje Višeg javnog tužilaštva u predmetu KTM. 918/10 od 10. novembra 2010. godine;

- službenu belešku Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu KTR. 3340/11 od 11. oktobra 2011. godine;

- rešenje Višeg suda u Valjevu Kim. 55/10 od 26. oktobra 2010. godine.

Ustavni sud je dopisom od 21. oktobra 2011. godine zatražio od Agencije za privredne registre dodatne informacije povodom pravnog statusa Udruženja građana ''Otačastveni pokret Obraz'', a vezano za njegovu registraciju, imajuću u vidu da je, saglasno odredbama Zakona o udruženjima (''Službeni glasnik RS'', broj 51/09), istekao rok za podnošenje prijava za usklađivanje registracije, a da su posledice nepostupanja u propisanom roku - sprovođenje postupka likvidacije, brisanje udruženja iz Registra i gubitak statusa pravnog lica.

Agencija za privredne registre je podneskom od 26. oktobra 2011. godine obavestila Ustavni sud da je Udruženje ''Otačastveni pokret Obraz'' upisano u Registar udruženja koji se vodi kod ove agencije na osnovu Rešenja o usklađivanju registracije, broj BU 23319/2011 od 8. septembra 2011. godine. Uz navedeno Rešenje Agencija je dostavila Ustavnom sudu i sledeću dokumentaciju:

- prijavu ''Otačastvenog pokreta Obraz'' za upis usklađivanja registracije od 29. jula 2011. godine i dopunu uz ovu prijavu;

- Odluku ''Otačastvenog pokreta Obraz'' o imenovanju lica ovlašćenog za zastupanje Udruženja od 11. septembra 2010. godine;

- dva dopisa Agencije za privredne registre (od 12. jula i 2. avgusta 2011. godine) upućena ''Otačastvenom pokretu Obraz'' povodom otklanjanja nedostataka uočenih u prijavi za usklađivanje registracije ovog udruženja, podnetoj 21. marta 2011. godine;

- rešenje Saveznog ministarstva pravde o upisu ''Otačastvenog pokreta Obraz'' u Registar udruženja, društvenih organizacija i političkih organizacija, broj 3/1-415/10-2002-07 od 19. juna 2002. godine;

- rešenje Saveznog ministarstva za ljudska i manjinska prava o promeni tačke 3. rešenja o upisu u registar, broj 2/0-616/2-2003-06 od 7. novembra 2003. godine;

- Statut Udruženja ''Otačastveni pokret Obraz'' od 11. septembra 2010. godine.

III

Ustavni sud je povodom podnetog predloga za zabranu rada navedenog udruženja građana, saglasno odredbi člana 37. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11), 14. decembra 2011. godine, održao javnu raspravu. Polazeći od sadržine predloga Republičkog javnog tužioca, podataka prikupljenih u sprovedenom prethodnom postupku i odredaba Ustava Republike Srbije i zakona, postavila su se kao sporna sledeća ustavnopravna pitanja:

- da li se u pojedinim dokumentima udruženja čija se zabrana traži, a koja imaju programski karakter i nalaze se na zvaničnoj internet prezentaciji tog udruženja (''Zašto Obraz'', ''Ko smo mi'', ''Osnovna načela'', ''Osnovne smernice'', ''Proglas prijateljima'', ''Srbskim neprijateljima'' i ''Nacionalno vaspitanje'') nalaze stavovi u kojima je izražena diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti, političkog ili drugog uverenja, vere ili seksualne orijentacije (poslednji uvid na zvaničnoj internet prezentaciji ovog udruženja na veb-adresi www.obraz.rs izvršen je 14. decembra 2011. godine, kada je održana javna rasprava u ovom ustvnosudskom predmetu, i kada je zastupnik Udruženja, Mladen Obradović, svojim iskazom datim na raspravi potvrdio tačnost sadržine svih navedenih dokumenata koji se nalaze na veb-sajtu ovog udruženja);

- da li se delovanjem članova Udruženja ''Obraz'' narušavaju Ustavom garantovana prava i slobode pojedinaca ili grupe lica koja se odnose na slobodu mišljenja i izražavanja (član 46. Ustava), slobodu okupljanja (član 54. Ustava) i zabranu izazivanja rasne, nacionalne, verske ili druge netrpeljivosti (član 49. Ustava), imajući u vidu krivične i prekršajne postupke koji se vode ili su okončani protiv pojedinih članova ovog udruženja;

- koji vid protivzakonitog ponašanja članova udruženja čija se zabrana traži predstavlja donji prag tolerancije njihovog delovanja u odnosu na razloge zabrane udruživanja iz člana 55. Ustava;

- da li su do sada preduzete mere državnih organa u suzbijanju protivpravnih radnji pojedinaca kao članova udruženja čija se zabrana traži adekvatne društvenoj opasnosti delovanja ovog udruženja u domenu kršenja Ustavom zajemčenih ljudskih prava i sloboda;

- da li je svrha mere zabrane rada Udruženja ''Otačastveni pokret Obraz'' proporcionalna društvenoj opasnosti delovanja ovog udruženja i njegovih članova, imajući u vidu Ustavom zajemčenu slobodu udruživanja iz člana 55. Ustava.

Podnosilac predloga je na javnoj raspravi istakao da pripadnici Udruženja vrše različite oblike diskriminacije kroz svoja programska načela prema pojedinim delovima društvene zajednice, grupama i pojedincima, otvoreno ili prikriveno ispoljavaju mržnju prema onima sa kojima ne dele isto mišljenje, moralne stavove, pogled na svet, način življenja ili na koji drugi oblik ispoljavanja ljudske prirode, posebno prema delu populacije koji se može nazvati lezbejskom, homoseksualnom, biseksualnom ili transseksualnom ili skraćeno LGBT populacijom. Istaknuto je da je Udruženje publikovalo dokumente koji imaju statutarni karakter, a koji nose nazive: ''Zašto Obraz'', ''Ko smo smi'', ''Osnovna načela'', ''Osnovne smernice'', ''Proglas prijateljima'', ''Srbskim neprijateljima'', ''Nacionalno vaspitanje'', kao i brojna saopštenja povodom pojedinih incidenata, u kojima su izneti stavovi kojima se sprovodi koncepcija netolerancije i uvodi govor mržnje prema svim pripadnicima društvene zajednice koji ne misle isto ili slično kao pripadnici Udruženja i u kojima je izneta jasna namera da će pripadnici Udruženja preduzeti sve radnje radi ostvarivanja svojih ciljeva proklamovanih osnovnim načelima i osnovnim smernicama, a čime se, po mišljenju podnosioca predloga, podrazumeva i primena nasilja. Posebno je istaknut proglas pod nazivom ''Srbskim neprijateljima'', jer iz sadržine ovog dokumenta proizlazi da se umesto grupama koje su označene u podnaslovima ovog proglasa, Udruženje obraća uvredljivim tonom čitavim narodima, a ne ekstremističkim grupama (jevrejskom narodu kada govore o cionistima, hrvatskom narodu kada govore o ustašama, Bošnjacima kada govore o muslimanskim ekstremistima i Šiptarima kada govore o šiptarskim ekstremistima). Za razliku od ovog proglasa, u proglasu pod nazivom ''Proglas prijateljima'' obraćaju se samo licima koja imaju određene vrline za koje oni smatraju da su važne za postojanje srpstva i time ih pozitivno izdvajaju od ostale populacije, pri čemu objašnjavaju kakve osobine ta lica treba da poseduju da bi bili ''dobri srpski građani''. U dokumentu ''Nacionalno vaspitanje'' iznet je koncept obrazovanja dece sa duhovnim obogaćivanjem kulturnim vrednostima koje se pripisuju isključivo srpskom narodu. Podnosilac predloga je dalje istakao da pretnje članova Udruženja ''Obraz'' svima koje oni smatraju neprijateljima srpskog naroda nisu samo ostale na rečima, jer su članovi Udruženja i svojim delovanjem, tj. učešćem u brojnim incidentima svoje ideje sprovodili u delo. Posebno su izdvojeni sledeći incidenti: napadi na pripadnike LGBT populacije; sprečavanje podele novogodišnjih paketića deci od strane pripadnika Pentakostalne crkve sa uzvikivanjem parola: ''ubij, zakolji da sektaš ne postoji'' (kojim se vrši verska diskriminacija); sprečavanje projekcija filmova i performansa, kojima se vrši diskriminacija slobode govora i izražavanja; sprečavanje okupljanja drugih organizacija koje su imale uredno prijavljene skupove, kao što su npr. ''Žene u crnom'', uz uzvikivanje na tim skupovima: ''nož, žica, Srebrenica'', ''bežite, bežite'', ''veštice'', ''ubi, ubi Šiptara'', ''ovo je Srbija'', ''Srbija, Srbija, napolje sa Turcima'', da će ''Srbi svi puške uzeti'', ''da ćemo sve redom pobiti''; aktivno učešće u nasilju povodom održavanja parada ponosa, u cilju takođe sprečavanja slobode okupljanja građana; brojna narušavanja javnog reda i mira, paljenjem zastava kao npr. paljenje zastava Vojvodine. Predlagač smatra da sve ovo govori u prilog tome da je Udruženje ''Obraz'' osnovano ne samo radi ostvarivanja Ustavom zabranjenih ciljeva, već da ono predstavlja oblik organizovanja koordiniranog, trajnog i zajedničkog delovanja određene grupe lica, radi ostvarivanja tih ciljeva u skladu sa jasno propisanim načinom delovanja usmerenim na protivustavno delovanje. Podnosilac predloga posebno se osvrnuo na krivične postupke koji se vode protiv članova ovog udruženja, a koji su vezani za događaje u kojima su oni učestvovali, kao i na izjave ovlašćenog zastupnika ovog udruženja date raznim štampanim i elektronskim medijima u Srbiji u kojima su iznete otvorene pretnje LGBT populaciji. Podnosilac predloga smatra da se zabranom rada ovog udruženja ne bi ugrozila suština slobode udruživanja, jer se u konkretnom slučaju postavlja opravdano pitanje: do koje mere mogu da se garantuju i zaštite prava Udruženja koje demokratske principe koristi da bi podrivalo ustavni poredak, i da li se mogu pozivati na demokratiju oni koji su protivnici demokratije. Na kraju izlaganja, podnosilac predloga je istakao da smatra da se sloboda udruživanja zloupotrebljava od strane Udruženja građana ''Obraz'', te je predložio da se neprihvatljivo delovanje ovog udruženja spreči, tako što će biti zabranjeno, brisano iz Registra, ali i da Ustavni sud zabrani da se sva buduća udruženja i grupe koje žele da nastave aktivnosti u okviru njihovog udruženja, imaju smatrati nelegalnim, kako bi se sprečilo da ovo udruženje, aktivisti i njegovi članovi ''zaobiđu presudu o zabrani'' i registruju neka nova udruženja koja bi imala istu svrhu i cilj, i čije bi aktivnosti govorile o kontinuitetu sa aktivnostima i ciljevima prethodno zabranjenog Udruženja.

Zastupnik Udruženja građana ''Otačastveni pokret Obraz'' je najpre izneo osnovne elemente na kojima je utemeljeno ovo udruženje i dao iscrpno objašnjenje svih spornih rečenica iz programskih dokumenata Udruženja, ističući da se one ne mogu tumačiti same za sebe istrgnute iz konteksta celog teksta na koje se odnose. Istakao je da, po njegovom mišljenju, u ovim dokumentima nema ničega što je protivno Ustavu i zakonima Republike Srbije, da su ovi dokumenti pisani 90-tih godina, da je njihov autor pokojni osnivač i prvi predsednik ovog udruženja i da zbog pijeteta prema njemu ovi dokumenti nisu menjani niti uklonjeni sa veb-sajta Udruženja, kao i da je u vreme nastanka tih dokumenata u našem zakonodavstvu homoseksualizam bio definisan kao protivprirodni blud. Zastupnik je dalje dao objašnjenje svih spornih slogana koji su korišćeni na lecima i u proglasima ovog udruženja prilikom poziva za učešće na različitim manifestacijama, kao i spornih delova izjava i intervjua koje je on lično davao štampanim i elektronskim medijima u Srbiji. Povodom navoda podnosioca predloga da su članovi Udruženja učestvovali u pojedinim incidentima u kojima su ometali učesnike uredno prijavljenog skupa u njihovom izražavanju određenih stavova i pogleda, uzvikivanjem uvredljivih i pretećih parola, zastupnik je posebno istakao da nikada nije izdat bilo kakav nalog ili uputstvo članovima Udruženja da se nekome na takvim skupovima preti, ističući pravo članova Udruženja da kao i svi građani imaju pravo da iskažu svoje nezadovoljstvo zbog stavova za koje se učesnici takvih skupova zalažu. Zastupnik je zatim podrobno opisao učešće članova ''Obraza'' na svim događajima i manifestacijama za koje je podnosilac predloga smatrao da su incidentne prirode, ističući da Republičko javno tužilaštvo nije iznelo valjane dokaze o tome da su za njih odgovorni ''vodeći ljudi'' i članovi Udruženja. Istakao je da su programski dokumenti ovog udruženja, pored Statuta, ''Osnovna načela'', ''Osnovne smernice'' i ''Program nacionalnog vaspitanja'', kao i da, u nekom smislu, u ovu grupu dokumenata spada i tekst ''Ko smo mi'', dok ostali dokumenti pobrojani u predlogu za zabranu rada i označeni kao dokumenti statutarnog karaktera predstavljaju propratni materijal koji se uz čitav niz drugih dokumenata mogu naći na veb-sajtu ovog udruženja.

Punomoćnik ovog udruženja je istakao da podnosilac predloga nije valjanim dokazima potkrepio svoj zahtev za zabranu rada Udruženja građana ''Otačastveni pokret Obraz'', jer se oni sastoje od niza zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, obustavljenih prekršajnih postupaka, raznih službenih beleški, bezbednosnih informacija i sl. dokumenata i jedne nepravnosnažne presude protiv Mladena Obradovića, zastupnika ovog udruženja, za koju smatra da je apsolutno neprimereno da se koristi kao bilo kakav dokaz, jer bi se na taj način narušila prezumpcija nevinosti. Osporava i dokaz u vidu presude koja se odnosi na lica koja su napala i nanela telesne povrede novinaru Teofilu Pančiću, jer se nijedno od tih lica ne može dovesti na bilo koji način sa ovim udruženjem. Takođe smatra da navođenje podnetih optužnih predloga kao dokaza u postupku za zabranu rada Udruženja predstavlja svojevrsnu zloupotrebu, jer optužni predlog sadrži samo određeni stepen verovatnoće da se događaj koji je opisan u dispozitivu optužnog predloga zaista i dogodio, ali kao verodostojan dokaz može poslužiti samo okončanje postupka i pravnosnažnost odluke. Ističe da niko od članova ''Obraza'', osim Mladena Obradovića, nije čak ni prekršajno kažnjavan. Osporava pozivanje Tužilaštva na novinske članke kao dokaz u postupku, kao i pozivanje na policijske službene beleške, jer se oni ni u jednom postupku ne mogu smatrati dokazima. Ističe da nijedan od ponuđenih dokaza, niti pojedinačno, niti zajedno, ne može voditi zaključku da zbir pojedinačnih akata lica koja su članovi ''Obraza'' predstavlja njihovo protivustavno delovanje i narušavanje tuđih prava. Dalje navodi da povodom parola koje se stavljaju ''Obrazu'' na teret, ne postoje konkretni dokazi da su članovi ovog udruženja uzvikivali i pisali te parole, niti da su lepili ili štampali plakate sa ovim parolama, kao ni o tome da su članovi ''Obraza'' bili ti koji su učestvovali u nasilnom prekidanju pojedinih manifestacija, naročito ne maskirani, jer je jedan od osnovnih principa delovanja ovog udruženja - zabrana bilo kakvog maskiranja. Na kraju predlaže da ukoliko Tužilaštvo samo ne odustane od svog predloga, Ustavni sud okonča ovaj postupak na taj način što će predlog za zabranu rada ''Otačastvenog pokreta Obraz'' odbiti.

