Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda dr Goran P. Ilić, zamenik predsednik a Veća , i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović An drić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P reduzeća za proizvodnju, trgovinu i turizam „Planeta“ d.o.o , Apatin i Mirka Mikovića iz Temerina , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sedn ici Veća održanoj 19. maja 201 6. godine, doneo je

ODLUKU

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Preduzeća za proizvodnju, trgovinu i turizam „Planeta“ d.o.o. i Mirka Mikovića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3372/13 od 22. avgusta 2013. godine zbog povrede slobode izražavanja zajemčene odredbom člana 46. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

Obrazloženje

1. Preduzeće za proizvodnju, trgovinu i turizam „Planeta“ d.o.o, Apatin i Mirko Miković iz Temerina podneli su, 9. septembra 2013. godine, preko punomoćnika Borislava Perovića, advokata iz Apatina, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3372/13 od 22. avgusta 2013. godine, zbog povrede slobode mišljenja i izražavanja iz člana 46. Ustava Republike Srbije, slobode medija iz člana 50. stav 3. Ustava i prava na obaveštenost iz člana 51. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je 10. avgusta 2012. godine na internet stranici „Radio Apatina“ objavljen tekst pod naslovom: „Samoubistvo uspešne studentkinje germanistike i pobednika Republičkog takmičenja u poznavanju nemačkog jezika“; uz gore navedenu informaciju je objavljena i fotografija pok. M ile N išić koja je preuzeta sa sajta www.025info.rs n a kojem se ista nalazila već duže vreme pre objavljivanja na sajtu podnosi laca ustavne žalbe; da su roditelji pok. Mile N išić podneli tužbu Višem sudu u Somboru protiv podnosilaca ustavne žalbe , radi naknade nematerijalne štete i objavljivanja presude ; da je Viši sud u Somboru odbio kao neosnovan tužbeni zahtev, dok je Apelacioni sud u Novom Sadu preinačio prvostepenu presudu tako što je obavezao podnosioc e ustavne žalbe na novčanu naknadu nematerijalne štete i objavljivanje presude ; da je u obrazloženju presude Apelacionog suda u Novom Sadu, između ostalog, navedeno da nije postojao opravdani interes javnosti da sazna za tragičnu smrt ćerke tužilaca i okolnosti pod kojima je nastradala niti da se putem sporne fotografije javnost upozna sa likom pokojne ćerke tužilaca; da se ne može, po mišljenju podnosilaca, prihvatiti ovakav pravni stav drugostepenog suda da ne postoji opravdani interes javnosti da sazna za tragičan gubitak života ljudi kao u konkretnom slučaju; da sadržina objavljenih informacija više nego očigledno ne vređa dostojanstvo osobe na koju se odnosi niti pravo na pijetet članova njene porodice; da je postojao interes javnosti da se putem predmetne fotografije upozna sa likom tragično nastradale osobe; da se radi o fotografiji koja je ranije javno objavljena na sajtu www.025info.rs što je nesporno utvrđeno u toku postupka , na koji način je postala dostupna neograničenom broju osoba, zbog čega je pogrešan pravni stav drugostepenog suda da je za objavljivanje fotografije bila potrebna saglasnost porodice.

Predloženo je Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalb u, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi presud u Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3372/13 od 22. avgusta 2013. godine. Traženo je odlaganje izvršenja osporene drugostepene presude.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i dokumentacije priložene uz nju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužioci Nenad Nišić i Vesna Nišić podneli su tužbu Višem sudu u Somboru protiv Preduzeća za proizvodnju, trgovinu i turizam „Planeta“ d.o.o , Apatin , osnivača javnog glasila „Radio Apatin" i tuženog Mirka Mikovića, glavnog i odgovornog urednik a „Radio Apati na", ovde podnosilaca ustavne žalbe, radi naknade nematerijalne štete na ime duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda i obavezivanja drugotuženog da parničnu presudu objavi bez ikakvog komentara i odlaganja najkasnije u drugoj narednoj dnevnoj emisiji „Radio Apatin“.

