| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 13.01.2016 | Broj: Už-1943/2013 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Svete Stojančića iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. januara 2016. godine, doneo je
1. Usvaja se ustavna žalba Svete Stojančića i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodio pred Ministarstvom prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja u predmetu broj 952-02-01083/2010-09 (sada predmet Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
3. Nalaže se nadležnom organu državne uprave da u roku od 30 dana odluči o žalbi privrednog društva „Agrar-fruit“ AD, Bošnjace, opština Lebane, izjavljenoj protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti opštine Lebane broj 952-02645/08 od 22. januara 2009. godine.
1. Sveta Stojančić iz Leskovca, preko punomoćnika Zvonimira Stankovića, advokata iz Leskovca, podneo je, 7. marta 20 13. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv akta navedenog u tački 4. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, garantovanog istom odredbom Ustava, u upravnom postupku koji se vodio pred Ministarstvom prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja u predmetu broj 952-02-01083/2010-09.
U ustav noj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je Opštinski sud u Lebanu odredio izvršenje na nepokretnosti izvršnog dužnika, te „naložio“ upis zabeležbe prodaje nepokretnosti u katastar nepokretnosti kod Republičkog geodetskog zavoda – Služb a za katastar nepokretnosti Lebane; da je ta služba rešenjem od 30. oktobra 2008. godine usvojila zahtev podnosioca za upis zabeležbe, ali da je izvršni dužnik izjavio žalbu protiv tog rešenja, nakon čega je predmet dostavljen Republičkom geodetskom zavodu; da drugostepena odluka nije bila doneta sve do sredine 2012. godine, zbog čega se podnosilac obratio urgencijom Republičkom geodetskom zavodu, koji ga je obavestio da nije više nadležan za rešavanje u drugom stepenu i da su spisi predmeta, zajedno sa žalbom prosleđeni Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja; da s e podnosilac 24. septembra 2012. godine obratio nadležnom ministarstvu drugom urgencijom, zahtevajući da taj organ donese drugostepenu odluku, a 9. novembra 2012. pod neo je tužbu Upravn om sud u, zbog „ćutanja uprave“.
Podnosilac ustavne žalbe dalje navodi da je njegova tužba odbačena rešenjem Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 14681/12 od 13. decembra 2012. godine, kao izjavljena od neovlašćenog lica, a da je osporenim rešenjem Upravnog suda odbijen njegov prigovor kojim je pobijao navedeno rešenje. Prema navodima ustavne žalbe, neprihvatljiv je stav Upravnog suda da podnosialc nema aktivnu legitimaciju za podnošenje tužbe zbog „ćutanja uprave “, jer nije stranka u drugostepenom postupku. Podnosilac, takođe, ističe da njegov pravni interes proističe iz činjenice da je, zbog suspenzivnog dejstva izjavljene žalbe i neupisivanja zabeležbe u katastru, izgubio svojstvo razlučnog poverioca prema „Agrar-fruit“ AD, Bošnjace , u stečajnom postupku, koji je nad tim privrednim društvom pokrenut pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10.
Podnosilac ustavne žalbe ukazuje i na povredu prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nepostupanjem nadležnog ministarstva po podnetoj žalbi, „budući da je od izjavljivanja žalbe proteklo više od dve godine“.
Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, poništi osporeni akt i vrati predmet istom sudu na ponovno odlučivanje, te obaveže Upravni sud , odnosno nadležno ministarstvo da mu naknade štetu zbog povrede istaknutih prava, kao i troškove postupka pred Ustavnim sudom.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postu pku, na osnovu uvida u osporeni akt i ostalu dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti opštine Lebane broj 952-02645/08 od 22. januara 2009. godine dozvoljen je upis zabeležbe – izvršenje prodajom nepokretnosti označene u rešenju, radi naplate potraživanja utvrđenog izvršnom presudom Opštinskog suda u Lebanu, u korist podnosioca ustavne žalbe i određeno da će se navedena promena sprovesti odmah po konačnosti tog rešenja. U obrazloženju rešenja je konstatovano da je podnosilac ustavne žalbe podneo prijavu za upis rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Lebanu I. 457/08 i I. 484/08 od 15. oktobra 2008. godine i da je utvrđeno da prijava ispunjava zakonom propisane uslove za upis promene. Protiv navedenog prvostepenog rešenja žalbu je izjavilo privredno društvo „Agrar-fruit“ AD, Bošnjace, opština Lebane.