Nakon izlaganja svih učesnika na javnoj raspravi, Ustavni sud je zaključio da predstavnici ''Otačastvenog pokreta Obraz'' osporavaju određene tvrdnje iznete od strane Republičkog javnog tužilaštva koje se, pre svega, odnose na: identifikaciju lica koja su bila maskirana i koja su kao takva uzvikivala parole za koje podnosilac predloga nalazi da su izraz govora mržnje, pretnje, izazivanja nacionalnih i drugih netrpeljivosti, a da se radi o licima koji su pripadnici ovog udruženja; zatim, osporava se tvrdnja da su bilo kakvi plakati i proglasi koji su sa istom sadržinom lepljeni u Beogradu, povodom određenih manifestacija i događaja, bili delo pripadnika ovog udruženja; na kraju, insistira se na sadržini hard diska u pogledu parola koje se tamo nalaze, a sa aspekta njihove verodostojnosti i njihovog dokaznog i autentičnog uticaja na druge parole za koje predlagač nalazi da jesu sporne i da mogu biti dovoljan dokazni materijal u prilog tvrdnji da se radi o takvom postupanju koje može dovesti do zabrane rada Udruženja građana „Otačastveni pokret Obraz“. Saglasno navedenom, Ustavni sud je odredio rok od 15 dana učesnicima u postupku da se na ova sporna pitanja posebno izjasne i dostave sve dokaze i drugi prateći materijal za koji smatraju da može biti od značaja za donošenje odluke ovog suda.

Postupajući po nalogu Ustavnog suda, Republičko javno tužilaštvo je 28. decembra 2011. godine dostavilo Sudu:

- izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova o pregledu računara Mladena Obradovića, oduzetog prilikom pretresa prostorija u kojima boravi u Beogradu, dana 25. septembra 2009. godine; u zaključku, koji je sastavni deo ovog izveštaja je utvrđeno da na računaru nisu pronađeni tragovi koji bi ukazivali na to da je sa tog računara vršeno upućivanje pretnji i poziva na nasilno prekidanje i napad na učesnike skupa ''Povorka ponosa 2009'', koji je od strane LGBT populacije bio zakazan za 20. septembar 2009. godine u 11 časova na Studentskom trgu u Beogradu i da su na računaru pronađeni tragovi koji ukazuju na to da je korišćen za izradu oglasa, nalepnica, plakata, javnih poziva i dr. vezano za učesnike navedenog skupa, uz dokumentovanje ovih navoda fotografijama sa hard diska kompjutera, koje su dostavljene uz navedeni izveštaj;

- izvode iz novinskih članaka i emisija koji svedoče o javnim istupima pripadnika Udruženja ''Obraz'' i njihovom javnom protivustavnom delovanju (vesti - TV ''Foks'' od 14. avgusta 2009. godine, ''Borba'' od 22. jula 2009. godine – strana 3, ''Press'' od 1. septembra 2007. godine, ''Gazeta'' od 10. aprila 2008. godine, emisija ''Insajder'' – ''Ne(moć) države'', 3. deo od 17. decembra 2009. godine).

Izjašnjavajući se povodom negiranja predstavnika Udruženja ''Obraz'' o povezanosti aktivista Udruženja sa krivičnim postupkom koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 3233/2011 protiv okr. Žuža Danila i Miloša Mladenovića u vezi sa napadom na novinara Teofila Pančića Tužilaštvo je dostavilo izveštaj Policijske uprave za grad Beograd iz koga proizlazi da je Žuža Danilo, sa istim ličnim podacima kao što su podaci pribavljeni u krivičnom postupku, identifikovan kao pripadnik ovog udruženja i kao učesnik u incidentu povodom održavanja javnog skupa ''Žene u crnom'', održanog dana 10. jula 2009. godine. Takođe, u odnosu na deo izlaganja predstavnika Udruženja iznetog na javnoj raspravi pred Ustavnim sudom, da je na javnim skupovima u čijoj su organizaciji učestvovali, bilo i ''neidentifikovanih maskiranih lica koja su učestvovala u incidentima'', Tužilaštvo smatra da navedeno nije od uticaja na odlučivanje o predlogu, budući da se predstavnici Udruženja nisu javno ogradili od nasilnih istupa takvih pojedinaca, te se može zaključiti da su na taj način tolerisali njihovo delovanje. Na kraju, podnosilac predloga smatra da navedena dokumentacija i argumentacija potkrepljuju podneti predlog za zabranu rada navedenog udruženja, jer je njegovo delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih i manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje, te da je zabrana rada udruženja nužna radi zaštite, uživanja i ostvarivanja zajemčenih prava čoveka i njihovih osnovnih sloboda, proklamovanih Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Ustavni sud je nove dokaze i izjašnjenje Republičkog javnog tužilaštva na pojedine navode sa javne rasprave uredno dostavio Udruženju građana ''Otačastveni pokret Obraz'' 27. januara 2012. godine, radi upoznavanja. Udruženje nije dostavilo Ustavnom sudu nikakve nove dokaze, niti izjašnjenje povodom dostavljenog materijala Republičkog javnog tužilaštva.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio:

Udruženje ''Otačastveni pokret Obraz'' je upisano u Registar udruženja na osnovu rešenja Agencije za privredne registre - Registratora koji vodi Registar udruženja, broj BU 23319/2011 od 8. septembra 2011. godine, kada je izvršeno usklađivanje prethodne registracije ovog udruženja, koje se vodilo u Registru udruženja, društvenih organizacija i političkih organizacija pri Saveznom ministarstvu pravde, na osnovu rešenja broj 3/1-415/10-2002-07 od 19. juna 2002. godine. Izmena tačke 3. navedenog rešenja izvršena je na osnovu rešenja Ministarstva za ljudska i manjinska prava državne zajednice Srbija i Crna Gora broj 2/0-616/2-2003-06 od 7. novembra 2003. godine, kojim je promenjena funkcija lica koje je ovlašćeno za zastupanje i predstavljanje Udruženja sa glavnog sekretara Udruženja na predsednika Glavnog odbora Udruženja.

Rešenjem Agencije za privredne registre broj BU 23319/2011 od 8. septembra 2011. godine je konstatovano da se upisuje u Registar udruženja usklađivanje udruženja, sa sledećim podacima: da se radi o udruženju kao obliku organizovanja; da je naziv udruženja ''Otačastveni pokret Obraz''; da je skraćeni naziv udruženja ''Obraz''; da su sedište i adresa udruženja - Rabina Alkalaja 1, Beograd-Zemun, Srbija; da je udruženje osnovano 18. marta 2002. godine; da je Statut donet 11. septembra 2010. godine; da je delatnost udruženja – delatnost ostalih organizacija na bazi učlanjenja; da je zastupnik udruženja – Mladen Obradović iz Beograda; da se udruženje osniva na neograničeno vreme; da je oblast ostvarivanja ciljeva udruženja – promovisanje tradicionalnih srpskih i pravoslavnih vrednosti. Navedenim rešenjem je, takođe, konstatovano da se u Registar upisuje zabeležba o postupku koji se vodi pred Ustavnim sudom u predmetu VIIU-249/2009, po predlogu Republičkog javnog tužilaštva od 25. septembra 2009. godine za zabranu rada Udruženja građana ''Otačastveni pokret Obraz''.

Važećim Statutom ''Otačastvenog pokreta Obraz'' od 11. septembra 2010. godine, koji je donet u procesu usklađivanja registracije i unutrašnjih akata ovog udruženja sa odredbama Zakona o udruženjima iz 2009. godine, predviđeno je: da je udruženje ''Otačastveni pokret Obraz'' nevladino i neprofitno udruženje, osnovano na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti – promovisanje tradicionalnih srpskih i pravoslavnih vrednosti (član 1.); da su ciljevi Udruženja – promovisanje, svedočenje, negovanje i afirmisanje tradicionalnih srpskih i pravoslavnih vrednosti, zalaganje za obnovu autentične srpske državnosti, zalaganje za primenu vrednosti koje Obraz afirmiše na način na koji će to moći da pomogne duhovnu, nacionalnu i kulturnu obnovu srpskog naroda (član 2.); da radi ostvarivanja svojih ciljeva Udruženje naročito sprovodi sledeće delatnosti - u svojim nastupima promoviše ciljeve za koje se zalaže, obrazuje studijske odbore, radne grupe i slična tela za pojedine oblasti rada, u skladu sa ciljevima Udruženja, objavljuje knjige i druge publikacije o pitanjima koje se odnose na promovisanje tradicionalnih srpskih i pravoslavnih vrednosti, organizuje samostalno ili u saradnji sa drugim organizacijama i ustanovama, skupove, tribine, rasprave i savetovanja u oblasti ciljeva Udruženja, obrazuje ogranke u zemlji i inostranstvu, sarađuje sa univerzitetima, školama, stručnim udruženjima i drugim organizacijama u zemlji i inostranstvu, koje se bave srodnom delatnošću (član 3.); da su organi Udruženja – Sabor, koji je najviši organ Udruženja i vrši funkciju skupštine Udruženja, Glavni odbor i Nacionalni savet; da funkciju zastupnika vrši predsednik Glavnog odbora, a u njegovom odsustvu zamenik predsednika Glavnog odbora (član 8.); da je rad Udruženja javan (član 14. stav 1.).

Pored Statuta, osnovni programski dokumenti ovog udruženja su: ''Osnovna načela'', ''Osnovne smernice'' i ''Program nacionalnog vaspitanja'', koji se nalaze na zvaničnoj internet prezentaciji ovog udruženja. Pored ovih dokumenata, na istom veb-sajtu se nalazi tekst kojim se ''Obraz'' zvanično predstavlja na sajtu, pod nazivom ''Ko smo mi'' i dva proglasa - ''Srbskim neprijateljima'' i ''Proglas prijateljima'', koji se nalaze u delu sajta pod nazivom ''Načela''.

U dokumentu pod nazivom ''Osnovna načela'' ističu se četiri osnovna načela na kojima, po mišljenju Udruženja, mora da počiva jaka srpska država, a to su: bogoljublje i rodoljublje, srpska Srbija (ovo načelo se odnosi na rešavanje srpskog nacionalnog pitanja), domaćinski poredak i viteške oružane snage. Objašnjavajući osnovno načelo pod nazivom ''bogoljublje i rodoljublje'', u dokumentu se ističe da ''pravoslavno bogoljublje i srpsko rodoljublje jesu preduslovi postojanja srbskog naroda i bogate i snažne države Srbije'' i da ''bez zdrave hrišćanske duhovnosti nije moguće zdravo srbsko društvo'', kao i da je ''Srbija u vreme svetih Nemanjića bila bogata i snažna, berićetna i srećna, zato što je nisu kvarili bezbožnici i sektaši''. Kada se govori o rešavanju srpskog nacionalnog pitanja, iznosi se mišljenje da su Srbi jedini istorijski državotvoran narod u Evropi koji je u XXI vek ušao bez rešenja svog nacionalnog pitanja, da se srpski državotvorni prostor neprekidno smanjuje i rasparčava, a da je duhovni i fizički opstanak srpske nacije ugrožen kao nikada do sada, pa stoga ''Srbsko nacionalno pitanje danas glasi: hoće li Srba uopšte biti – ili ćemo nestati mučki pobijeni od šiptarskih terorista, islamskih fundamentalista, ustaša i NATO-okupatora'', da bi na se na kraju izneo zaključak ''da Srbstvo može pobediti i opstati samo u svojoj slobodnoj i Bogom blagoslovenoj nacionalnoj državi – srbskoj Srbiji, koja će osloboditi i ujediniti sve Srbske Zavičaje''. U načelu pod nazivom ''Domaćinski poredak'' je istaknuto da Srbija ne može da bude ni bogata ni snažna ''bez vaspostavljanja i očuvanja domaćinskog poretka u duhovnom, političkom, ekonomskom i porodičnom životu'', uz iznošenje pretnje da ''svi koji pokušavaju da se obogate i okoriste na štetu naroda i države moraju biti najoštrije kažnjeni'' i zaključka na kraju da ''samo uz obnovu hrišćanskog morala i domaćinskog poretka ostvarićemo zdravo i bogato srbsko društvo''. U načelu ''Viteške oružane snage'' konstatuje se da se ''srpski narod nalazi na strateškoj i geopolitičkoj vetrometini Balkana, Evrope i sveta i da će Srbija ''uz Božiju pomoć, biti snažna samo ako ima nepobedive i neustrašive oružane snage i visokorazvijenu vojnu industriju''.

U dokumentu pod nazivom ''Osnovne smernice'' Udruženje je definisalo vrednosti za koje se zalaže, pri čemu je osnovna smernica iz koje proizlaze sve ostale smernice definisana kao ''Srbstvo sa Obrazom''. Prema ovom dokumentu, Udruženje se zalaže: za pravoslavnu pobožnost umesto ateizma i sektaštva; za ''svetosavski nacionalizam umesto bezbožnog mondijalizma''; za ''Krst Časni umesto demonske petokrake''; za ''Slobodu Zlatnu umesto Novog svetskog poretka''; za ''školu sa verom umesto ateističkih laži''; za ''vojsku sa rodoljubljem umesto NATO okupacije''; za ''politiku sa poštenjem umesto partijaškog licemerja''; za ''Državu sa Božijim blagoslovom umesto građanske republike''; za ''hristoljubivog Vladara umesto vlastoljubivih partijaša''; za ''srbsku sabornost umesto antisrbske demokratije''; za ''domaćinsku privredu umesto rasprodaje i pljačke''; za ''domaćinsku odgovornost umesto građanske sebičnosti''; za ''srbsku gospodstvenost umesto sveopšteg prostakluka''; za ''Pobedu umesto poraza’’ i za ''Obraz umesto bezobrazja''.

U dokumentu pod nazivom ''Proglas prijateljima'' izdvojene su pojedine grupe lica, kojima se pripisuju određene vrline koje, po mišljenju pripadnika Udruženja, čine najvažnije karakterne osobine srpskog naroda, čime se oni pozitivno izdvajaju iz celokupne populacije i zbog tih osobina zaslužuju naklonost Udruženja i pravo da se proglase prijateljima. U ovom proglasu Udruženje se obraća: ''Srbinu, Srbkinji, svešteniku, vojniku, policajcu, seljaku i radniku''.

U drugom proglasu koji nosi naslov ''Srbskim neprijateljima'', određene su grupe lica koje se smatraju neprijateljima srpskog naroda.

U obraćanju cionistima, koji se nazivaju i antihrišćanskim jevrejskim rasistima, u proglasu se navodi: ''Narod kome pripadate imao je jedinstvenu blagodat da mu se otkrio i u vremenu od Avrama do Hrista javljao Bog Živi i Istiniti. Sam Sin Božiji i Spasitelj ljudskog roda, Gospod Isus Hristos, pojavio se i propovedao je upravo u vašem narodu, ali ste Ga vi prezreli, odbacili i raspeli. Zato ste izgubili svoju bogoizabranost, veru i razum. Počeli ste da lutate i drugim narodima otimate ono bez čega ste ostali sopstvenom krivicom. Od fariseja i sadukeja, preko kabalista i manihejaca, pa do masonerije i iluminata – traje vaš pohod protiv Hrista i hrišćana. U suludoj želji da zavladate celim svetom, vi ste podsticali, organizovali i finansirali najveće i najkrvavije svetske ratove i revolucije u kojima su izginuli milioni ljudi. U svoj zaslepljenosti vi ste, međutim, zaboravili da čak i u vašoj sadašnjoj religiji, satanističkoj Kabali, stoji da se 'zlo učinjeno drugima neumoljivo vraća onome ko ga je počinio'. Vaša zlodela odvešće vas u večnu patnju, jer lihvarski novac možda može potkupiti ljude, ali ništa ne može potkupiti Boga Pravde – Gospoda Isusa Hrista''.

Za ustaše se kaže: ''Vaša patološka mržnja prema svemu što je Srbsko i Pravoslavno jeste otrovni plod vaše državotvorne nesposobnosti i kulturne jalovosti. Svesni svoje duhovne bede i ništavila, vi ste od nas Srba pokrali sve ono što nemate, počev od jezika i istorije, pa do genija poput Ruđera Boškovića i Nikole Tesle. Pritom ste, samo u XX veku, pobili, prognali ili pohrvatili gotovo dva miliona Srba. Srbi vam nikada neće, i ne smeju, zaboraviti ni oprostiti vaša paklena zverstva nad stotinama hiljada jasenovačkih, jadovinskih, glinskih, prebilovačkih, medačkih i ostalih srbskih mučenika. Pravedno ćemo, uz Božiju pomoć, osvetiti 'Bljesak' i 'Oluju' i osloboditi sve zemlje Srbskog Otačastva koje ste uz podršku belosvetskih zlikovaca privremeno oteli i oskrnavili''.

Muslimanskim ekstremistima se obraća rečima: ''Umesto da se konačno vratite veri i naciji svojih pravoslavnih srbskih predaka, vi ste u ime džihada i u poslednjem ratu mučki nasrnuli na svoje dojučerašnje sunarodnike. Očajnički tragajući za novim identitetom, čak ste i naziv novoproglašene 'nacije' ('Bošnjaci') i nepostojećeg 'jezika' ('bosanski') ukrali od onih od kojih potičete, pokušavajući neuspešno da prevaziđete janičarski kompleks koji će vas mučiti dokle god se ne vratite Srbstvu i Pravoslavlju. Zar ne znate da su pravdoljubivi i slobodoljubivi Srbi u svojoj istoriji uvek oslobađali Srbske Zemlje i Zavičaje? Uz pomoć Božiju oslobodićemo i Srbsku Bosnu i Hercegovinu. Nijedna okupacija nije večna - večna je samo Pravda Boga Živog i Istinitog u čiju pomoć se jedino uzdamo''.