Viši sud u Somboru je presudom P. 2/2013 od 24. juna 2013. godine odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca. U obrazloženju presude je, između ostalog, navedeno: da je n a internet stranici „Radio Apatina" 10. avgusta 2012. godine obja vljen tekst pod naslovom: „ Samoubistvo uspešne studentkinje germanistike i pobednika republičkog takmičenja u poznavanju nemačkog jezika“, sledeće sadržine: „Pronađeni su uzroci smrti beživotnog tela mlade apatinke čije je telo pronađeno u kući u ulici Žarka Zrenjanina. Obdukcijom na Institutu za sudsku medicinu u Novom Sadu potvrđeno je da je pokojna Mila Nišić izvršila samoubistvo.. pok. M ila N išić bila je student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu na odseku germanistika. Prošle godine bila je najbolja na Republičkom takmičenju u poznavanju nemačkog jezika i tada je dala intervju za TV A patin. Kako saznajemo samoubistvu je prethodilo oproštajno pismo"; da je uz navedeni tekst objavljena i fotografija Mile Nišić; da je vest o smrti Mile N išić prethodno (ppe 10. avgusta 2012. godine) objav ljena na internet stranicama više sredstava javnog informisanja: dnevnog list a „D nevnik“ Novi Sad, Radio tele vizije Vojvodine, Televizije Apatin i „Radio Dunav“; da tužioci nisu dokazali da su informacije u spornom tekstu povredile pr avo na privatnost, čast i ugled, te poštovanje porodičnog života; da iz odredbe člana 45 . Zakona o javnom informisanju proizlazi da se informacija i lični zapis može objaviti bez pristanka lica na koje se odnosi, između octalog, i ako je to lice informaciju, odnosno zapis namenilo javnosti i ako se informacija, odnosno zapis odnosi na ličnost, pojavu ili događaj od interesa za javnost; da je s obzirom na sadržinu teksta i fotografiju pok. M ile Nišić, te vodeći računa o pravičnoj ravnoteži, koja se mora uspostaviti između opšteg interesa zajednice i interesa pojedinca, postojao opravdani interes javnosti da sazna za smrt i okolnosti pod kojima je nastupila smrt kćeri tužilaca, kako bi se ukazalo na tragičan gubitak jednog mladog i uspešnog člana zajednice, pri čemu se objavljenom fotografijom uz napred navedeni tekst ne zadire, na nedozvoljen način, u privatan život tužilaca ; da objavljena maturska slika Mile Nišić, sa oznakama koje ukazuju na gubitak života, nije takvog sadržaja da bi bil o neprimereno i neumesno njeno objavljivanje; da je iz iskaza tužioca Nenada Nišića utvrđeno da je on postavio fotografiju svoje kćerke na njen Facebook profil sa oznakama koje ukazuju na godinu rođenja i smrti, a iz iskaza svedoka Mile Kuga utvrđeno je da Facebook profil M ile Nišić nije bio zaštićen, a iz čega proizlazi da je slikovna informacija bila namenjena širokom krugu lica; da su objavljene informacije da je ćerka tužilaca Mila Nišić izvršila samoubistvo i da je tom činu prethodilo opraštajno pismo, potvrđene nalazom i mišljenjem veštaka obducenata Kliničkog centra Vojvodine – Instituta za sudsku medicinu Novi Sad od 9. avgusta 2012. godine i nalazom i mišljenjem veštaka grafologa od 4. novembra 2012. godine; da je pravo na pijetet bliskog srodnika umrlog lica poštovanje prema umrlom i vrednostima koje je umrli stvorio i uspomena na ličnost umrlog; da kada je nekom licu povreda ose ćaja pijeteta izazvala duševne bolove, tad a mu pripad a pravo na naknadu nematerijalne štete u smislu člana 200 . Zakona o obligacionim odnosima ; da je , međutim, prilikom objavljivanja informacije o tragičnom g ubitku života pok. Mile Nišić, o čemu inače postoji opravdan interes javnosti da bude obaveštena, ispunjen zahtev novinarske etike i pravnih standarda novinarske pažnje koji nalaže da se informacija prenese na način kojim se poštuje pravo na pijetet bliskih srodnika; da se u Kodeksu novinara Srbije, šesto poglavlje, u tački 3 navodi da je novinar dužan, da u izveštavanju o događajima koji uključuju lični bol i šok, svoja pitanja prilagodi tako da izražavaju duh saose ćanja i diskrecije; da objavljivanjem istinite informacije o smrti samoubistvom sada pokojne Mile Nišić, studenta i pobednika Republičkog takmičenja, nije povređeno pravo na pijetet tužilaca - njenih roditelja.

Apelacioni sud u Novom Sadu je osporenom presudom Gž. 3372/13 od 22. avgusta 2013. godine delimično usvojio žalbu tužilaca, te je preinačio prvostepenu presudu tako što je delimično usvojio tužbeni zahtev tužilaca – pa su obavezani podnosioci ustavne žalbe da tužiocima solidarno isplate novčani iznos od po 100.000,00 dinara i da drugotuženi Mirko Miković, glavn i i odgovorn i urednik „Radio Apati na" parničnu pravnosnažnu presudu objavi bez ikakvog komentara i odlaganja najkasnije u drugoj narednoj dnevnoj emisiji „Radio Apatin“ od pravnosnažnosti presude. U obrazloženju osporene drugostepene presude je, između ostalog, navedeno: da se naknada nematerijalne štete može ostvariti zbog povrede prava na privatnost, kao samostalno pravo, nezavisno od naknade štete zbog povrede časti i ugleda; da su tuženi neovlašćeno objavili informaciju iz privatnog života tužilaca, na taj način što su objavili fotografiju i tekst koji sadrži informacije, na osnovu kojih je prepoznatljiv identitet tužilaca i njihove pokojne kćerke, čime su povredili pravo na privatnost tužilaca, tačnije pravo tužilaca da se poštuje uspomena na ličnost njihove pokojne kćerke (pravo na pijetet); da bez obzira na eventualno legitimne ciljeve radi čijeg ostvarivanja može biti dopušteno objavljivanje informacije i zapisa lika, ne znači da je u svakom slučaju objavljivanje dopušteno; da su tuženi prethodno bili dužni da odmere i provere da li u konkretnoj situaciji preteže interes časti, ugleda i privatnosti nad slobodom štampe i da su bili u obavezi da pre objavljivanja spornog teksta i fotografije pribave saglasnost tužilaca, saglasno odredbi člana 43. st. 1 . i 3. u vezi člana 44 . Zakona o javnom informisanju, pri čemu, po nalaženju Apelacionog suda, u konkretnom spučaju nije postojao opravdan interes javnosti da sazna za tragičnu pogibiju kćerke tužilaca i okolnosti pod kojima je nastradala, niti da se putem sporne fotografije javnost upozna sa likom pokojne kćerke tužilaca, u smislu odredbe člana 4 . Zakona o javnom informisanju; da prilikom izveštavanja o tragičnim i nasilnim gubicima života, čak i kada postoji opravdan interes javnosti da bude obaveštena, novinarska etika i pravni standard novinarske pažnje nalažu da se informacije prenose na način kojim se poštuje pravo na pijetet bliskih srodnika preminulog, njihova bol i patnja, dok je u konkretnom slučaju izražena neprimerenost slobode izražavanja, naročito objavljivanjem fotografije pokojne Mile Nišić do koje su tuženi, nasuprot navodima odgovora na žalbu, svakako došli isklju čivo iz razloga senzacionalizma; da je prvostepeni sud pogrešno zaključio da tuženi nisu bili u obavezi da pribavljaju saglasnost za objavljivanje predmetne fotografije, jer je tužilac Nenad Nišić doprineo informisanju javnosti, postavljajući fotografiju svoje pokojne kćerke na njen Facebook profil, te da je na taj način dao pristanak za objavljivanje, odnosno da je „slikovna informacija bila namenjena širem krugu lica"; da je priroda online novinarstva i izdavačkog sistema u digitalnom okruženju značajno drugačija od klasičnog režima tradicionalnih medija i javnog informisanja, pri čemu informacije i vesti koje se plasiraju pute m interneta ne mogu biti izvan okvira medijske regulative; da sadržaji objavljeni na Facebook stranici nisu vidljivi na pretraživačima i pristup imaju samo oni koji se nalaze na listi „prijatelja", odnosno oni koji do biju dopuštenje za uspostavljanje Facebook veze sa korisnikom profila, pri čemu tuženi tokom postupka nisu pružili nijedan nesumnjiv dokaz, u smislu odredbe člana 231. stav 3 . ZPP -a, da su se nalazili na listi Facebook prijatelja pokojne kćerke tužilaca, niti da su dobili odobrenje za pristup sadržaju njenog Facebook profila; da činjenica na koju se ukazuje u odgovoru na žalbu tuženih, da je sporna fotografija pokojne kćerke tužilaca bila objavljena na internet sajtu www.025info.rs nije mogla osloboditi tužene obaveze da navedu glasilo iz kojeg je ista preuzeta, shodno odredbi člana 3 . stav 2 . Zakona o javnom informisanju.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosioci ustavne žalbe poziva ju, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 46. stav 1. Ustava jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, pr imaju i šire obaveštenja i ideje, dok je odredbom člana 46. stav 2. Ustava utvrđeno da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacional ne bezbednosti Republike Srbije.

Odredbama člana 200. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99 i 44/99)) propisano je : da za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu (stav 1.); da prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njeno m prirodom i društvenom svrhom (stav 2.).

Odredbama Zakona o javnom o informisanju ("Službeni glasnik RS", br. 43/03, 61/05, 71/09, 89/10 i 41/11), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da su novinar i odgovorni urednik javnog glasila dužni da pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenom događaju, pojavi ili ličnosti, sa pažnjom primerenom okolnostima, provere njeno poreklo, istinitost i potpunost i da su novinar i odgovorni urednik javnog glasila dužni da tuđe informacije, ideje i mišljenja prenesu i objave verodostojno i potpuno, a ukoliko je informacija preneta iz drugog javnog glasila, uz navođenje glasila iz kojeg je informacija preneta (član 3.); da se u javnim glasilima slobodno objavljuju ideje, informacije i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdani interes da zna, osim kada je drugačije određeno zakonom, da se odredba stava 1. ovog člana primenjuje bez obzira na način na koji je pribavljena informacija (član 4.); da se informacija iz privatnog života, odnosno lični pisani zapis (pismo, dnevnik, zabeleška, digitalni zapis i slično), zapis lika (fotografski, crtani, filmski, video, digitalni i slično) i zapis glasa (magnetofonski, gramofonski, digitalni i slično) – ne može objaviti bez pristanka lica čijeg se privatnog života informacija tiče, odnosno lica čije reči, lik odnosno glas sadrži, ako se pri objavljivanju može zaključiti koje je to lice, da se informacija i zapisi iz stava 1. ovog člana ne mogu objaviti ni bez pristanka onoga kome su namenjeni odnosno onoga na koga se odnose, ako bi objavljivanjem bilo povređeno pravo na privatnost ili koje drugo pravo tog lica (član 43. st. 1 . i 3 .); da ako je lice iz člana 43. st. 1. i 2. ovog zakona umrlo, pristanak daju bračni drug umrlog, deca od navršene šesnaeste godine života samostalno, roditelji ili braća i sestre (član 44. stav 1.); da se izuzetno od člana 43. ovog zakona, informacija iz privatnog života, odnosno lični zapis, može objaviti bez pristanka lica na koje se odnosi, ako je to lice informaciju, odnosno zapis, namenilo javnosti, ako se informacija, odnosno zapis, odnosi na ličnost, pojavu ili događaj od interesa za javnost (član 45. stav 1 . tač. 1. i 2.).

5. Ustavni sud je konstatovao da su tužioci Nenad Nišić i Vesna Nišić podneli tužbu Višem sudu u Somboru protiv podnosilaca ustavne žalbe , radi naknade nematerijalne štete i objav ljivanja presude bez ikakvog komentara i odl aganja najkasnije u drugoj narednoj dnevnoj emisiji „Radio Apatin“, zbog objavljivanja spornog tekst a pod naslovom: „Samoubistvo uspešne studentkinje germanistike i pobednika republičkog takmičenja u poznavanju nemačkog jezika, koji se odnosio na tragičnu smrt Mile Nišić, ćerke tužilaca, a uz koji sporni tekst je objavljena fotografija Mile Nišić.

Apelacioni sud u Novom Sadu je osporenom presudom Gž. 3372/13 od 22. avgusta 2013. godine delimično usvojio žalbu tužilaca, te je preinačio prvostepenu presudu tako što je delimično usvojio tužbeni zahtev tužilaca, čime je, po mišljenju podnosilaca ustavne žalbe, povređena njihova sloboda izražavanja iz člana 46. stav 1. Ustava.

Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta slobode mišljenja i izražavanja iz člana 46. stava 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da u demokratskom društvu sloboda izražavanja predstavlja pravo da se neometano od bilo koga izražavaju mišljenja, informacije i ideje, bez obzira na sadržinu i njihovo dejstvo (nezavisno od toga da li informacija predstavlja činjenični, vrednosni ili mešoviti sud, da li je informacija politička, obrazovna, informativana, ima li naučnu, umetničku ili neku drugu vrednost). Sloboda izražavanja obuhvata i određen stepen preterivanja ili čak provociranja. S tim u vezi, iz prakse Evropskog suda za ljudska prava proizlazi da se pravo na slobodu izražavanja primenjuje ne samo na informacije ili ideje koj e se povoljno prihvataju ili se smatraju neuvredljivim ili indiferentnim, već takođe i na one koje vređaju, šokiraju ili uznemiravaju državu ili neki deo populacije. Takvi su zahtevi pluralizma, tolerancije i otvorenosti uma, bez kojih nema "demokratskog društva" (videti, inter alia, presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetima Handysid protiv Ujedinjenog kraljestva, broj 5493/72 , od 7. decembra 1976. godine, stav 49. i Nilsen and Johnsen protiv Norveške, broj 23118/93 , od 25. n ovembra 1999. godine, stav 43.). Doduše, sloboda izražavanja spada u relativne slobode, jer podleže određenim ograničenjima (izuzecima). Ograničenja slobode izražavanja utvrđene su odredbom člana 46. stav 2. Ustava. Jedno od tih ustavnih og raničenja slobode izražavanja jeste zaštita prava i u gleda drugih.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud nalazi da osporena presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3372/13 od 22. avgusta 2013. godine, kojom su podnosi oci ustavne žalbe obavezani na naknadu nematerijaln e štet e i na objavljivanje presude zbog povrede prava na privatnost tužilaca, predstavlja ograničenje slobode izražavanja podnosilaca ustavne žalbe.

Međutim, da bi ograničenje slobode izražavanja bilo ustavnopravno prihvatljivo ono mora biti: legalno, legitimno, neophodno u demokratskom društvu i srazmerno legitimnom cilju čijem se ostvarenju teži, što je i u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Osporena drugostepena presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3372/13 od 22. avgusta 2013. godine donet a je primenom odredaba čl. 43. i 44. Zakona o javnom o informisanju, a naknada štete je određena u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odn osima. Ustavni sud ocenjuje da su naveden e zakonsk e norm e dovoljno određen e i jasn e, što predstavlja osnov pravne sigurnosti. Ograničenje slobode izražavanja koje nastaje primenom naveden ih zakonsk ih nor mi ne može se smatrati nerazumn om, neočekivanom i nepredvidivom. Zadiranje u slobodu izražavanja u konkretnom slučaju je bilo legalno, odnosno propisano navedenim jasnim i određenim zakonskim normama.

Ustavni sud ocenjuje da je osporena drugostepena parnična presuda doneta radi ostvarivanja legitimnog cilja koji se sastojao u zaštiti prava na privatnost tužilaca. Pojam na privatni život je širok pojam, te ne postoji iscrpna definicija o navedenom pojmu. Ovaj pojam obuhvata aspekte vezane za lični identitet, kao što su ime osobe, fotografija, fizički ili moralni integritet. Dakle, u konkretnom slučaju postoje dva međusobna suprostavljena legitimna prava – pravo na privatnost tužilaca , s jedne strane, i pravo na slobodu novinarskog izražavanja podnosilaca , sa druge strane. Koje od navedenih legitimnih prava stavljenih u proporcionalni odnos treba da prevagne u konkretnom slučaju zavisi od sledećih kriterijuma – da li je ograničenje slobode izržavanja bilo „neophodno u demokratskom društvu“ i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo srazmerno legitimnom cilju.

U vezi sa standardom da li je ograničenje slobode izražavanja bilo „neophodno u demokratskom društvu“, Ustavni sud ukazuje da je za razmatranje ispunjenja ovog standarda od značaja da li su informacije sadržane u spornom tekstu koji je objavljen na internet stranici „Radio Apatina“ isključivo iz sfere privatnog života tužilaca ili su to informacije za koje je postojao interes javnosti da bude obaveštena o njima. Ustavni sud nalazi da je nesporno da su informacije iz spornog teksta iz sfere privatnog života, odnosno u konkretnom slučaju radi se o pravu tužilaca da se poštuje uspomena na ličnost njihove pokojne ćerke (pravo na pijetet). Međutim, Ustavni sud ocenjuje da informacije koje su sadržane u spornom tekstu ne spadaju isključivo u sferu privatnog života tužilaca, s obzirom na to da sam čin tragičnog gubitka života nekog lica, a naročito mlade osobe, predstavlja informaciju koja šokira, rastužuje ili uznemirava većinski deo populacije , pogotovo u malim sredinama. Kao što je napred navedeno, iz prakse Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu ESLjP) proizlazi da se sloboda izražavanja primenjuje ne samo na informacije ili ideje koji se povoljno prihvataju ili se smatraju neuvredljivim ili indiferentnim, već takođe i na one koje vređaju, šokiraju ili uznemiravaju državu ili neki deo populacije. U konkretnom slučaju, po oceni Ustavnog suda, postojao je nesumnjiv interes javnosti da sazna za smrt kćeri tužilaca, kako bi se ukazao na tragičan gubitak života jednog mladog i uspešnog člana zajednice. Ustavni sud pri tome ukazuje na ustaljenu praksu ESLjP prema kojoj javni interes ne opravdava objavljivanje samo podataka o zdravlju ili seksualnom životu osobe, koji su čisto privatne prirode i stoga spadaju pod zaštitu člana 8. Evropske konvencije (videti presudu ESLjP u predmetu Biriuk protiv Litvanije, broj 23373/03, 25. novembar 2008. godine st. 39-42.), a što ovde nije slučaj. Međutim, ono što je bilo podobno da povredi pravo na pijetet tužilaca jeste objavljivanje informacije da je samoubistvo bilo uzrok smrti Mile Nišić, ćerke tužilaca, u naslovu i sadržini teksta. Naime, druga sredstva javnog informisanja su prethodno prenela vest o smrti Mile Nišić, dok su podnosioci ustavne žalbe u svom tekstu prvi put objavili informaciju da je samoubistvo bilo uzrok smrti Mile Nišić, tako da se u konkretnom slučaju ne može govoriti o preuzimanju informacija od drugih sredstava javnog informisanja.

Uz sporni tekst objavljena je i fotografija Mile Nišić, ćerke tužilaca. Kada je reč o objavljivanju fotografije, Ustavni sud ukazuje da fotografija, u smislu člana 43. stav 1. Zakona o javnom o informisanju, kao zapis lika, predstavlja informaciju iz privatnog života i da se ne može objaviti bez pristanka lica čijeg se privatnog života informacija tiče, a ako je predmetno lice umrlo, pristanak daju, između ostalog, roditelji umrlog, u smislu odredbe člana 44. stav 1. navedenog zakona. Ovo stoga što fotografija može da sadrži veoma lične odnosno intimne informacije o pojedincu ili njegovoj porodici. Stoga postoji pravo svakog lica na zaštitu sopstvene slike, pri čemu slika osobe predstavlja jedan od glavnih atributa njegove ličnosti jer otkriva jedinstvene karakteristike osobe i razlikuju osobu od drugih lica. Prema stavu ESLjP, a koji prihvata i Ustavni sud, prilikom utvrđivanja da li je objavljivanje fotografije neke osobe dovelo do povrede prava na privatni život, od značaja je na koji način se došlo do određene fotografije, pri čemu saglasnost zainteresovanog lica predstavlja bitan momenat (videti presudu u predmetu Couderc and Hachette Filipacchi Associés protiv Francuske, broj 40454/07, od 10. novembra 2015. godine, stav 86.). U konkretnom slučaju, sporna fotografija ulazi iskljičivo u sferu privatnog života tužilaca i podnosioci ustavne žalbe nisu tražili pristanak tužilaca za objavljivanje sporne fotografije njihove ćerke Mile Nišić, čime nije poštovana imperativna odredba iz člana 44. stav 1. Zakona o javnom informisanju i time je istovremeno povređeno pravo na pijetet tužilaca. Zatim, u vezi posebne tvrdnje podnosilaca ustavne žalbe da se radi o fotografiji koja je ranije javno objavljena na sajtu www.025info.rs što je nesporno utvrđeno u toku postupka, na koji način je postala dostupna neograničenom broju osoba, zbog čega je pogrešan pravni stav drugostepenog suda da je za objavljivanje fotografija bila potrebna saglasnost porodice, Ustavni sud ukazuje da uz sporni tekst nije objavljena fotografija koja je preuzeta sa sajta www.025info.rs, već je objavljena sasvim druga fotografija - fotografija sa Facebook profila Mile Nišić na kojoj se nalazi crni flor i datumi rođenja i smrti ćerke tužilaca. Na kraju, Ustavni sud ocenjuje da je ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje drugostepenog suda da nije postojao opravdani interes javnosti da se objavi sporna fotografija Mile Nišić, u smislu odredbe člana 45. stav 1. tačka 2. Zakona o javnom o informisanju.

6. Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da je u obrazloženju osporene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3372/13 od 22. avgusta 2013. godine dato ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje u pogledu pravičnog balansa između slobode izražavanja podnosilaca ustavne žalbe i poštovanja prava na privatni život tužilaca, zbog čega podnosiocima osporenom drugostepenom presudom nije povređena sloboda izražavanja iz člana 46. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) i odlučio kao u prvom delu izreke.

7. Ustavni sud ukazuje da se sloboda medija i pravo na obaveštenost iz člana 50. i člana 51. Ustava ne mogu dovesti u vezu sa sadržinom osporene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3372/13 od 22. avgusta 2013. godine, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, rešavajući kao u drugom delu izreke.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Goran P. Ilić