Postupajući po urgenciji podnosioca ustavne žalbe za donošenje drugostepenog rešenja o žalbi, Republički geodetski zavod – Sektor za pravne poslove je dopisom od 23. jula 2012. godine obavestio podnosioca da od 1. januara 2010. godine nije nadležan za odlučivanje o podnetoj žalbi, već Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, u kome je predmet zaveden pod brojem 952-02-01083/2010-09.
Podnosilac ustavne žalbe se 24. septembra 2012. godine obratio Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, tražeći donošenje drugostepenog rešenja o predmetnoj žalbi, a 9. novembra 2011. godine podneo je tužbu Upravnom sudu zbog „ćutanja administracije“. Rešenjem Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 14681/12 od 13. decembra 2012. godine odbačena je tužba podnosioca ustavne žalbe kao nedozvoljena. Osporenim rešenjem Upravnog suda Uv. 13/2013 od 31. januara 2013. godine, u stavu 1. dispozitiva, odbijen je prigovor podnosioca ustavne žalbe podnet protiv navedenog rešenja Upravnog suda – Odeljenje u Nišu. Upravni sud je u obrazloženju osporenog rešenja najpre konstatovao: da je pobijanim rešenjem odbačena tužba podnosioca podneta protiv tuženog Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, zbog nedonošenja rešenja u pravnoj stvari upisa zabeležbe u katastru, primenom odredbe člana 26. stav 1. tačka 4) Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik PC“, broj 131/09). Upravni sud je, takođe, konstatovao da je podnosilac u pr igovoru naveo da je u konkretnom slučaju upravni postupak pokrenut po njegovom zahtevu, radi upisa zabeležbe rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Lebanu I. 457/08 i I. 484/08 od 15. oktobra 2008. godine, da je njegov zahtev usvojen prvostepenim rešenjem S lužbe za katastar nepokretnosti opštine Lebane broj 952-02645/08 , ali da je izvršni dužnik izjavio žalbu protiv tog rešenja. Upravni sud je, polazeći od odredaba člana 11. stav 1. i člana 26. stav 1. tačka 4) Zakona o upravnim sporovima, čiju je sadržinu naveo, a imajući u vidu da je podnosilac tužbu podneo zbog nedonošenja rešenja po žalbi „Agrar-fruit“ AD, našao da je pravilno pobijanim rešenjem ocenjeno da podnosilac prigovora nije aktivno legitimisan za podnošenje tužbe, s obzirom na to da nije podnosilac žalbe u navedenom upravnom p ostupku.
Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 91/10 od 30. aprila 2010. godine otvoren je stečajni postupak nad „Agrar-fruit“ AD, sa sedištem u selu Bošnjace , opština Lebane. Prema podacima sa internet strnaice Agencije za privredne registre od 21. oktobra 2015. godine, navedeni stečajni postupak još nije okončan.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava , na čiju povredu se podnosilac u ust avnoj žalbi poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih z akona:
Zakonom o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima („Službeni glasnik RS“, br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 i 101/05), koji je bio na snazi na dan donošenja prvostepenog rešenja o dozvoli upisa zabeležbe, bilo je propisano: da pravo na nepokretnosti nastalo upisom u katastar nepokretnosti ima pravno dejstvo prema trećim licima od dana upisa (član 5. stav 3. ); da su upisi u katastar nepokretnosti – uknjižba, predbeležba i zabeležba (član 58g stav 1 .); da se zabeležbom vrši upis pravnih činjenica koje se odnose na vlasnika nepokretnosti ili na samu nepokretnost, između ostalog, postojanje zabrane otuđenja ili opterećenja nepokretnosti i pokretanje postupka izvršenja na nepokretnosti u slučajevima propisanim zakonom kojim se uređuje izvršni postupak (član 58đ); da Republički geodetski zavod - organizaciona jedinica u opštini, donosi rešenje o dozvoli upisa promene na nepokretnostima u katastarskom operatu, kada utvrdi da su za to ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom (č lan 104.); da se protiv rešenja kojim se u toku održavanja premera i katastra nepokretnosti dozvoljava upis promene u katastarskom operatu, kao i protiv rešenja kojim se odbija upis promene, može izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prijema rešenja i da o žalbi odlučuje Republički geodetski zavod (član 105. st. 1. i 3.); da se upi s promena na nepokretnostima vrši kad rešenje o dozvoli upisa postane konačno (član 106.).