Za šiptarske teroriste se navodi: ''Vi, koji ste civilizacijska sramota Evrope, tvrdite da je Stara Srbija - Kosovo i Metohija - vaša!? No, da li su istorijske činjenice na vašoj strani? Naravno da nisu! Zato se i upinjete da na najsvetijem delu Srbskog Otačastva zatrete svaki trag Srbstva i Pravoslavlja, vršeći u sprezi sa evroatlantskim okupatorima svirepe zločine nad ono malo preostalih srbskih stradalnika. Ipak, zar se ne pribojavate dana kada će se Srbstvo probuditi? Tada više neće biti nikakve antisrbske vlasti spremne da 'o svemu pregovara'. Kada dođe vreme polaganja računa, zapitajte se kako ćete se suočiti sa pravednim gnevom srbskog naroda, koji će, budite uvereni, doći po svoje. Tvrdo vam obećavamo: osvetićemo Kosovo!''

Lažnim mirotvorcima poručuju: ''Mir koji vi hoćete nije Mir Božiji za koji se Crkva Pravoslavna neprestano moli. Ono što nam vi namećete jeste lažni mir pokorenih i osramoćenih robova Novog svetskog poretka, a ne istinski mir slobodnih Hristovih ljudi. U ime te svoje laži vi bestidno zagovarate pokornost zlu i širite haos defetizma. Srbi, međutim, vrlo dobro znaju da su vaše papagajske priče o navodnom srbskom 'genocidu' i 'mračnoj prošlosti' samo dimna zavesa za prikrivanje krvavih zločina vaših očeva, dedova i ideoloških učitelja, koji su u ime Tita, Partije i svetske revolucije pobili na desetine hiljada srbskih mučenika. Vaš mir itekako ima alternativu, a to je borba sa verom u Boga za Krst Časni i Slobodu Zlatnu! Gubite se iz naše Srbije u vašu mirnu bestragiju!''

Partijašima se kaže: ''Vaše pravo ime je laž, a prezime pohlepa. Svesni ste neostvarivosti svojih ideja, u koje ni sami iskreno ne verujete, a ipak se za njih zalažete, krijući svoje nečasne namere iza demagoških parola kojima sluđujete srbski narod. Nezajažljivo želite vlast i moć i spremni ste na sve samo da biste ih se dočepali. Vi ste uljezi u biću Srbstva, a vaša lažljivost ravna je samo vašem licemerju i kukavičluku. Svojim strančarenjem vi nanosite nesagledivu štetu narodu kome, kako tvrdite, pripadate, ali ste zato itekako korisni srbskim neprijateljima. Uz Božiju pomoć, Srbstvo će prozreti vašu 'jezivu tamu tuđinsku, sa lepim imenom i šarenom odećom' i vratiće se na svoj Bogom blagosloveni i osveštani svetosavski Put sa kojeg ste ga vi odvlačili''.

Sektašima se obraća rečima: ''Zloverje koje upražnjavate i širite jeste jedna od najgorih pošasti koje su se ostrvile na srbski narod u ovim smutnim i raspetim vremenima. Srbstvo je danas preplavljeno sa više od trista sekti; zbog vašeg antihrišćanskog delovanja svakodnevno se razaraju srbske porodice, uništava duhovno i telesno zdravlje ljudi, vrše stravična ubistva i samoubistva. Znajte, ipak, da vas nikakve 'tehnike kontrole uma' i ostala zloduhovna sredstva kojima privremeno raspolažete i kojima upropašćujete ljudske živote neće spasiti zaslužene kazne pred sudom Srbske Države, baš kao ni pred Pravednim i Strašnim Sudom Božijim''.

Licima koja se u Proglasu nazivaju perverznjacima poručuje se: ''Vaše oči pune bolesne požude uperene su ka našoj deci, dok pod plaštom 'ljudskih prava' i 'građanskih sloboda' pokušavate da svoju izopačenost prikažete kao 'normalnu pojavu', a sebe kao 'ugroženu vrstu'. Za svoj nakazni i protivprirodni način života odgovaraćete pred Bogom, ali ćete za širenje svojih odvratnih običaja krivično odgovarati i pred Srbskom Državom. Svejedno da li ste pederi, pedofili, sodomisti, 'trans-' ili 'bi-seksualci', znajte da, ako se ne pokajete, za vašu izopačenost neće biti ni Božije ni ljudske milosti. Bićete najstrože kažnjeni i iskorenjeni!''

U obraćanju narkomanima ističe se: ''Namećete svoje beznađe drugima, uvlačeći nedužne u svoj očaj. Zato za vas i vašu bolest nema mesta među Srbima. Ako odbijate da se lečite, već nastavljate da širite svoju zarazu, bićete pravedno kažnjeni jer ne možete nesmetano kvariti čistotu srbske omladine i zdravlje srbske nacije'', a kriminalcima se poručuje: ''Vaš posao je unesrećivanje drugih. Svaki vaš 'uspešan biznis' neizbežno nekome donosi patnju i nesreću. Volite svoje porodice, a mislite da nekažnjeno smete da razarate tuđe, ne obazirući se ni na Božije niti na ljudske zakone. Često se busate u grudi da ste rodoljubi, iako srbski narod trpi od vas ogromnu štetu. Srbska omladina se previše često ugleda na vašu bezobzirnost, a vaše ponašanje je strano svetosavskom duhu. Vašem neobuzdanom divljanju staćemo na kraj svim raspoloživim sredstvima i najstrožim krivičnim kaznama!''

Na kraju ovog proglasa daje se opšti zaključak, koji glasi: ''Ima još mnogo onih koji moraju da čuju glas Srbstva. To je, pre svega, glas upozorenja. Otačastveni pokret Obraz možda ne može fizički da uništi sve zlo koje kidiše na srbski narod, ali će, dokle god postoji, neprestano i neućutno na njega ukazivati i protiv njega se beskompromisno boriti. Još jednom upozoravamo sve srbske neprijatelje i pozivamo ih: pokajte se za svoja zlodela, inače za vas neće biti ni Božije ni ljudske milosti!''

U ''Programu nacionalnog vaspitanja'' iznosi se koncept vaspitanja dece zasnovan na svetosavskom duhu pobožnosti, čestitosti i rodoljublja, preko proučavanja i negovanja različitih formi u kojima se potencira pripadnost srpskom narodu.

U dokumentu pod nazivom ''Zašto Obraz'', Udruženje poziva lica da se pridruže Udruženju i iznosi razloge za donošenje takve odluke, odnosno ukazuje na razloge koji bi mogli da opredele neko lice da se pridruži Udruženju. U ovom dokumentu se navodi: da ''Otačastveni pokret Obraz'' postoji jer je ''raspetom, poniženom i obespravljenom Srbstvu danas više nego ikada potreban odlučan i delotvoran odgovor na sveopštu okupaciju, haos i beznađe'', da ''Obraz'' nije partija, niti stranka, već da je ''Pokret srbske istine i srbske budućnosti'', da je ''Obraz'' jedini Pokret za školu sa verom, politiku sa poštenjem, vojsku sa rodoljubljem i državu sa Božijim blagoslovom; da se ''Obraz'' bori za duhovnu i državotvornu obnovu Srbstva na temeljima Svetosavlja; i da zato Obraz hoće bogatu i snažnu, jedinstvenu i slobodnu srbsku nacionalnu državu u kojoj Srbi neće biti siromašni i prezreni "građani", već ugledni domaćini.

U tekstu pod nazivom ''Ko smo mi'', u kome se Udruženje zvanično predstavlja na veb-sajtu navodi se: da je ''Obraz'' politička organizacija, pravoslavna i saborna, a ne partijska, jer ne veruju u pluralizam interesa u srpskom narodu, već u njegovu sabornost, u jedinstven sistem vrednosti i u jednu zajedničku sudbinu za sve Srbe; da su politička organizacija jer politički razmišljaju i javno istupaju, jer smatraju i veruju da se jedino zajedničkim, nacionalnim naporom mogu trajno prevazići svi problemi i nedaće koji su snašli srpski narod, da svoje uzore vide u pobožnim i čestitim Srbima i Srbkinjama, našim precima i savremenicima, koji su znali da je politika sveta i strašna služba narodu i državi i prema njoj se tako i odnosili; da je ''Obraz'' Otačastveni pokret, Otačastveni – zato što se bori za slobodu i dobrobit srpskog otačastva kao jedinstvenog geopolitičkog i državotvornog prostora našeg naroda, kome pripadaju svi srpski zavičaji od Kupe do Vardara i od Dunava do Jadranskog mora; da je pokret – zato što ne veruju u pasivan stav prema iskušenjima koja su pred celim srpskim narodom, da ne veruju onima koji bučno i nametljivo tvrde da je "sve izgubljeno", da "ništa više ne može da se uradi", da je "nekada moglo, ali je sada kasno", da ne mogu jedino oni koji nikada nisu i koji nikada ne bi, ma pod kakvim uslovima, ništa ni pokušali; da je kasno je za one koji tragaju za izgovorom, a ne za rešenjem i uspehom; da je njihova sveta dužnost da se drže zavetnih reči Vladike Njegoša: ''Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može!''; da ako ne budemo u stanju da ponovo činimo ono što naši neprijatelji smatraju nemogućim – onda nećemo biti dostojni naslednici naših svetih predaka; da onda nećemo ni imati zašta da se zovemo Srbima. Zatim sledi obrazloženje zašto je izabran pojam ''Obraz'' za ime Udruženja – ''Obraz je, zapravo, Ikona Božija u čoveku – što i jeste izvorno značenje reči obraz u starosrbskom jeziku. I kao što sve navedeno čini jedinstvenu ličnost, sveukupnost čoveka, tako i Otačastveni pokret Obraz saučestvuje u svesrbskom Obrazu, u srbskom licu spram ostalog sveta''. Na kraju ovog teksta se zaključuje: ''Nalazimo se na početku trećeg milenijuma. Tokom poslednjih petnaestak godina zbilo se više sudbonosnih događaja nego u čitavim ranijim razdobljima srbske, ali i opšte ljudske istorije. I većina onoga što se zbilo nije bilo dobro. Pa ipak, mi u Obrazu verujemo da iskušenja koja su nam stavljena u deo nisu protiv nas nego za nas, da pokažemo svaki svoje pravo lice, da osvetlamo svoj i svesrbski Obraz. Život nije patnja bez smisla, već škola koja priprema za večnost. Ni jedna nesebična žrtva tolikih Srba koji su nam prethodili nije bila uzaludna; dokaz za to smo upravo mi, Srbi ovog zlog doba. Zato smo uvereni da će i napori Otačastvenog pokreta Obraz i svih drugih časnih srbskih savremenika biti trajan oslonac onim Srbima koji će tek doći i ispuniti Zavet do kraja''.

Ustavni sud je takođe utvrdio da su, prema zvanično dostavljenim izveštajima Ministarstva unutrašnjih poslova, članovi ovog udruženja učestvovali na brojnim događajima, od kojih su najznačajniji sledeći:

- dana 10. decembra 2007. godine oko 30 aktivista ''Obraza'' okupilo se na Trgu Republike kako bi izrazili protest povodom održavanja javnog skupa ''Žene u crnom'' i drugih nevladinih organizacija, povodom obeležavanja međunarodnog dana ljudskih prava pod nazivom ''Stop klerikalizaciji''; performans nevladinih organizacija je ometan pevanjem pesama ''Sprem'te se sprem'te četnici'', ''Čiča Dražo'' i dr. i uzvikivanjem parola ''Nož, žica Srebrenica'', ''Ubi, ubi Šiptara'', povodom ovog događaja protiv Mladena Obradovića je podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog izvršenog prekršaja iz člana 15. stav 1. tačka 2. Zakona o okupljanju građana;

- dana 17. maja 2008. godine članovi ''Obraza'', sa istaknutim obeležjima, patrolilali su centrom Beograda povodom najave održavanja ''ulične konferencije'' LGBT grupe; prema saopštenju ovog udruženja, koje se nalazi na veb-sajtu udruženja u delu ''Aktivnosti-Obraz na delu'', više desetina članova ovog udruženja učestvovalo je u tzv. ''trojkama'' koje su patrolirale centralnim gradskim ulicama uz preteći slogan ''čekamo vas!''; u saopštenju se dalje kaže da su članovi Udruženja ''ovom akcijom nedvosmisleno pokazali svima koji maštaju o održavanju tzv. ''gej-parade'' da javno promovisanje i širenje zla nećemo tolerisati, već da ćemo ga sprečiti svim sredstvima. Otačastveni pokret Obraz će se i ubuduće svim silama boriti da Beograd bude slobodan hrišćanski grad, a Srbija slobodna i ujedinjena država sa Božjim blagoslovom''.

- dana 8. januara 2009. godine u Beogradu vernici Hristove pentokostne crkve Svete Trojice, organizovani u Udruženje ''Hleb života'', ometani su u svojoj aktivnosti podele božićnih paketića na taj način što su članovi Udruženja ''Obraz'' zajedno sa navijačima fudbalskih klubova ''Crvena zvezda'', ''Partizan'' i ''Rad'', deci i roditeljima koji su doveli decu u navedenu crkvu delili letke sa parolama ''stop sektama'' sa tekstom koji vređa religiozna osećanja i uverenja pripadnika ove crkve, tako što se u tekstu ova crkva naziva ''sektom'' koja je ''uvezena iz Amerike'', a da je hram ''Svete Trojice'' uporište CIA; članovi Udruženja ''Obraz'' uzvikivali su preteće parole ''Srbija Srbima, napolje sa sektama'', ''Napolje iz Srbije'', ''Ubi, zakolji, da sekta ne postoji'', ''Oj, sektaš neka neka, duboka vas jama čeka, široka jedan metar, a duboka kilometar'', ''na kolena pred Srbe'', ''marš iz Srbije, sektaške krvopije'' i dr; u saopštenju na veb-sajtu Udruženja povodom ovog događaja istaknuto je da ''pevanje nije prestajalo dokle god je trajala podela paketića, kao znak upozorenja sektašima da ne pokušavaju da vrše bilo kakvu versku propagandu među prisutnom decom''; Policijska stanica Stari grad u Beogradu je stavila zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Mladena Obradovića, zbog prekršaja iz člana 15. stav 1. tačka 2. Zakona o okupljanju građana RS;

- dana 11. jula 2009. godine na Trgu Republike u Beogradu održan je javni skup u organizaciji NVO ''Žene u crnom'' povodom obeležavanja 11. jula, dana stradanja lica muslimanske veroispovesti u Srebrenici, gde se okupilo oko 30 pristalica ''Obraza'' i ''Pokreta 1389'' koji su uzvikivali parole ''idite u Kravice'', ''bežite, bežite'', ''ovo je Srbija'', ''Srbija Srbima'', ''napolje sa Turcima'' i dr;

- tokom kampanje za održavanje ''Povorke ponosa 2009'', na fasadama zgrada i ostalim pogodnim mestima ispisivani su grafiti ''smrt pederima'', ''stop gej paradi'' i ''čekamo vas'', gde je u potpisu pisalo ''Obraz''; protiv Mladena Obradovića policijski službenici Odeljenja za JRM UP, PU za grad Beograd, su zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo rasna i druga diskriminacija iz člana 387. stav 4. KZ RS, podneli krivičnu prijavu KU-18981/09 Prvom opštinskom tužilaštvu u Beogradu, koje je pokrenulo krivični postupak protiv imenovanog, zbog osnovane sumnje da je izvršio navedeno delo na taj način što je u vremenu od 11. do 20. septembra 2009. godine, kao generalni sekretar i odgovorno lice Udruženja građana ''Otačastveni pokret Obraz'', u Beogradu na više lokacija organizovao pisanje grafita preteće sadržine i lepljenje plakata i nalepnica sa natpisom ''čekamo vas'', obraćao se sredstvima javnog informisanja, itd. i na taj način se obraćao javnosti sa ciljem sprečavanja održavanja najavljene ''Povorke ponosa 2009'', koja je trebalo da se održi 20. septembra 2009. godine;

- od strane UKP-6 Odeljenje PU za grad Beograd podneta je krivična prijava protiv trojice maloletnika zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili delo izazivanja nacionalne, rasne ili verske mržnje i netrepeljivosti; prijavljeni su početkom oktobra 2010. godine iz prostorija Udruženja ''Obraz'' preuzeli veću količinu propagandnog materijala sa sadržajem koji poziva ''građane da se dana 10. oktobra 2010. godine odazovu u što većem broju i da spreče manifestaciju ''Parada ponosa'';

- dana 10. oktobra 2010. godine u organizaciji ''Gej strejt alijanse'' i ''Kvirija centra'' održan je javni skup u pokretu ''Parada ponosa 2010''; zbog organizovanja nasilja povodom ovog događaja, protiv lidera i aktivista Udruženja vodi se krivični postupak zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a stav 3. KZ RS; Viši sud u Beogradu doneo je 15. aprila 2011. godine presudu K. 4264/10, kojom je ova lica oglasio krivim za krivično delo čije izvršenje im je stavljeno na teret; u toku je žalbeni postupak povodom navedene presude.

Takođe su od značaja pojedine izjave Mladena Obradovića date štampanim i elektronskim medijima u Republici Srbiji, koje se odnose na aktivnosti Udruženja povodom pojedinih događaja i manifestacija u kojima su i sami članovi ovog udruženja učestvovali. Te izjave su sledeće:

- dana 1. septembra 2007. godine u dnevnom listu ''Press'', u članku pod nazivom ''Spektakluk pederluka'' izjavio je: ''Ako homoseksualci nemaju srama, biće sprečeni kao 2001. godine'' (kada je došlo do narušavanja javnog reda i mira u većem obimu, oštećenja objekata i službenih vozila MUP-a RS, kada je jedan policajac zadobio teške telesne povrede, a deset lica je zadobilo lake telesne povrede), nastavljajući da je ''po zakonopravilu Svetog Save za polne izopačenosti i homoseksualizam bila predviđena smrtna kazna, jer se tada vodilo računa o duhovnom zdravlju nacije'';

- dana 7. aprila 2008. godine u dnevnom listu ''Alo'', u članku pod nazivom ''Dan gej mladosti'', povodom održavanja Evrosonga u Beogradu i najave dolaska velikog broja pripadnika gej populacije iz Evrope na ovo takmičenje, izjavio je da ''kao ni 2001. godine, nećemo dozvoliti promociju nakaznih i izopačenih vrednosti na ulicama Beograda, koji je pored Moskve jedina evropska metropola u kojoj do sada nije bilo gej parade'';

- dana 10. aprila 2008. godine u dnevnom listu ''Gazeta'', u članku pod nazivom ''Homo frka'', povodom istog događaja, izjavio je da će sprečiti defilovanje ljudi gej orijentacije, sa napomenom ''pitajte njihove organizacije, oni vrlo dobro znaju kako mi to radimo i kako možemo da ih sprečimo...''; na opasku novinara da Obradović praktično priznaje da je ''Obraz'' učestvovao u organizaciji batinaša koji su tukli ljude na ulicama Beograda 2001. godine u okviru ''Parade ponosa'', on je istakao da je na taj događaj ponosan;

- dana 22. jula 2009. godine u dnevnom listu ''Borba'' u članku pod nazivom ''Desničari najavili izlazak na ulicu'', povodom najave održavanja ''Parade ponosa'', Obradović je izjavio da će ''Obraz'' biti na ulicama tog dana i gde god bude to potrebno zajedno sa, kako se kaže, ''ostalim srpskim rodoljubima učini sve da spreči taj skup'';

- u odgovoru datom novinaru TV ''Foksa'', koji je emitovan na Vestima ove televizije 14. avgusta 2009. godine, povodom pitanja novinara ko piše uvredljive grafite po Beogradu povodom najavljenog održavanja ''Parade ponosa'', Obradović kaže da to čine ''pravoslavni Srbi, srpski nacionalisti, rodoljubi, svi normalni ljudi, svi oni koje žele zdravo društvo, zdravu porodicu i koji ne žele širenje zla u našoj zemlji'';

- dana 1. septembra 2009. godine u dnevnom listu ''Kurir'', u članku pod nazivom ''Panika'', povodom istog događaja, između ostalog, je izjavio: ''Naša poruka pederima je jasna: čekamo vas'';

- dana 18. septembra 2009. godine u emisiji radija ''Slobodna Evropa'', povodom najavljene ''Parade ponosa'' izjavio je: ''Obraz se protivi održavanju jedne takve nakaradne manifestacije i potpuno je prirodno da smo spremni na sve vidove delovanja u tom pravcu i da je to samo početak i najava onoga što dolazi'';

- u intervjuu datom novinaru B92 u emisiji ''Insajder'', pod nazivom ''Ne(moć) države -3. deo'', povodom prekinute ''Parade ponosa'' iz 2001. godine izjavljuje: ''smatram da je dobro što se jedna takva nakazna manifestacija nije održala u Beogradu...'', ''borba za odbranu srpskog imena i imanja vodi se i rečima i delom, postom i molitvom, vodi se i krstom, vodi se i plugom i perom, ali onda - ako nema drugog izlaza – ona se vodi i mačem'';

- u intervjuu objavljenom 8. jula 2011. godine u dnevnim novinama ''Pravda'', povodom pitanja novinara šta misli povodom najava LGBT populacije o održavanju ''Parade ponosa'' na jesen, Obradović izjavljuje: ''Kao prvo, ne radi se ni o kakvoj 'Paradi ponosa', već je to parada srama. Iskreno se nadam da će se naći neko u vlasti ko će se prizvati pameti i nakon svega što se desilo oktobra prošle godine neće dozvoliti da se takva bruka i nesreća ponovo dogode Beogradu i Srbiji. Međutim, ukoliko oni koji nikoga i ništa ne poštuju i kojima ništa nije sveto ipak istraju u nametanju zla, 'Obraz' svakako neće to gledati skrštenih ruku. Borićemo se za odbranu vere, nacije i porodice jer se ne stidimo ničega što smo radili do sada''.

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima (član 1.); da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i da počiva na neotuđivim ljudskim pravima, kao i da se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3.); da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju, da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava, kao i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (član 18.); da jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava (član 19.); da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava i da su pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava (član 20. st. 1. i 3.); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. stav 3.); da je zabranjeno i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrepeljivosti (član 49.); da je mirno okupljanje građana slobodno, da se zborovi, demonstracije i druga okupljanja građana na otvorenom prostoru prijavljuju državnom organu, u skladu sa zakonom, da se sloboda okupljanja može zakonom ograničiti samo ako je to neophodno radi zaštite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije (član 54. st. 1, 3. i 4.); da se jemči sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja, da se udruženja osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državni organ, u skadu sa zakonom, da su zabranjena tajna i paravojna udruženja, da Ustavni sud može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje (član 55. st. 1. do 4.); da je zabranjena bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini (član 76. stav 2.); da u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja Srbija podstiče duh tolerancije i međukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapređenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji, bez obzira na njihov etnički, kulturni, jezički ili verski identitet (član 81.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana; ustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim državnim organima; odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata; amnestije i pomilovanja za krivična dela (član 97. tačka 2.); da Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije ili udruženja građana (član 167. stav 2.).

Opštom deklaracijom o pravima čoveka (''Službeni list FNRJ'', broj 0/48) utvrđeno je: da svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja i da se niko ne može primorati da pripada nekom udruženju (član 20.); da se u vršenju svojih prava i sloboda svako može podvrgnuti samo onim ograničenjima koja su predviđena zakonom isključivo u cilju obezbeđenja potrebnog priznanja i poštovanja prava i sloboda drugih, kao i zadovoljenja pravičnih zahteva morala, javnog poretka i opšteg blagostanja u demokratskom društvu (član 29. stav 2.).

Međunarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 6/67) utvrđeno je: da države članice osuđuju rasnu diskriminaciju i obavezuju se da svim odgovarajućim sredstvima i bez odlaganja sprovode politiku koja teži da ukine svaki oblik rasne diskriminacije i da pomažu razumevanje između svih rasa, i u tom cilju svaka država članica treba da svim odgovarajućim sredstvima, uključujući, ukoliko to okolnosti zahtevaju, i zakonske mere, zabrani rasnu diskriminaciju koju sprovode lica, grupe ili organizacije, kao i da je okonča (član 2. stav 1. tačka d)); da države članice osuđuju svaku propagandu i sve organizacije koje se rukovode idejama ili teorijama zasnovanim na superiornosti neke rase ili grupe lica izvesne boje ili izvesnog etničkog porekla ili koje žele da opravdaju ili podrže svaki oblik rasne mržnje ili diskriminacije, one se obavezuju da bez odlaganja usvoje pozitivne mere koje imaju za cilj da ukinu svako podsticanje na takvu diskriminaciju, ili na svako delo diskriminacije, i, u tom cilju, vodeći računa o principima navedenim u Univerzalnoj deklaraciji o pravima čoveka i o pravima koja su izričito navedena u članu 5. ove konvencije, one se naročito obavezuju da izjave da su nezakonite i da zabrane organizacije i aktivnosti organizovane propagande i svaku drugu vrstu propagandne aktivnosti koji podstiču na rasnu diskriminaciju i koji je pomažu, kao i da izjave da je učešće u ovim organizacijama ili u njenim aktivnostima zakonom kažnjivo delo (član 4. stav 1. b)); da prema osnovnim obavezama navedenim u članu 2. ove konvencije, države članice se obavezuju da zabrane i da ukinu rasnu diskriminaciju u svim njenim oblicima i da garantuju pravo svakome na jednakost pred zakonom bez razlike na rasu, boju ili nacionalno ili etničko poreklo, naročito u pogledu uživanja prava na bezbednost lica i zaštitu države od nasilja i zlostavljanja bilo od strane vladinih službenika, bilo od svakog lica grupe ili ustanove (član 5. stav 1. tačka b)).

Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima (''Službeni list SFRJ'', broj 7/71) utvrđeno je da svako lice ima pravo da se slobodno udruži sa drugim licima, uključujući i pravo na osnivanje sindikata i učlanjenje u iste radi zaštite svojih interesa i da vršenje ovog prava može biti samo predmet ograničenja predviđenih zakonom, a koja su potrebna u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti, javnog reda ili radi zaštite javnog zdravlja i morala ili prava i sloboda drugih lica (član 22. st. 1. i 2.).

Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (''Službeni list SCG - Međunarodni ugovori'', br. 9/03, 5/05 i 7/05 i "Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 12/10) utvrđeno je da svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruživanja sa drugima, uključujući pravo da osniva sindikat i učlanjuje se u njega radi zaštite svojih interesa i da za vršenje ovog prava se neće postavljati nikakva ograničenja, osim onih koja su propisana zakonom i neophodna u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih (član 11.); da se ništa u ovoj konvenciji ne može tumačiti tako da podrazumeva pravo bilo koje države, grupe ili lica da se upuste u neku delatnost ili izvrše neki čin koji je usmeren na poništavanje bilo kog od navedenih prava i sloboda ili na njihovo ograničavanje u većoj meri od one koja je predviđena Konvencijom (član 17.).

Zakonom o udruženjima (''Službeni glasnik RS'', br. 51/09 i 99/11-drugi zakoni) propisano je: da udruženje, u smislu ovog zakona, jeste dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom, da su zabranjena tajna i paravojna udruženja (član 2. st. 1. i 4.); da se udruženje osniva i organizuje slobodno i da je samostalno u ostvarivanju svojih ciljeva, da ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima (član 3. st. 1. i 2.); da udruženje ostvaruje aktivnosti u skladu sa zakonom, statutom i drugim opštim aktima, kao i pravilima saveza čiji je član (član 9.); da se udruženje osniva usvajanjem osnivačkog akta i statuta i izborom lica ovlašćenog za zastupanje, na osnivačkoj skupštini udruženja (član 11. stav 1.); da Registar udruženja (u daljem tekstu: Registar) vodi Agencija za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija), kao povereni posao (član 26. stav 1.); da udruženje može da vrši one aktivnosti kojima se ostvaruju ciljevi utvrđeni njegovim statutom (član 37. stav 1.); da o zabrani rada udruženja iz člana 2. stav 4. ovog zakona, kao i udruženja čiji su ciljevi ili delovanje suprotni odredbi člana 3. stav 2. ovog zakona odlučuje Ustavni sud, da se odluka o zabrani rada udruženja može zasnivati na radnjama članova udruženja ako postoji veza između tih radnji i delovanja udruženja ili njegovih ciljeva, ako se radnje zasnivaju na organizovanoj volji članova i ako se prema okolnostima slučaja može smatrati da je udruženje tolerisalo radnje svojih članova, da se simboli vizuelnog identiteta i druge oznake udruženja kome je zabranjen rad (zastave, parole, uniforme, grbovi, značke i dr.) ne smeju javno upotrebljavati (član 50. st. 1, 2. i 5.); da se postupak za zabranu rada udruženja pokreće na predlog Vlade, Republičkog javnog tužioca, ministarstva nadležnog za poslove uprave, ministarstva nadležnog za oblast u kojoj se ostvaruju ciljevi udruženja ili Registratora, da se postupak za zabranu rada udruženja može pokrenuti i voditi i u odnosu na udruženja koja nemaju status pravnog lica, da se o pokretanju postupka za zabranu rada udruženja u Registar upisuje zabeleška (član 51.); da društvene organizacije, udruženja građana i njihovi savezi osnovani prema Zakonu o društvenim organizacijama i udruženjima građana ("Službeni glasnik SRS", br. 24/82, 39/83, 17/84, 50/84, 45/85 i 12/89 i "Službeni glasnik RS", br. 53/93, 67/93 i 48/94), kao i oni koji imaju sedište na teritoriji Republike Srbije, a upisani su u Registar prema Zakonu o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koje se osnivaju za teritoriju Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije ("Službeni list SFRJ", broj 42/90 i "Službeni list SRJ", br. 24/94, 28/96 i 73/2000), nastavljaju sa radom kao udruženja od dana početka primene ovog zakona, s tim što su dužni da u roku od 18 meseci od dana početka primene ovog zakona usklade svoj statut i druge opšte akte sa odredbama ovog zakona (član 78.).

Zakonom o okupljanju građana ("Službeni glasnik RS", br. 51/92, 53/93, 67/93, 17/99, 33/99 i 48/94, "Službeni list SRJ", broj 21/01 i ''Službeni glasnik RS", br. 29/01 i 101/05) propisano je: da su okupljanja građana slobodna i da se ostvaruju na način propisan ovim zakonom (član 1.); da će nadležni organ privremeno zabraniti održavanje javnog skupa koji je usmeren na nasilno menjanje Ustavom utvrđenog poretka, narušavanje teritorijalne celovitosti i nezavisnosti Republike Srbije, kršenje Ustavom zajemčenih sloboda i prava čoveka i građanina, izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne i verske netrpeljivosti i mržnje (član 9. stav 1.); da nadležni organ može da zabrani održavanje javnog skupa radi sprečavanja ometanja javnog saobraćaja, ugrožavanja zdravlja, javnog morala ili bezbednosti ljudi i imovine (član 11. stav 1.); da ako u toku održavanja javnog skupa nastupe okolnosti iz člana 9. stav 1, odnosno člana 11. stav 1. ovog zakona, nadležni organ će upozoriti sazivača da prekine održavanje javnog skupa i pozove okupljene građane da se raziđu radi uspostavljanja reda (član 12. stav 1.); da javni skup koji se održava bez prethodne prijave, nadležni organ će onemogućiti i preduzeti mere za uspostavljanje javnog reda i mira (član 14.); da će se novčanom kaznom do 10.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kazniti za prekršaj - 1) sazivač javnog skupa koji nije preduzeo mere za održavanje reda na javnom skupu, odnosno nije organizovao redarsku službu (član 5. stav 1.), 2) lice koje okuplja građane bez prethodne prijave (član 6), 3) sazivač javnog skupa koji održava skup protivno zabrani iz člana 9. stav 1. odnosno člana 11. stav 1. ovog zakona (član 15. stav 1. tač. 1) do 3)).

Krivičnim zakonikom (''Službeni glasnik RS'', br. 85/05, 88/05-ispravka, 107/05-ispravka, 72/09 i 111/09) je kao krivično delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti inkriminisano izazivanje ili raspirivanje nacionalne, rasne ili verske mržnje, ili netrpeljivosti među narodima ili etničkim zajednicama koje žive u Srbiji (član 317. stav 1.), a kao krivično delo rasne i druge diskriminacije inkriminisano je širenje ili na drugi način činjenje javno dostupnim tekstova, slika ili svako drugo predstavljanje ideja ili teorija koje zagovaraju ili podstrekavaju mržnju, diskriminaciju ili nasilje, protiv bilo kojeg lica ili grupe lica, zasnovanih na rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu (član 387. stav 4.). Fizički napad ili fizički obračun sa učesnicima sportske priredbe ili javnog skupa, vršenje nasilja ili oštećenje imovine veće vrednosti prilikom dolaska ili odlaska sa sportske priredbe ili javnog skupa, unošenje u sportski objekat ili bacanje na sportski teren, među gledaoce ili učesnike javnog skupa predmeta, pirotehničkih sredstava ili drugih eksplozivnih, zapaljivih ili škodljivih supstanci koje mogu da izazovu telesne povrede ili ugroze zdravlje učesnika sportske priredbe ili javnog skupa, neovlašćeno ulaženje na sportski teren ili deo gledališta namenjen protivničkim navijačima i izazivanje nasilja, oštećenje sportskog objekta, njegove opreme, uređaja i instalacija, izazivanje svojim ponašanjem ili parolama na sportskoj priredbi ili javnom skupu, nacionalne, rasne, verske ili druge mržnje ili netrpeljivosti zasnovane na nekom diskriminatornom osnovu usled čega dođe do nasilja ili fizičkog obračuna sa učesnicima, inkriminisano je kao krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbe ili javnom skupu odredbama člana 344a stav 1. Zakona.

Zakonom o zabrani diskriminacije (''Službeni glasnik RS'', broj 22/09) propisano je: da izrazi "diskriminacija" i "diskriminatorsko postupanje" označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva) (član 1. stav 1. tačka 1)); da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije (član 4. stav 2.); da su oblici diskriminacije - neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje (član 5.); da je zabranjeno udruživanje radi vršenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa koje je usmereno na kršenje Ustavom, pravilima međunarodnog prava i zakonom zajamčenih sloboda i prava ili na izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti (član 10.); da je zabranjeno izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način (član 11.); da je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje (član 12.).

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je konstatovao:

Sloboda udruživanja spada u osnovne građanske slobode i zajedno sa drugim političkim pravima čini osnovu funkcionisanja savremenih društava zasnovanih na pluralizmu interesa različitih društvenih grupa, a jemstvo ove slobode i njena zaštita predstavljaju temelj građanskog društva.

Sloboda udruživanja je garantovana članom 55. stav 1. Ustava, kojim je utvrđena sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja, ali i pravo pojedinca da ostane izvan svakog udruženja.

O značaju slobode okupljanja i udruživanja govori i činjenica da se ona direktno štiti brojnim međunarodnim instrumentima. Slobodu udruživanja građana garantuje više međunarodnih konvencija koje, saglasno članu 16. Ustava, čine sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije, od kojih su najznačajnije Univerzalna deklaracija o pravima čoveka (član 20.), Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (član 22.) i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (član 11.).

Međutim, sloboda udruživanja nije apsolutna i neograničena, jer u slučaju da se ta sloboda zloupotrebljava, neprihvatljivo delovanje udruženja, putem različitih mehanizama mora biti sprečeno, onemogućeno, pa čak i zabranjeno, i to samo onda kad se takvim delovanjem povređuju osnovne vrednosti, a da za to postoje ubedljivi imperativni razlozi koji mogu da opravdaju ograničenje te slobode.

Naime, ustavna jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca, tako da država nema samo obavezu da štiti pojedinca ili grupu od postupaka državnih organa u slučaju povrede nekog od zajemčenih ljudskih prava, već da zaštiti ova prava i od pojedinaca ili grupa koje svoja prava zloupotrebljavaju i tako vrše povrede zajemčenih prava drugim pripadnicima društva. To znači da se nijedna sloboda ili pravo zajemčeno Ustavom ne može koristiti na takav način da se spreči uživanje tih istih sloboda ili prava drugih subjekata, jer bi u takvim situacijama pojedinac (ili grupa) zloupotrebili svoju Ustavom zajemčenu slobodu ili pravo na štetu drugih. U takvim situacijama država može delovati i preventivno ukoliko se oceni da su nastupile okolnosti koje bi opravdale navedeno postupanje.

Članom 20. Ustava utvrđeno je da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava, s tim što se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati, dok su pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava.

Opravdanost mešanja vlasti u uživanje slobode udruživanja je ono što je najteže utvrditi. Utvrđujući u svom članu 55. razloge zbog kojih može biti zabranjen rad nekom udruženju, Ustav postavlja osnove u okviru kojih može biti ograničena sloboda udruživanja, pri čemu je korišćenje ustavne dopuštenosti ograničenja ove slobode jasno omeđeno načelima o svrsi ograničenja bilo kog ljudskog ili manjinskog prava, utvrđenim u članu 20. Ustava.

Zakonom propisane nadležnosti pojedinih državnih organa i preduzimanje adekvatnih mera zasnovanih na ovlašćenjima svakog od nadležnih državnih organa, i to kontinuirano i koordinirano, treba i mora da bude usmereno na eliminisanje društveno neprihvatljivog ponašanja pojedinaca i grupa kojima se ugrožavaju prava i slobode drugih, ali bez posezanja za ograničenjem slobode udruživanja kroz zabranu rada konkretnog udruženja sve do trenutka dok udruženje kao takvo ne postane realna opasnost za slobodno i demokratsko uređenje zemlje ili prava pojedinaca, s tim što je uvek neophodno razmotriti i da li manje radikalne mere u određenoj situaciji mogu da budu iskorišćene da bi se ta opasnost izbegla. Sve takve mere obavezno moraju da budu zasnovane na dovoljnim dokazima da udruženje koje je u pitanju, a ne samo njegovi pojedinačni članovi teže nedozvoljenim ciljevima, kao i da su spremni da primene neustavna sredstva za njihovo ostvarenje.

Kako sloboda udruživanja nije apsolutno pravo, to je i članom 11. stav 2. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda utvrđeno pod kojim uslovima je dopušteno ograničiti ovo pravo. Saglasno navedenoj odredbi ove konvencije, ograničenje prava na slobodu udruživanja biće dopušteno samo ukoliko je propisano zakonom, ima legitiman cilj i nužno je u demokratskom društvu. Sva tri uslova moraju biti kumulativno ispunjena, jer bi u protivnom došlo do povrede člana 11. Evropske konvencije.

Prema odredbi člana 167. stav 3. Ustava, Ustavni sud je nadležan da odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije ili udruženja građana, tako što će utvrditi da li postoje neki od Ustavom utvrđenih razloga za zabranu rada ovog udruženja, i ako postoje, koji su to razlozi zbog kojih bi udruženje trebalo zabraniti. U konkretnom slučaju Ustavni sud bi trebalo da utvrdi da li je delovanje Udruženja građana ''Otačastveni pokret Obraz'' usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje.

Zakonom o udruženjima su, na temelju navedenih odredaba Ustava koje se odnose na slobodu udruživanja, uređena pitanja osnivanja, pravnog položaja udruženja, upisa i brisanja iz registra, članstva i organa udruženja, statusnih promena i prestanka udruženja, kao i druga pitanja koja su od značaja za rad udruženja. Odredbom člana 3. stav 2. ovog zakona propisano je da ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima. Ciljevi udruženja su određeni statutom udruženja, dok delovanje udruženja predstavlja u stvari skup svih aktivnosti i radnji članova udruženja radi postizanja ciljeva zarad kojih je to udruženje osnovano. Polazeći od navedenog, odredbama člana 50. Zakona o udruženjima je uređena zabrana rada udruženja, kao jedan od načina prestanka postojanja udruženja, pa je tako stavom 2. ovog člana Zakona propisano da se odluka o zabrani udruženja može zasnivati na radnjama članova udruženja ako postoji veza između tih radnji i delovanja udruženja ili njegovih ciljeva, ako se radnje zasnivaju na organizovanoj volji članova i ako se prema okolnostima slučaja može smatrati da je udruženje tolerisalo radnje svojih članova. Iz ove odredbe Zakona proizlazi da su tri elementa bitna prilikom ocene da li je neko udruženje delovalo u skladu sa Ustavom i zakonom ili ne, a to su: 1) radnje koje članovi udruženja preduzimaju u ime udruženja i na taj način ispoljavaju ciljeve udruženja i određuju pravce njegovog delovanja; 2) organizovana volja članova udruženja kojom su motivisane radnje članova udruženja i 3) poseban oblik nečinjenja u smislu tolerisanja radnji članova udruženja za koje su znali ili su mogli znati da predstavljaju neki od vidova zabranjenog ponašanja pojedinaca od kojih je potrebno da se kolektivitet ogradi.

Zakonom o zabrani diskriminacije diskriminatorsko postupanje je definisano kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe, kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Ovim zakonom su određeni različiti oblici diskriminacije, pa je tako odredbama čl. 11. i 12. ovog zakona kao poseban vid diskriminacije predviđen govor mržnje i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje. Odredbom člana 11. Zakona propisano je da je zabranjeno izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način, dok je članom 12. ovog zakona predviđena zabrana uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Govor mržnje predstavlja indirektnu diskriminaciju, jer se njime vrši javno podsticanje na diskriminaciju, kojom se narušava najpre psihički integritet diskriminisanih lica zbog izazivanja straha, a može doći i do povrede fizičkog integriteta, ukoliko ova lica budu fizički napadnuta. Slično je i kod uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja, jer se i u ovom slučaju neko lice ne lišava određenog prava direktno već se ovim radnjama narušava psihički integritet lica ili grupe lica zbog izazivanja straha i stvaranja neprijateljskog, ponižavajućeg ili uvredljivog okruženja.

Ustavna funkcija Ustavnog suda je da štiti ljudska i manjinska prava i slobode, što podrazumeva i njihovo nesmetano ostvarivanje, ali takođe mora da vodi računa da li se delovanjem neke organizacije ili udruženja, bilo njenim aktima ili njenim radnjama, ugrožavaju slobode i povređuju prava drugih. U skladu sa tim, prilikom donošenja odluke o raspuštanju određenog udruženja mora se voditi računa o tome da li je takva mera predviđena zakonom i da li je usmerena ka sprečavanju nereda ili kriminala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih (u tom smislu videti presudu Evropskog suda za ljudska prava ''Association Nouvelle Des Boulogne Boys protiv Francuske'' od 22. februara 2011. godine).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je najpre konstatovao da je Udruženje građana ''Otačastveni pokret Obraz'' registrovano u skladu sa Zakonom o udruženjima i da ima svojstvo pravnog lica, iz čega sledi da se radi o obliku udruživanja koji je kao pojam ''udruženje'' utvrđen odredbom člana 55. stav 2. Ustava. Statutom ovog udruženja građana određeni su oblast delovanja i ciljevi udruženja, tako što je članom 1. Statuta propisano da je Udruženje nevladino i neprofitno udruženje, osnovano na neodređeno vreme, radi ostvarivanja ciljeva u oblasti promovisanja tradicionalnih srpskih i pravoslavnih vrednosti, dok su u članu 2. Statuta taksativno navedeni ciljevi Udruženja, i to: promovisanje, svedočenje, negovanje i afirmisanje tradicionalnih srpskih i pravoslavnih vrednosti, zalaganje za obnovu autentične srpske državnosti, zalaganje za primenu vrednosti koje Udruženje afirmiše na način na koji će to moći da pomogne duhovnu, nacionalnu i kulturnu obnovu srpskog naroda. Razrada ovako uopšteno postavljenih ciljeva Udruženja izvršena je u programskim i drugim dokumentima ovog udruženja – ''Osnovna načela'', ''Osnovne smernice'', ''Program nacionalnog vaspitanja'', ''Ko smo mi'', ''Proglas prijateljima'' i ''Srbskim neprijateljima'', koji se nalaze na zvaničnoj internet prezentaciji ovog udruženja, pod nazivom ''Načela'' i ''O nama''.

Ustavni sud konstatuje da Statutom opredeljeni opšti ciljevi Udruženja, posmatrani sami za sebe, ne daju povoda za zabranu rada ovog udruženja. Međutim, drugim navedenim dokumentima, po oceni Ustavnog suda, Udruženje ne vrši samo promociju i afirmisanje srpskih i pravoslavnih vrednosti, što jeste oblast delovanja ovog udruženja, već otvoreno iskazuje stav netolerancije i netrpeljivosti prema određenim delovima društvene zajednice sa kojima ne deli isto mišljenje, moralne stavove, pogled na svet, način življenja ili na koji drugi oblik ispoljavanja ljudske prirode, pri čemu se to posebno odnosi na ateiste, pripadnike LGBT populacije, ali i na određene narode u celini. U navedenim dokumentima je takođe izražena jasna namera preduzimanja svih radnji neophodnih radi ostvarivanja ciljeva proklamovanih osnovnim načelima i osnovnim smernicama Udruženja, što podrzumeva i primenu nasilja. Posebno je karakterističan dokument pod nazivom ''Srbskim neprijateljima'', kojim su stigmatizovane čitave grupe koje Udruženje smatra neprijateljima srpskog naroda i kojima se upućuju najteže uvrede i preteće poruke. Iz načina obraćanja pojedinim grupama tzv. neprijatelja srpskog naroda, koji su u ovom proglasu označeni kao ''cionisti, tj. antihrišćanski jevrejski rasisti'', ''ustaše'', ''muslimanski ekstremisti'' i ''šiptarski teroristi'', proizlazi da je uvredljivo obraćanje takvo da se ne odnosi samo na označene grupe, već na narode u celini, kojima te grupe pripadaju. Ponižavajuće postupanje, ali i izazivanje mržnje prema pojedinim grupama dodatno se pojačava rečima upućenim, primera radi, ''ustašama'' da ''ste od nas Srba pokrali sve ono što nemate, počev od jezika i istorije'', ili ''muslimanskim ekstremistima'' da ''očajnički tragajući za novim identitetom, čak (ste) i naziv novoproglašene 'nacije' ('Bošnjaci') i nepostojećeg 'jezika' ('bosanski') ukrali od onih od kojih potičete, pokušavajući neuspešno da prevaziđete janičarski kompleks koji će vas mučiti dokle god se ne vratite Srbstvu i Pravoslavlju''.

Iz teksta ovog proglasa takođe proizlaze i pretnje određenim društvenim grupama, kao što su pripadnici LGBT populacije, koji su svrstani u ''perverznjake'' i kojima je zaprećeno: ''Za vašu izopačenost neće biti ni Božje ni ljudske milosti. Bićete najstrože kažnjeni i iskorenjeni!'', kao i opšta pretnja na kraju ovog teksta kojom se Proglas smatra ''glasom upozorenja'' i u kome se izražava spremnost na upotrebu svih sredstava, uključujući i ona nasilna, kada se u završnoj rečenici ovog proglasa kaže: ''Otačastveni pokret Obraz možda ne može fizički da uništi svo zlo koje kidiše na srbski narod, ali će dokle god postoji, neprestano i neućutno ne njega ukazivati i protiv njega se beskompromisno boriti. Još jednom upozoravamo sve srbske neprijatelje i pozivamo ih: pokajte se za svoja zlodela, inače za vas neće biti ni Božje ni ljudske milosti!''

Povodom govora mržnje u praksi Evropskog suda za ljudska prava u predmetu ''Feret protiv Belgije'' zauzet je stav da podsticanje na govor mržnje ne zahteva i poziv na određeni čin nasilja, tj. ne mora da se desi posledica koja se govorom mržnje očekuje, već se govorom mržnje smatra napad na određenu grupu lica iznošenjem uvreda, kleveta i podsmeha na njihov račun (presuda od 16. jula 2009. godine, § 73.). U drugom predmetu, '' Vejdeland i ostali protiv Švedske'', Evropski sud za ljudska prava je zauzeo stav da leci u kojima su sadržane izjave da je homoseksualnost ''devijantna seksualna sklonost'' koja ima ''moralno razarajuće posledice po suštinu društva'', da je jedan od osnovnih razloga za širenje HIV-a i side, i da ''homoseksualni lobi'' omalovažava ozbiljnost pedofilije, predstavlja ''ozbiljne tvrdnje koje sadrže predrasude, iako te izjave nisu neposredno preporučivale pojedincima da postupaju diskriminatorno'', i da je ''diskriminacija zasnovana na seksualnoj orijentaciji isto toliko ozbiljna koliko i diskriminacija zasnovana na rasi, poreklu ili boji'' (presuda od 9. februara 2012. godine, § 54 i 55).

Stavovima koji su izraženi u navedenim dokumentima Udruženja vrši se diskriminacija govorom mržnje, kako prema pripadnicima srpskog naroda koji ne poseduju karakteristike koje su neophodne da bi se neko, po mišljenju pripadnika ovog udruženja, smatrao ''dobrim Srbinom'', tako i prema pripadnicima određenih društvenih grupa zbog svojstava koje su pripadnici Udruženja označili kao zlo protiv koga se treba boriti, izazivanjem osećanja straha i nesigurnosti za sve ove grupe. S obzirom na to da se demokratija hrani slobodom izražavanja (Evropski sud za ljudska prava u predmetu ''Ujedinjena komunistička partija i drugi protiv Turske'', od 30. januara 1998. godine, § 57.), nije sporno da Udruženje može zastupati svoje stavove i zalagati se za svoje ciljeve koji su utvrđeni Statutom Udruženja, a odnose se na promovisanje i afirmisanje tradicionalnih srpskih i pravoslavnih vrednosti. To se, međutim, ne može činiti na štetu drugih, tj. na način da se iznose uvrede i pretnje na račun svih onih društvenih grupa koje nemaju iste poglede i ne dele ista uverenja za koje se Udruženje zalaže, jer se na taj način vrši zloupotreba prava na udruživanje i krše Ustavom zajemčena prava drugih lica i podstiče nacionalna i verska mržnja.

Radnje članova Udruženja, kojima se potvrđuje da su stavovi izneti u navedenim dokumentima Udruženja autentični i zvanični stavovi Udruženja i da predstavljaju ciljeve kojima Udruženje teži i kojima se izražava organizovana volja članova Udruženja, jesu: svi navedeni dokumenti se nalaze na zvaničnoj internet prezentaciji Udruženja kojom se Udruženje predstavlja javnosti; članovi Udruženja se nikada nisu ogradili ni od jednog stava koji je u tim dokumentima iznet i smatraju ih i danas svojim najvažnijim aktima na kojima je utemeljeno Udruženje, što je svojim rečima potvrdio i predstavnik ovog udruženja na javnoj raspravi održanoj pred Ustavniom sudom; dokumenti nisu sadržinski menjani od trenutka nastanka, osim Statuta koji je noveliran 2010. godine za potrebe usklađivanja registracije kod nadležnog organa. Pri tome, Ustavni sud smatra da nije od značaja izjava predstavnika Udruženja da je u sagledavanju sadržine ovih dokumenata potrebno imati u vidu činjenicu da su oni pisani 90-tih godina prošlog veka i završeni 1999. godine u vreme NATO bombardovanja Srbije, kao i da su ovi dokumenti zadržani na veb-sajtu zbog pijeteta prema preminulom osnivaču Udruženja, koji je njihov autor. Naime, članovi Udruženja su imali više od deset godina na raspolaganju da se odrede prema pojedinim diskriminatornim stavovima koji su izneti u ovim dokumentima. Činjenica da to nisu učinili samo potvrđuje stav da članovi Udruženja svesno stoje iza svih stavova koji su u njima navedeni. Ustavni sud je posebno vodio računa o činjenici da se Proglas nalazi na zvaničnom sajtu Udruženja, da se Udruženje i dalje poziva na svoj Proglas i da iza njega stoji, kao i da se zastupnik Udruženja nijednog trenutka nije odrekao navedenog Proglasa, već je samo pokušao da svojim tumačenjem relativizuje iskaze sadržane u ovom proglasu.

Pored toga, brojne izjave i intervjui koje je predsednik Glavnog odbora Udruženja, kao lice ovlašćeno za zastupanje ovog udruženja, dao štampanim i elektronskim medijima, potvrđuju stavove iznete u ovim dokumentima Udruženja, a naročito one koje se odnose na netrpeljivost i netoleranciju prema LGBT populaciji, čime se vrši diskriminacija čitave ove grupe zbog njihove seksualne orijentacije. Zajedničko svim ovim izjavama je govor mržnje u kome se iznose brojne uvrede na račun navedene grupe, zalaže za sprečavanje ostvarivanja njihovog prava na okupljanje i izražavanje stavova za koje se zalažu i iznose direktne i indirektne pretnje, kojima se izaziva osećaj straha i stvara neprijateljsko okruženje za pripadnike ove grupe. Za Ustavni sud je od važnosti i činjenica da Udruženje, odnosno njegovo članstvo, nikada nije demantovalo istinitost navoda iznetih u medijima, čime je nedvosmisleno izražena organizovana volja članova Udruženja u zastupanju i sprovođenju stavova koje je zastupnik ovog udruženja iznosio u javnosti. Tako u izjavama i intervjuima zastupnik Udruženja, između ostalog, iznosi pretnju: ''Ako homoseksualci nemaju srama, biće sprečeni kao 2001. godine'' (dnevne novine ''Press'', 1. septembar 2007. godine), što znači na isti način kako je sprečeno održavnje skupa LGBT populacije 2001. godine, kada je došlo do narušavanja javnog reda i mira u većem obimu, oštećenja objekata i službenog vozila MUP-a RS, kada je jedan policajac zadobio teške telesne povrede, a deset lica je zadobilo lake telesne povrede, te u istom intervjuu iznosi da je ''po zakonopravilu Svetog Save za polne izopačenosti i homoseksualizam bila predviđena smrtna kazna, jer se tada vodilo računa o duhovnom zdravlju nacije'', čime se takođe želi izazvati osećanje straha i nesigurnosti kod ove populacije. Slične pretnje iznosi i kada, povodom održavanja ''Evrosonga'' u Beogradu i najave dolaska velikog broja pripadnika LGBT populacije iz Evrope na ovo takmičenje, u izjavi kaže: ''Kao ni 2001. godine nećemo dozvoliti promociju nakaznih i izopačenih vrednosti na ulicama Beograda'' (dnevne novine ''Alo'', 7. april 2008. godine), čime priznaje učešće pripadnika Udruženja na razbijanju skupa LGBT populacije 2001. godine. Ovo je potvrdio i u izjavi koju je dao dnevnom listu ''Gazeta'' 10. aprila 2008. godine, povodom istog događaja – održavanja ''Evrosonga'' u Beogradu, navodeći da će sprečiti defilovanje ljudi gej orijentacije sa napomenom: ''Pitajte njihove organizacije, oni vrlo dobro znaju kako mi to radimo i kako možemo da ih sprečimo...''. Na opasku novinara da Obradović praktično priznaje da je ''Obraz'' učestvovao u organizaciji batinaša koji su tukli ljude na ulicama Beograda 2001. godine u okviru ''Parade ponosa'', on je istakao da je na taj događaj ponosan. Slede izjave date medijima povodom najave održavanja ''Parade ponosa'' 2009. godine, poput onih da će ''učiniti sve da spreče gej skup'', označavanje ovog skupa kao ''zla koje se širi našom zemljom'', ''nakaradnog'' i ''nakaznog'' skupa, ''paradom srama'', i sl. i iznošenje otvorenih i jasnih pretnji ''naša poruka pederima je jasna: čekamo vas'', da ''smo spremni na sve vidove delovanja u tom pravcu (sprečavanju održavanja navedenog skupa) i da je to samo početak najava onoga što dolazi'', ''da se borba za odbranu srpskog imena i imanja vodi i rečima i delom, postom i molitvom, vodi se i krstom, vodi se i plugom i perom, ali onda - ako nema drugog izlaza – ona se vodi i mačem'', iz kojih očigledno proizlazi da je stav Udruženja da se za postizanje cilja dozvoljava i upotreba nasilja.

Delovanje Udruženja ne ogleda se samo kroz javno promovisanje nedozvoljenih ciljeva u programskim dokumentima i medijima, već i u konkretnim aktivnostima koje su članovi Udruženja preduzimali učešćem u brojnim događajima u kojima je došlo do narušavanja javnog reda i mira, o čemu su dokaze podneli nadležni oragani Republike Srbije. Članovi Udruženja su: organizovali okupljanje svojih članova bez dozvole nadležnih organa, radi izražavanja protesta protiv održavanja pojedinih skupova; ometali i prekidali prijavljene skupove zbog neslaganja sa idejama koje su se na njima iznosile; uzvikivali parole uvredljive i preteće sadržine na ovakvim skupovima; ispisivali grafite uvredljive i preteće sadržine; izrađivali i distribuirali letke iste sadržine; učestvovali u akcijama u kojima je došlo do narušavanja javnog reda i mira u većem obimu. Tako je 10. decembra 2007. godine oko 30 aktivista Udruženja ometalo održavanje prijavljenog javnog skupa pod nazivom ''Stop klerikalizaciji'', koji su organizovale ''Žene u crnom'' i druge nevladine organizacije, povodom obeležavanja međunarodnog dana ljudskih prava, uzvikivanjem parola preteće sadržine ''Nož, žica Srebrenica'', ''Ubi, ubi Šiptara''. Članovi Udruženja su 17. maja 2008. godine, sa istaknutim obeležjima Udruženja, patrolilali centrom Beograda povodom najave održavanja ''ulične konferencije'' LGBT grupe. Prema saopštenju samog Udruženja, koje se nalazi na zvaničnom veb-sajtu Udruženja, u delu ''Aktivnosti-Obraz na delu'', pod nazivom ''Čekamo ih'', navodi se da je više desetina članova ovog udruženja učestvovalo u tzv. ''trojkama'' koje su patrolirale centralnim gradskim ulicama, kako bi ovom akcijom nedvosmisleno pokazali svima koji maštaju o održavanju tzv. ''gej-parade'' da javno promovisanje i širenje zla neće tolerisati, već da će ga sprečiti ''svim sredstvima''. Dalje, aktivisti Udruženja su 8. januara 2009. godine ometali podelu božićnih paketića koje su organizovali vernici Hristove pentokostne crkve Svete Trojice u Beogradu, organizovani u Udruženje ''Hleb života'', na taj način što su zajedno sa navijačima fudbalskih klubova ''Crvena zvezda'', ''Partizan'' i ''Rad'', deci i roditeljima koji su doveli decu u navedenu crkvu, delili letke sa parolama ''stop sektama'' sa tekstom koji vređa religiozna osećanja i uverenja pripadnika ove crkve, tako što se u tekstu ova crkva naziva ''sektom'' koja je ''uvezena iz Amerike'', a da je hram Svete Trojice uporište CIA. Članovi Udruženja ''Obraz'' uzvikivali su preteće parole ''Srbija Srbima, napolje sa sektama'', ''Napolje iz Srbije'', ''Ubi, zakolji, da sekta ne postoji'', ''Oj, sektaš neka neka, duboka vas jama čeka, široka jedan metar, a duboka kilometar'', ''na kolena pred Srbe'', ''marš iz Srbije, sektaške krvopije'' i dr. U saopštenju na veb-sajtu Udruženja povodom ovog događaja istaknuto je da ''pevanje nije prestajalo dokle god je trajala podela paketića, kao znak upozorenja sektašima da ne pokušavaju da vrše bilo kakvu versku propagandu među prisutnom decom''. Na Trgu Republike u Beogradu 11. jula 2009. godine okupilo se oko 30 pristalica Udruženja ''Obraz'' i ''Pokret 1389'', koji su ometali održavanje prijavljenog javnog skupa u organizaciji NVO ''Žene u crnom'', povodom obeležavanja 11. jula, dana stradanja lica muslimanske veroispovesti u Srebrenici, uzvikivanjem parola uvredljive i preteće sadržine, poput ''idite u Kravice'', ''bežite, bežite'', ''ovo je Srbija'', ''Srbija Srbima'', ''napolje sa Turcima'' i dr. Tokom kampanje za održavanje ''Povorke ponosa 2009'', na fasadama zgrada i ostalim pogodnim mestima ispisivani su grafiti ''smrt pederima'', ''stop gej paradi'' i ''čekamo vas'', gde je u potpisu pisalo ''Obraz''. Početkom oktobra 2010. godine trojica maloletnika su iz prostorija Udruženja ''Obraz'' preuzela veću količinu propagandnog materijala sa sadržajem koji poziva ''građane da se dana 10. oktobra 2010. godine odazovu u što većem broju i da spreče manifestaciju ''Parada ponosa''.

Povodom svih navedenih aktivnosti Udruženja, Ustavni sud konstatuje da je bitno istaći da se članovi Udruženja nijednom svojom izjavom nisu ogradili od učešća svojih članova na navedenim skupovima, niti od sadržine parola koje su na njima bile prezentovane, kao ni od uvredljive i preteće sadržine grafita i letaka sa njihovim potpisom, čime su i svojim nečinjenjem potvrdili slaganje sa svim događanjima na ovim skupovima. Naime, prema oceni Ustavnog suda, nije od prevashodnog značaja da li su protesti predstavljali spontano okupljanje ili ne, i da li je bilo ko od članova Udruženja izadao nalog za uzvikivanje uvredljivih i pretećih parola ili ne, jer čak i tolerisanje radnji članova Udruženja koje čine neki od vidova zabranjenog ponašanja pojedinaca predstavljaju jedan od razloga koji se ceni prilikom donošenja odluke o zabrani rada udruženja. Stoga je bilo neophodno da se Udruženje ogradi od svih nedozvoljenih aktivnosti na koje nije moglo da utiče zbog eventualne masovnosti protesta i nemogućnosti kontrole svih učesnika. Međutim, suprotno od navedenog, članovi Udruženja ne samo da se nisu ogradili od spornih radnji i aktivnosti, već su na svojoj zvaničnoj internet prezentaciji, pod naslovom ''Aktivnosti'' – ''Obraz na delu'', potvrdili učešće svojih članova na navedenim događajima i izdali saopštenja povodom istih, bez ikakvog negodovanja ili ograđivanja od postupaka učesnika na tim skupovima. Povodom izjave predstavnika Udruženja da članovi Udruženja imaju legitimno pravo da izraze svoje neslaganje, odnosno protest zbog održavanja određenih javnih skupova na kojima se iznose stavovi koji su suprotni stavovima za koje se oni zalažu u okviru Ustavom zajemčenog prava na okupljanje i slobode mišljenja i izražavanja, Ustavni sud je konstatovao da se u konkretnim situacijama članovi Udruženja ne mogu pozivati na povredu ovih prava, jer su oni ti koji su zloupotrebili navedena prava i slobode kako bi drugim licima, odnosno grupama ta ista prava i slobode uskratili.

Evropski sud za ljudska prava je u predmetu Refah Partisi (Stranka blagostanja) izneo stav da se politička stranka čiji lideri podstiču na nasilje ili se zalažu za politiku koja odbacuje demokratiju, ili je usmerena na njeno uništenje ili uništenje prava i sloboda priznatih u demokratskom društvu, ne može oslanjati na Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u nastojanju da se zaštiti od sankcija koje su joj zbog toga nametnute, kao i shvatanje da odbijanje ove stranke da momentalno sankcioniše govor mržnje i pretnju upotrebom nasilja pojedinih svojih članova predstavlja indikator da se ta stranka nije odricala tih svojih članova (presuda u predmetu ''Refah Partisi i ostali protiv Turske'', od 13. februara 2003. godine, § 115). Takođe, u predmetu Herri Batasuna Evropski sud za ljudska prava je istakao da se raspuštanje jedne organizacije može zasnovati i na odsustvu osude određenog čina, ''budući da ponašanje političara uobičajeno obuhvata ne samo njihove radnje i govore, već i, u određenim okolnostima, njihove propuste ili ćutanja, koji mogu biti izjednačeni sa zauzimanjem stavova i biti isto toliko rečiti kao svaka radnja izričite podrške'' (odluka u slučaju ''Herri Batasuna and Batasuna protiv Španije'', od 30. juna 2009. godine, § 88).

Na osnovu navedenog, Ustavni sud konstatuje da postoji veza između radnji članova Udruženja i delovanja i ciljeva Udruženja, da su radnje članova Udruženja zasnovane na organizovanoj volji članova i da je Udruženje ne samo tolerisalo, već i podržalo sve radnje svojih članova u događajima u kojima je došlo do povrede Ustavom zajemčenih prava određenih društvenih grupa i u kojima je iskazan diskriminatorski odnos prema tim grupama zbog njihovog svojstva koje ih određuje.

Imajući u vidu ocenu programskih načela ovog udruženja u kojima je izvršena konkretizacija ciljeva Udruženja i delovanja Udruženja, manifestovanog preko izjava lidera ovog udruženja i učešća članova Udruženja u određenim događajima incidentnog karaktera, Ustavni sud je zaključio da iz akata i radnji ovog udruženja proističu stavovi kojima se suštinski vrši diskriminacija građana po ličnim svojstvima, koja se sprovodi govorom mržnje, uznemiravanjem i ponižavajućim postupanjem, a što je sve usmereno na kršenje Ustavom utvrđenih sloboda i prava građana, načela vladavine prava, načela građanske demokratije i pripadnosti evropskim principima i vrednostima, kao osnovnih načela na kojima počiva ustavni poredak Republike Srbije. Jednom reči, u pitanju je odbacivanje demokratskih principa (presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu ''Özdep - Partija slobode i demokratije protiv Turske'', od 8. decembra 1999. godine, § 40).

Prilikom utvrđivanja neophodnosti izricanja mere zabrane rada Udruženja građana ''Otačastveni pokret Obraz'', koja predstavlja svojevrsno ograničenje ljudskih prava u demokratskom društvu, Ustavni sud je imao u vidu utvrđivanje postojanja nužne društvene potrebe za datom ograničavajućom merom i proveru da li je ova mera srazmerna legitimnim ciljevima koji se žele postići. Naime, prema stavu Ustavnog suda, pitanje neophodnosti ograničenja nekog prava, odnosno slobode u demokratskom društvu, svodi se na pitanje da li je to ograničenje u srazmeri sa potrebom zaštite legitimnog cilja. Pri tome, neosporno je da nadležni državni organi treba da teže metodama koje najmanje ograničavaju odgovarajuća ljudska prava, odnosno slobode, a da bi se utvrdilo da li su u tome uspeli, mora se ispitati da li je postignuta odgovarajuća ravnoteža između suprostavljenih interesa strana u svakom konkretnom slučaju.

Postojanje nužne društvene potrebe za ograničenjem slobode udruživanja u konkretnom slučaju ogleda se u tome što se predmetno udruženje svojim proklamovanim načelima, delovanjem i podržavanjem nasilja zalaže za model društva koje je zasnovano na diskriminaciji odgovarajućih etničkih, verskih, seksualnih i drugih grupa, upotrebom govora mržnje, uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja i što se saglašava sa nasiljem kao sredstvom za postizanje ciljeva.

Polazeći od ozbiljnosti povreda koje je svojim aktima i delovanjem Udruženje već nanelo demokratskom poretku Republike Srbije, Ustavni sud je prilikom utvrđivanja srazmernosti za izricanje mere zabrane rada Udruženja imao u vidu više različitih elemenata. Prvo, imajući u vidu da je Republika Srbija relativno nedavno prošla kroz veoma težak istorijski period opterećen ratovima podstaknutim nacionalnom i verskom suprotstavljenošću naroda u regionu i da je demokratsko pluralističko društvo koje se izgrađuje još uvek opterećeno brojnim predrasudama koje imaju svoje duboke korene u istoriji naroda na prostorima Balkana, od posebnog je značaja zaštititi najvažnije društvene vrednosti svim sredstvima i blagovremeno sprečiti sve one pojave koje mogu, naročito stvaranjem okruženja nesigurnosti i straha za pripadnike čitavih društvenih grupa, poništiti napore kojima se iskazuje demokratska tradicija srpskog naroda. Drugo, Ustavni sud je imao u vidu da su nadležni organi u Republici Srbiji - Ministarstvo unutrašnjih poslova, nadležna javna tužilaštva i sudovi već preduzeli niz mera i aktivnosti zbog nedozvoljenog ponašanja pripadnika ovog udruženja, koje su se ogledale u većem broju podnetih prekršajnih i krivičnih prijava, od kojih su neke procesuirane i rezultirale krivičnim i prekršajnim presudama, ali i pored preduzetih mera i aktivnosti nadležnih državnih organa Udruženje nastavlja sa preduzimanjem aktivnosti koje su usmerene na kršenje osnovnih ljudskih sloboda i prava i izazivanje nacionalne i verske mržnje, a samim tim suprotne Ustavu i zakonima ove države. Navedeno ukazuje na činjenicu da, iako su nadležni organi preduzeli određene mere, prema oceni Ustavnog suda, one nisu bile dovoljne za zaštitu legitimnog cilja, tj. upravo zato što nadležni organi nisu uspeli da suzbiju delovanje Udruženja, koje je usmereno na kršenje zajemčenih ljudskih prava i sloboda, postoji nužnost i neophodnost da Ustavni sud, posežući za svojom nadležnošću, izrekne meru koja je najrigoroznija u domenu ograničenja slobode udruživanja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da su, na osnovu dokaza koji su predočeni u ovom slučaju, ispunjeni svi kriterijumi za zabranu rada Udruženja i da mera zabrane rada Udruženja predstavlja srazmeran odgovor društva radi ostvarivanja legitimnog cilja - zaštite osnovnih sloboda i prava građana usled zloupotrebe prava na udruživanje.

Kako Ustavni sud, saglasno članu 166. stav 1. Ustava, štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode, to se njegovo postupanje u slučaju kršenja navedenih prava i sloboda, ogleda i u pravu da zabrani rad organizacije ili udruženja onda kada utvrdi da pojedinci ili grupe kao deo društva ugrožavaju slobode i prava drugih, što je u ovom predmetu slučaj. Naime, demokratija je osoben politički poredak, koji u sebi sadrži i određene protivurečnosti. Sama demokratija je satkana od konkretnih sloboda i prava, naročito političkih, kao što su sloboda govora, sloboda udruživanja i sloboda okupljanja, koja čine suštinu demokratije. Međutim, u nekim situacijama pojedina ljudska prava na kojima počiva demokratija mogu biti korišćena i za ukidanje demokratije. Stoga je zadatak Ustavnog suda da se stara i o tome da određenim proklamovanim ciljevima i javnim nastupanjem pojedine organizacije ne prekorače dozvoljene granice, koje bi mogle da dovedu do samog ukidanja demokratije, koja služi očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom i otvorenom društvu zasnovanom na načelu vladavine prava. Naime, zadatak organa države ne ogleda se samo u tome da zaštiti pojedinca u slučaju da njeni organi, odnosno neki pripadnici njenih službi povrede prava pojedinaca, već i u slučaju kada postoji povreda ili opasnost od kršenja prava koje bi pojedinci ili grupe u društvu naneli jedni drugima. Reč je o pozitivnoj obavezi države da obezbedi delotvorno ostvarivanje garantovanih ljudskih prava i sloboda (odluke Evropskog suda za ljudska prava u predmetima ''Marckx protiv Belgije'', od 13. juna 1979. godine, § 31. i ''Airey protiv Irske'', od 9. oktobra 1979. godine, § 25.). Saglasno navedenom, Ustavni sud je nadležan da odlučuje da li je neko udruženje svojim radnjama ili postupcima, odnosno svojim aktima prekoračilo dozvoljene granice postupanja i time povredilo nečija ustavna prava i slobode, zbog čega mora trpeti određenu sankciju, koja se, u konkretnom slučaju, ogleda u zabrani rada takvog udruženja.

Sledom iznetog, Ustavni sud je na osnovu predloga Republičkog javnog tužilaštva za zabranu rada Udruženja građana ''Otačastveni pokret Obraz'' i sprovedenog postupka, uzimajući u obzir sve dokaze podnete od strane nadležnih organa i izjave učesnika u postupku na javnoj raspravi održanoj pred Ustavnim sudom 14. decembra 2011. godine, utvrdio da je delovanje Udruženja građana ''Otačastveni pokret Obraz'' usmereno na kršenje zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i na izazivanje nacionalne i verske mržnje, te je stoga zabranio rad ovog udruženja, kao što je odlučeno u tački 1. izreke.

Ustavni sud, takođe, ukazuje da predlog Republičkog javnog tužilaštva za zabranu rada Udruženja građana ''Otačastveni pokret Obraz'', sadrži i zahtev da se navedeno udruženje zabrani i po osnovu nasilnog rušenja ustavnog poretka i izazivanja rasne mržnje. Međutim, Ustavni sud, nakon sprovedenog postupka, nije našao da ima osnova za zabranu rada Udruženja po ovim osnovima, pa u tom delu predlog Republičkog javnog tužilaštva nije prihvaćen.

Odredbom člana 81. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se, kad Ustavni sud zabrani rad, između ostalog, udruženja građana, to udruženje građana briše se iz odgovarajućeg registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. Zato je Ustavni sud, kao pravnu posledicu donošenja odluke o zabrani rada odnosnog udruženja, naložio brisanje Udruženja građana ''Otačastveni pokret Obraz'' iz Registra udruženja koji vodi Agencija za privredne registre, danom dostavljanja ove odluke navedenoj Agenciji, kao što je odlučeno u tački 2. izreke.

Saglasno svemu navedenom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a i člana 45. tačka 8) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbijajuće izdvojeno mišljenje

u predmetu Ustavnog suda VIIU-249/2009

1. Ustavni sud je u postupku po predlogu Republičkog javnog tužilaštva od 25. septembra 2009. godine, na sednici održanoj 12. juna 2012. godine, doneo Odluku kojom se zabranjuje rad Udruženju građana „Otačastveni pokret Obraz“, zbog delovanja usmerenog na kršenje zajemčenih ljudskih prava i izazivanja nacionalne i verske mržnje, te je naloženo brisanje ovog udruženja iz Registra udruženja koji vodi Agencija za privredne registre (u daljem tekstu: Odluka).

Glasala sam protiv Odluke i u ovom izdvojenom mišljenju ću navesti razloge koji su me rukovodili da se ne složim sa zabranom rada Udruženja građana „Otačestveni pokret Obraz“.

2. Nakon uvođenja višepartijskog sistema u Republici Srbiji, Ustavom Republike Srbije iz 1990. godine, ustanovljena je nadležnost Ustavnog suda da odlučuje o zabrani rada političke stranke ili druge političke organizacije (član 125. stav 1. tačka 6.). Ovu nadležnost imaju i neki drugi ustavni sudovi (npr. Savezni ustavni sud Nemačke, Ustavni sud Turske). U nekim državama ona je poverena redovnim sudovima ili organima uprave – Vrhovnom sudu (Španija), okružnom sudu (Francuska), ministru unutrašnjih poslova i sudovima (Tunis i Alžir). Pozitivno pravo SAD ne sadrži propise o prestanku ili zabrani rada političkih stranaka, jer se političko delovanje i udruživanje građana zasniva na Amandmanu I Ustava SAD koji garantuje slobodu govora i mirnog okupljanja. Stoga se zabrana političkih sloboda može ticati samo pojedinca, a ne političkih stranka i udruženja.

Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine (u daljem tekstu: Ustav) ustavotvorac je proširio ovu nadležnost Ustavnog suda na sva udruženja, sindikalne organizacije i verske zajednice (član 44. stav 3, član 55. stav 4. i član 167. stav 3.). Tako se Ustavni sud našao pred ozbiljnim i delikatnim zadatkom da, kao državni organ koji štiti ljudska i manjinska prava i slobode, odlučuje o ograničenju slobode, političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja. U teoriji preovlađuje stav da bi bilo daleko bolje da je nadležnost Ustavnog suda ostala ograničena na kontrolu delovanja političkih stranaka, a da su delovanje i zabrana rada udruženja dati u nadležnost npr. Upravnom sudu, protiv čije odluke bi se mogla izjaviti ustavna žalba Ustavnom sudu.

Značaj političkih stranaka u demokratskom društvu i značaj udruženja građana, od kojih većina nema politički karakter, nikako ne može biti isti, pa se postavlja pitanje da li Ustavni sud uopšte treba da se bavi zabranom političkog delovanja udruženja, koja često imaju manje od 100 članova. Kako je ova nadležnost za sada poverena Ustavnom sudu, bilo je neophodno prethodno odrediti osnovne principe njenog vršenja, što, po mom mišljenju, u Sudu do sada nije učinjeno.

3. Jedna od osobenosti delanja Ustavnog suda je da su odluke ovog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće (član 166. stav 2. Ustava). Dakle, odluke Ustavnog suda su obavezujuće za sve i svakoga, pa i najviše državne organe sve tri grane vlasti. Ali, njihovo dejstvo erga omnes proteže se i na sam Ustavni sud koga zauzeti pravni stavovi u tumačenju prava obavezuju u budućem odlučivanju. Iako ova obaveznost nije izričito propisana, nju potvrđuje praksa Ustavnog suda i činjenica da Poslovnik o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 24/08, 27/08 i 76/11) sadrži posebne odredbe o preispitivanju ranije zauzetog stava i promene stava Suda (čl. 92. i 93.).

Precedentni karakter odluka Ustavnog suda predstavljao je dodatni razlog da ovaj sud utvrdi jasne i precizne stavove o spornim ustavnopravnim pitanjima koja se postavljaju prilikom odlučivanja o zabrani rada udruženja. Mislim da je u Sudu postojala izražena želja da se do takvih stavova dođe nakon što je 2008. godine podnet prvi predlog za zabranu rada organizacije „Nacionalni stroj“, ali učinjeni napori nisu dali zadovoljavajući rezultat kada je prvi put o zabrani rada udruženja odlučivano u meritumu.

4. Ustavni sud je u saradnji sa Venecijanskom komisijom, 2. juna 2009. godine u Beogradu, organizovao konferenciju pod nazivom „Ustavno ograničenje slobode udruživanja“. [1] Učesnici konferencije su u svojim izlaganjima ukazali na značaj slobode udruživanja, mere ograničenja ove slobode i sudsku praksu ustavnih sudova i Evropskog suda za ljudska prava. Sudska praksa koja je tom prilikom prezentirana odnosi se na retke slučajeve zabrane rada političkih stranaka.

Savezni ustavni sud Nemačke je 1951. godine zabranio jednu stranku ekstremne desnice Socijalističku rajhspartiju Nemačke (SRP), koja je zastupala ideje nacionalsocijalizma, i 1958. godine Komunističku partiju Nemačke (KPD) kao stranku eksktremne levice; u Španiji su 2003. i 2008. godine zabranjene tri baskijske političke partije (najpoznatija je Batasuna i Batasuna zbog svojih veza sa terorističkom organizacijom ETA); u Turskoj je zabranjeno više kurdistanskih političkih organizacija, a najpoznatiji slučaj je zabrana Partije blagostanja (Refah Partisi), islamističke stranke čiji poslanici su se u parlamentu zalagali za vraćanje na statusno pravo Otomanske imperije, prema kojem bi državljani Turske imali različit položaj u uživanju prava u zavisnosti od svoje veroispovesti, kao i za ponovno uvođenje šerijatskog prava, što bi dovelo do promene pravnog statusa žena i njihove diskriminacije. Zajedničke odrednice svih navedenih slučajeva iz sudske prakse drugih evropskih zemalja su sledeće: prvo, da se oni ne odnose na zabranu udruženja građana, već političkih stranaka koje su imale svoje predstavnike u parlamentu ili lokalnim organima vlasti, odnosno koje su se borile da dođu na vlast; drugo, da su njihovi ciljevi i političko delovanje bili usmereni na rušenje demokratskog poretka, ugrožavanje teritorijalnog integriteta ili saradnju sa terorističkim i separatističkim organizacijama; treće, da su mere zabrane, odnosno raspuštanja političkih stranaka bile primenjene kako bi se otklonila ili predupredila njihova nesumnjiva opasnost za ustavni poredak.

Učesnici konferencije su istakli da zabrana delovanja političkih stranaka predstavlja dalekosežnu meru i ukazali na uzdržanost i oprez kada se takva mera zahteva. Govoreći o primeni preporuka, smernica i standarda koje je Venecijanska komisija donela u oblasti zabrane i raspuštanja političkih stranaka, bivši član Venecijanske komisije iz Švedske Hans – Hajnrih Fogel je citirao sledeće mišljenje Komisije: „Postoji jasan evropski stav o tome kako se ovi propisi primenjuju u praski – oni se ne primenjuju. Čak i u zemljama sa detaljnim propisima o rasformiranju stranaka, oni se veoma usko tumače i u praksi se ne primenjuju. Malobrojni izuzeci samo potvrđuju to pravilo.“

5. Postupajući u prva tri predmeta po predlozima Republičkog javnog tužilaštva za zabranu rada udruženja, Ustavni sud je, po mojoj oceni, iskazao neophodnu meru uzdržanosti i opreza.

Ustavni sud je Zaključkom VIIU-279/2009 od 17. marta 2011. godine odbacio predlog Republičkog javnog tužilaštva za zabranu rada „ekstremnih podgrupa u okviru udrženja građana i van udruženja“ (tzv. navijačkih grupa), zbog nepostojanja ustavnih i zakonskih pretpostavki za vođenje postupka. U Zaključku je pored ostalog navedeno: „Predlagač, prema obrazloženju predloga i dopuni predloga za zabranu „rada petnaest ekstremnih podgrupa u okviru udruženja građana i van udruženja“ nije smatrao neophodnom pretpostavkom da dostavi dokaz da su podgrupe čija se zabrana traži upisane u Registar udruženja društvenih organizacija i političkih organizacija, nije dostavio ma kakav dokaz za osnivačke akte „podgrupa“, niti je objasnio povezanost podgrupa sa udruženjem niti je naveo uzročno posledičnu povezanost izvršenih krivičnih dela od strane lica naznačenih u izveštajima sa delovanjem „ekstremnih podgrupa“, već je naveo da su podgrupe kao deo udruženja utvrđene od strane MUP-a Republike Srbije putem obavljanja saslušanja sa pripadnicima ovih grupa i drugih operativnih mera koje su preduzeli na identifikaciji kao i samoidentifikaciji vođa i pripadnika podgrupa, te da su „podgrupe kao organizacije najverovatnije spontano formirane u okviru udruženja a da je na Ustavnom sudu da ceni i odgovornost i ustavnost delovanja i udruženja ako nađe za potrebno, mada to nije prioritetno“.

U postupku po predlogu Republičkog javnog tužilaštva za zabranu rada organizacije „Nacionalni stroj“, Ustavni sud je utvrdio da se radi o tajnom udruženju i svojom Odlukom VIIU-171/2008 od 2. juna 2011. godine konstatovao da je delovanje te organizacije zabranjeno po samom Ustavu (član 55. stav 3.).

Postupak za zabranu rada Udruženja građana „1389“ je završen donošenjem Rešenja o obustavljanju postupka VIIU-250/2009 od 19. septembra 2011. godine, jer je Republičko javno tužilaštvo odustalo od predloga nakon održane javne rasprave.

Međutim, umesto da nakon ovih prvih odluka nastavi sa brižljivom izgradnjom pravnih statova o ustavnom ograničenju slobode udruživanja, Ustavni sud je doneo Odluku bez bilo kakvog teorijskog osvrta na uživanje i ograničenje političkih sloboda, bez jasnih načelnih pravnih stavova o spornim ustavnopravnim pitanjima i sa jednostranom argumentacijom. Stiče se utisak da je Sud pristupio donošenju Odluke o zabrani Udruženja građana „Otačestveni pokret Obrez“ (u daljem tekstu: „Obraz“) kao da se radi o prima faciae osnovanom predlogu za zabranu rada ovog udruženja koji ne izaziva bilo kakve pravne dileme i nedoumice. Možda je to posledica činjenice da je u većini sredstava javnog informisanja, kao i u izjavama predstavnika nekih nevladinih organizacija i pojedinih državnih zvaničnika „Obraz“ već bio okarakterisan kao ekstremno-nacionalističko i klero-fašističko udruženje, uz jasno izraženo očekivanje da će biti zabranjen.

6. Prvo ustavnopravno pitanje kojim se Ustavni sud u ovom ustavnom sporu samo letimično bavio je karakter postupka u kome se odlučuje o predlogu za zabranu rada udruženja. Vrsta postupka u kome se ispituju razlozi za zabranu rada udruženja, u neposrednoj je vezi sa primenom materijalnog prava.

Postupak odlučivanja o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice regulisan je u samo tri člana Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ako se ne uzmu u obzir opšte odredbe o postupku pred Ustavnim sudom. Odredbama člana 80. Zakona označeni su ovlašćeni predlagači i sadržina predloga, članom 81. uređeno je pitanje pravnog dejstva odluke o zabrani, a članom 81a propisana je sadržina odluke o zabrani tajnog ili paravojnog udruženja. Poslovnikom o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) nisu bliže uređena pravila ovog postupka.

U Zakonu o Saveznom ustavnom sudu Nemačke, osim opštih odredaba o postupku, postoje i odredbe o posebnim postupcima, pa i o postupku u kome se utvrđuje ustavnost, odnosno neustavnost političke stranke. Tim odredbama uređena su pitanja zastupanja političke stranke (posebno u slučaju kada je nemoguće identifikovati lice koje ima pravo zastupanja), prethodnog sudskog ispitivanja kao faze postupka, sadržine odluke i primene opštih odredaba postupka (o oduzimanju predmeta i pretresanju, načela ne bis in idem i kaznenih sankcija). Postupak za zabranu političkih stranaka u Francuskoj vodi se po pravilima građanskog sudskog postupka, a u Tunisu po pravilima upravnog postupka. Ustavni sud Španije u stvarima zabrane političke stranke odlučuje u postupku za ustavnu zaštitu po jednoj vrsti ustavne žalbe (amparo), a Ustavni sud Austrije po žalbi protiv odluke upravnih organa. Ovi različiti primeri iz uporednog prava pokazuju od kakvog je značaja bilo to da se Ustavni sud odredi prema karakteru postupka za zabranu rada udruženja.

Jedan od učesnika javne rasprave koja je održana po predlogu za zabranu „Obraza“ (dr Tanasije Marinković) je izneo mišljenje da „Ustavni sud ne nastupa kao krivični sud, odnosno stepen dokazanosti koji se traži je mnogo niži od onog koji se traži za krivičnu osudu). Sudija Ustavnog suda dr Dragan Stojanović je u diskusiji koja je vođena o Predlogu odluke naveo sledeće: „Delujući kao specijalni krivični sud, Ustavni sud se, dakle, ne zaustavlja na apstraktnoj saglasnosti opštih akata političke stranke ili udruženja sa najviše rengiranim pravom, nego utvrđuje relevantne činjenice koje opravdavaju zaključak ili odbacuju tvrdnju da politička stranka, odnosno udruženje deluje na način koji je suprotan Ustavu“.

Po mom mišljenju, postupak odlučivanja o zabrani rada udruženja je specifičan dvostranački postupak u kome se odlučuje o ograničenju slobode udruživanja, pa stoga pravila postupka moraju da pruže garancije pravičnog suđenja – javnost, kontradiktornost, „jednakost oružja“ i pravo na obrazloženu odluku.

7. U postupku koji je prethodio donošenju Odluke, Ustavni sud je u svemu obezbedio načelo javnosti (održavanjem javne rasprave i obaveštavanjem javnosti o toku postupka).

Primena načela kontradiktornosti se u ovom slučaju, u najvećoj meri, iscrpla održavanjem javne rasprave na kojoj su predstavnici predlagača i udruženja imali mogućnost da obrazlože predlog, odnosno razloge zbog kojih osporavaju predlog, te da se izjasne o spornim ustavno-pravnim pitanjima iz referata koji je za javnu raspravu pripremio sudija izvestilac. Učesnicima postupka je ostavljen rok od 15 dana od dana održavanja javne rasprave da se izjasne o nekim spornim činjenicama i da dostave dokaze i drugi materijal od značaja za donošenje Odluke.

Međutim, sama Odluka Suda nije zasnovana na kontradiktornom načelu. U Odluci je izostalo sučeljavanje navoda, tvrdnji, stavova i dokaza koje su na javnoj raspravi izneli učesnici u postupku. Sud je u znatnoj meri verno interpretirao navode predlagača i ovlašćenog zastupnika i punomoćnika „Obraza“, ali je zatim zaključio da predstavnici „Obraza“ osporavaju samo „određene tvrdnje iznete od strane Republičkog javnog tužilaštva“, što je u očiglednoj suprotnosti sa stvarnim stanjem stvari i onim što je prethodno izneto u obrazloženju. U Odluci nije ocenjen nijedan navod odbrane, osim izjave predstavnika „Obraza“ koja se odnosi na vreme i okolnosti kada je nastao jedan od dokumenata ovog udruženja („Proglas Srbskim neprijateljima“).

Smatram da je prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja povređeno „načelo jednakosti oružja“, kao i da je ocena izvedenih dokaza izvršena očigledno na štetu „Obraza“. Sadržina najvažnijih dokumenata udruženja je izložena u dovoljnoj meri da bi mogli da se sagledaju njegov program i ciljevi delovanja. Zatim je konstatovano da „Statutom opredeljeni, opšti ciljevi udruženja, posmatrani sami za sebe ne daju povod za zabranu rada ovog udruženja“. Odmah nakon toga sledi ocena Suda da „drugim navedenim dokumentima“.... „Udruženje ne vrši samo promociju i afirmisanje srpskih i pravoslavnih vrednosti, što jeste oblast delovanja ovog udruženja, već otvoreno iskazuje stav netolerancije i netrpeljivosti prema određenim delovima društvene zajednice sa kojima ne deli isto mišljenje, moralne stavove, pogled na svet, način življenja ili na koji drugi oblik ispoljavanja ljudske prirode, pri čemu se to posebno odnosi na ateiste, pripadnike LGBT populacije, ali i na određene narode u celini.“ Kada su u pitanju dokumenta Udruženja: „Osnovna načela“, „Osnovne smernice“, „Program nacionalnog vaspitanja“, „Zašto Obraz“ i „Ko smo mi“, prethodno navedenu ocenu Suda, koja je u potpunoj suprotnosti sa sadržinom ovih dokumenata, mogu da shvatim samo kao tendenciozno tumačenje u službi usvajajuće Odluke. Tumačeći dokument „Proglas Srbskim neprijateljima“, Ustavni sud je, po mom mišljenju, izneo jednu krajnje proizvoljnu ocenu koja se bitno reperkutuje na ishod samog ustavnog spora. Naime, iako su u Proglasu jasno označene grupe na koje se ovaj dokument odnosi, Sud je proširio njegovo značenje na narode u celini kojima te grupe pripadaju. Na ovaj način, jednom od ključnih dokaza u ovom predmetu pripisano je značenje koje se ne nazire u doslovnom tekstu, niti se, prema mom saznanju, neki od pripadnika ovih naroda (koji nije i pripadnik jedne od označenih grupa) prepoznao u spornom tekstu i taj tekst doživeo kao povredu svog dostojanstva, časti i ugleda. Može se reći da ovakva interpretacija jednog teksta od strane Ustavnog suda zadire u slobodu mišljenja. [2]

Smatram da je prilikom utvrđivanja činjenica o aktivnostima i delovanju članova „Obraza“ primenjen krajnje selektivan pristup, jer nisu izvedeni svi dokazi koji su dostavljeni Ustavnom sudu, niti su ocenjeni navodi punomoćnika Udruženja da za određene aktivnosti ne postoje konkretni dokazi (npr. da su članovi ovog udruženja uzvikivali i pisali parole koje se navode u predlogu, da su lepili i štampali plakate sa ovim parolama, da su učestvovali u nasilnom prekidanju pojedinih manifestacija, naročito nemaskirani itd.).

Zbog svega izloženog, mišljenja sam, da Odluka ne zadovoljava standarde u pogledu obrazloženja, koje je Ustavni sud postavio kada su u pitanju odluke redovnih sudova, kao predmet odlučivanja po ustavnim žalbama. [3]

8. Povreda procesnih garancija prava na pravično suđenje nužno dovodi u pitanje da li je materijalno pravo u ovom slučaju pravilno primenjeno.

Povodom primene materijalnog prava želim najpre da naglasim da je u obrazloženju Odluke izostao opšti teorijski osvrt na ograničenje slobode udruživanja koje je u neraskidivoj vezi sa drugim osnovnim političkim slobodama – slobodom mišljenja, slobodom izražavanja i slobodom okupljanja. Imajući u vidu da su na javnim raspravama koje su održane u predmetima zabrane udruženja „1389“ i „Obraz“, istaknuti pravni stručnjaci izneli različite teorijske stavove o spornim ustavnopravnim pitanjima koja se odnose na zabranu rada udruženja, mislim da je bilo neophodno da se oni izlože i da se Ustavni sud u odnosu na njih odredi.

Jedno od ključnih ustavnopravnih pitanja koja je Sud postavio učesnicima rasprave, a na koje sam nije dao odgovor u Odluci, je: „Koji vid protivzakonitog ponašanja članova udruženja čija se zabrana traži predstavlja donji prag tolerancije njihovog delovanja u odnosu na zabranu udruženja iz člana 55. Ustava?“ Ili, obrnuto rečeno: „Kakvo treba da bude delovanje udruženja da bi izricanje zabrane njegovog rada predstavljalo proporcionalnu meru?“ Mera zabrane delovanja udruženja morala bi da bude neophodna i srazmerna društvenoj opasnosti koje to delovanje prouzrokuje za demokratski poredak.

U sudskoj praksi SAD ustanovljen je pravni standard clear and present danger (jasna i prisutna opasnost) koji se prvi put pominje u slučaju Schenck iz 1919. godine. U Francuskoj je pre Drugog svetskog rata zabranjeno više komunističkih i autonomaških partija, a posle oslobođenja onih koje su sarađivale sa neprijateljem, koje su bile rasističke ili imale antinacionalni karakter. Zabrana je izricana onda kada je dokazano da su partije koristile silu ili narušavale republikanski oblik vladavine. U većini evropskih zemalja toleriše se aktivnost grupa i pojedinaca koji imaju ekstremne stavove, pa čak i onda kada deluju suprotno ustavu. U bivšim republikama SFRJ nema slučajeva zabrane političkog delovanja udruženja.

Treba se podsetiti da Ustavni sud Srbije u periodu kada je na vlasti bio Slobodan Milošević, koji je okarakterisan kao period ograničavanja demokratije i ljudskih prava, nije zabranio nijednu političku stranku. Ustavnom sudu Srbije je 1993. godine podnet predlog Republičkog javnog tužilaštva za zabranu rada političke stranke Srpski pokret obnove, zbog učešća u nasilnim događajima u kojima je jedan broj milicionara i građana izgubio život, zloupotrebe maloletnika u političke svrhe i preduzimanja aktivnosti kojima je cilj bio da se silom promeni ustavno uređenje. Postupak u ovom predmetu je obustavljen 1998. godine zbog odustanka predlagača.

U tom periodu nisu zabranjene ni terorističke organizacije na Kosovu i Metohiji koje su rušile ustavni poredak i teritorijalni integritet zemlje, niti organizacija „Otpor“ koja je direktno delovala u cilju rušenja tada vladajućeg režima Slobodana Miloševića.

Slažem se sa mišljenjem sudije Ustavnog suda dr Dragana Stojanovića da je za izricanje mere zabrane rada udruženja potrebno „da delovanje udruženja bude plansko, sistematsko, trajno i ozbiljno, jednostavno takvo da se može pouzdano zaključiti da ima za cilj upravo ukidanje demokratskog poretka ili njegovo znatnije oštećenje, nezavisno od toga zašta se udruženje u svojim programskim aktima zalaže“.

Međutim, za zabranu bilo koje političke slobode nije dovoljno samo da se zadovolji načelo srazmernosti, već i da je takva mera neophodna radi zaštite demokratskog poretka i prava pojedinaca.

9. Utvrđujući postojanje razloga za zabranu rada „Obraza“, Ustavni sud se u Odluci pozvao na neke stavove iz presuda Evropskog suda za ljudska prava koje, po mom mišljenju, u konkretnom slučaju ne mogu imati obavezujuću snagu presedana. Naime, za učenje o presedanu važno je tzv. razlikovanje (distinguishing). Pravilo, ili pravni stav iz nekog drugog slučaja se primenjuje samo ako je slučaj u kome treba doneti odluku istovetan sa već presuđenim slučajem. Smatram da je potpuno neprimereno pozivanje Suda u Odluci na slučaj Refah partisi protiv Turske ili Batasuna protiv Španije, jer se prostim poređenjem tih slučajeva sa „Obrazom“ može videti da razlozi za njihovu zabranu nemaju nikakve sličnosti.

Ustavni sud se nije bavio srazmernošću izrečene mere zabrane sa delovanjem udruženja, što i ne čudi jer prethodno nije utvrdio kao standard intenzitet delovanja koji je neophodan za ograničenje ustavne slobode udruživanja. Ocene koje se odnose na izrečenu meru vezuju se za neophodnost, iako mera zabrane može biti proporcionalna delovanju udruženja, a da ne bude i neophodna za zaštitu osnovnih vrednosti demokratskog društva proklamovanih Ustavom. Nužnost zabrane u velikoj meri zavisi od procene opšte situacije u državi i mogućnosti da se ograničenje slobode udruživanja izbegne ukoliko je moguće da se na delovanje udruženja utiče drugim merama.

Kako Odluka ne sadrži činjeničnu građu koja je utvrđena na pravno valjan način, nemoguće je izjasniti se o tome da li izrečena mera zabrane može da izdrži test proporcionalnosti i nužnosti u konkretnom slučaju.

Smatram da je ključna slabost Odluke nedostatnost obrazloženja i nedoslednost argumentacije, pa stoga nisam glasala za zabranu rada Udruženju građana „Otačastveni pokret Obraz“.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić

S obzirom da nisam glasala za Odluku kojom se zabranjuje rad Udruženju građana „Otačastveni pokret Obraz“, saglašavam se sa izdvojenim mišljenjem sudije Katarine Manojlović Andrić.

Sudija

dr Olivera Vučić

[1] Vidi: Zbornik radova – Ustavno ograničenje slobode udruživanja, Ustavni sud Republike Srbije, Beograd, 2010.

[2] Vidi: Predmet Saveznog ustavnog suda Nemačke BVerfGE 42, 143 (156)

[3] Primera radi, Ustavni sud je usvojio preko 100 ustavnih žalbi istog podnosioca nalazeći da mu je povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku zbog neizjašnjavanja Vrhovnog suda Srbije o predlogu tužioca da se izvođenjem dokaza uviđajem na licu mesta utvrdi da li uvezena mašina služi za mužu krava ili hlađenje mleka, iako je u dvostepenom upravnom postupku koji je prethodio upravnom sporu pred Vrhovnim sudom, na osnovu pismenih dokaza pribavljenih u postupku carinjenja, nesumnjivo utvrđeno da se radi o kontejneru za hlađenje mleka.