Zakonom o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, broj 72/09), koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine, propisano je: da u upravnim poslovima državnog premera, osnivanja i obnove katastra nepokretnosti, osnivanja katastra vodova, kao i njihovog održavanja, rešava u prvom stepenu Zavod, a u drugom stepenu ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja i urbanizma - počev od 2. avgusta 2013. godine u drugom stepenu rešava ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva i urbanizma, a od 2. marta 2016. godine Republički geodetski zavod (član 11. tač . 1. i 2)); da su stranke u postupku upisa – lice u čiju korist se odlučuje o upisu , upisani prethodnik i svako lice radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa (č lan 122.); da se upis u katastar nepokretnosti vrši danom donošenja rešenja kojim je upis dozvoljen, uz upis po službenoj dužnosti zabeležbe radi činjenja vidljivim da rešenje o upisu nije konačno (član 128. stav 1.); da se u pis u katastar nepokretnosti vrši i na osnovu drugostepenog rešenja kojim se dozvoljava upis ili na osnovu sudske odluke iz upravnog spora, danom prijema drugostepenog rešenja, odnosno sudske odluke (član 128. stav 2.) .
Odredbama Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99 /11, 71/12-Odluka US i 83/14) propisano je : da su razlučni poverioci – poverioci koji imaju založno pravo, zakonsko pravo zadržavanja ili pravo namirenja na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige ili registri i imaju pravo na prvenstveno namirenje iz sredstava ostvarenih prodajom imovine, odnosno naplate potraživanja na kojoj su stekli to pravo (član 49. st av 1.) ; da razlučna prava stečena izvršenjem ili obezbeđenjem za poslednjih 60 dana pre dana otvaranja stečajnog postupka radi prinudnog namirenja ili obezbeđenja prestaju da važe i takvi poverioci nisu razlučni poverioci, a na osnovu rešenja stečajnog sudije, nadležni organ koji vodi odgovarajuće javne knjige, dužan je da izvrši brisanje ovako stečenih razlučnih prava (član 49. stav 3.).
Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji se primenjivao na dan donošenja rešenja kojim je određeno izvršenje na spornoj nepokretnosti, bilo je propisano: da kad su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja, sud je dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja (č lan 7.); da se izvršenje na nepokretnosti sprovodi zabeležbom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, utvrđenjem vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem izvršnih poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom (član 99.); da će se u javnoj knjizi izvršiti zabeležba rešenja o izvršenju, odnosno drugi odgovarajući upis predviđen propisima o upisu prava na nepokretnostima u javne knjige, te da tim upisom izvršni poverilac stiče pravo da svoje potraživanje namiri iz nepokretnosti i u slučaju da treće lice kasnije stekne na istoj nepokretnosti pravo svojine, a da izvršni poverilac koji je predložio izvršenje, a nije ranije stekao založno pravo, stiče upisom rešenja o izvršenju pravo da se iz nepokretnosti namiri pre lica koje je docnije steklo na toj nepokretnosti založno pravo ili pravo na namirenje ( član 102. st. 1, 2. i 3.).
Odredbama važećeg Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je : da se ovim zakonom obezbeđuje sudska zaštita pojedinačnih prava i pravnih interesa i zakonitost rešavanja u upravnim i drugim Ustavom i zakonom predviđenim pojedinačnim stvarima (č lan 1. ); da tužilac u upravnom sporu može da bude fizičko, pravno ili drugo lice, ako smatra da mu je upravnim aktom povređeno neko pravo ili na zakonu zasnovani interes (član 11. stav 1.); da se upr avni spor može pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (č lan 19. Zakona); da će sudija pojedinac rešenjem odbaciti tužbu i ako utvrdi da se upravnim aktom koji se tužbom osporava ne dira očigledno u pravo tužioca ili u njegov na zakonu zasnovani interes ( član 26. stav 1. tačka 4)).
Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97, 31/01 i 30/10) propisano je: da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen (član 208. stav 2.).
5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je u osporenom postupku upisa zabeležbe predmetnog rešenja o izvršenju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, budući da nadležno ministarstvo nije postupalo po žalbi izvršnog dužnika duže od dve godine.
Ustavni sud je utvrdio da je osporeni postupak u kome se odlučuje o žalbi privrednog društva „Agrar-fruit“ AD izjavljenoj protiv rešenja Službe za katastar nepokretnosti opštine Lebane broj 952-02645/08 od 22. januara 2009. godine započeo pred Republičkim geodetskim zavodom, a nastavljen pred ministarstvom nadležnim za poslove građevinarstva i urbanizma i da traje već šest godina, što ukazuje na to da nije okončan u okviru razumnog roka . Međutim, imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.
Ustavni sud je ocenio da ovaj predmet nije činjenično kompleksan, niti se u njemu postavljaju složena pravna pitanja.
Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe ima legitiman interes da nadležni drugostepeni organ odluči o žalbi koju je podnelo privredno društvo „Agrar-fruit“ AD u okviru standarda razumnog roka. Polazeći od činjenica utvrđenih u ovom upravnosudskom postupku, Ustavni sud je konstatovao da Opštinski sud u Lebanu nije po službenoj dužnosti sproveo zabeležbu predmetnog rešenja o izvršenju na nepokretnosti izvršnog dužnika, da je rešenje Službe za katastar nepokretnosti Lebane kojim se dozvoljava upis te zabeležbe doneto po prijavi podnosioca ustavne žalbe i da je protiv navedenog rešenja žalbu izjavio izvršni dužnik. S obzirom na to da prava na nepokretnostima imaju pravno dejstvo prema trećim licima od dana upisa i da se upis promena na nepokretnostima vršio kad rešenje o dozvoli upisa postane konačno, saglasno članu 106. Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, a imajući u vidu da o izjavljenoj žalbi nije bila doneta odluka do podnošenja tužbe podnosioca ustavne žalbe, kao lica u čiju korist se odlučuje o upisu, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe ima pravni interes da se blagovremeno odluči o žalbi stranke koja je upisana kao nosilac prava na spornoj nepokretnosti, posebno imajući u vidu pravno dejstvo žalbe na upis prava u tom postupku.
Ustavni sud ocenjuje da je nepostupanje drugostepenog organa isključivi razlog dugo g trajanj a osporenog postupka i da neaktivnost tog organa u periodu od šest godina ne može biti opravdana činjenicom da je u navedenom periodu dva puta menjana nadležnost organa uprave koji je nadležan za odlučivanje o predmetnoj žalbi.
Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da on u toku osporenog postupka nije imao na raspolaganju procesnopravno sredstvo protiv „ćutanja administracije“, budući da je tužbu zbog nedonošenja rešenja u drugostepenom postupku moglo podneti samo privredno društvo „Agrar-fruit“ AD, kao stranka koja je izjavila žalbu protiv prvostepenog upravnog akta. Uprkos tome, podnosilac ustavne žalbe je pokazao aktivnost podnošenjem dve urgencije za donošenje rešenja, ali time nije uspeo da izdejstvuje ubrzanje postupka.
Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u upravnom postupku koji se vodio pred Ministarstvom prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja u predmetu broj 952-02-01083/2010-09 (sada predmet Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava . Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13- Odluka US , 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao tački 1. izreke.
6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu trajanje predmetnog postupka , a uzeo je u obzir praksu ovoga suda i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje. S obzirom na to da je Zakonom o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15) propisan rok od četiri meseca za izvršenje odluke Ustavnog suda kojim je utvrđeno pravo na naknadu materijalne/nematerijalne štete, to je Sud u drugom delu tačke 2. izreke odredio da se dosuđena visina naknade nematerijalne štete podnosiocu ustavne žalbe isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnom organu državne uprave da u roku od 30 dana odluči o žalbi privrednog društva „Agrar-fruit“ AD, Bošnjace, opština Lebane, izjavljenoj protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti opštine Lebane broj 952-02645/08 od 22. januara 2009. godine.
8. Ispitujući navode ustavne žalbe u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Upravnog suda Uv. 13/2013 od 31. januara 2013. godine, Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je osporeno rešenje donet o uz proizvoljnu ili diskriminacionu primenu prava, čime bi se ukazalo na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju Upravnog suda, a na štetu podnosioca ustavne žalbe, što bi dovelo do povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, navodi ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje zasnivaju se na tvrdnji da je podnosilac imao pravni interes da nadležni organ odluči o žalbi koju je izjavio izvršni dužnik protiv rešenja o dozvoli upisa zabeležbe, jer je „zbog n eupisivanja zabeležbe u katastru izgubio svojstvo razlučnog poverioca“ prema „ Agrar-fruit“ AD, Bošnjace , opština Lebane, u stečajnom postupku koji je otvoren nad tim privrednim društvom. Međutim, budući da se kao tužilac u upravnom sporu pokrenutom „zbog ćutanja administracije“ može pojaviti samo stranka o čijoj žalbi u upravnom postupku nije odlučeno, Ustavni sud nalazi da je ustavnopravno prihvatljivo stanovište Upravnog suda da podnosilac ustavne žalbe nije nije aktivno legitimisan za podnošenje tužbe, s obzirom na to da nije podnosilac žalbe u navedenom upravnom p ostupku.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u tački 4. izreke.
9. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema uslova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).
10. Na osnovu izloženog i odredaba 42b stav 1 . tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić