| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Vrhovni sud Srbije* | Datum: 19.02.2003 | Broj: Gž.45/02 |
| Abstrakt: | |||
Kako autorsko pravo u sebi sadrži imovinsko i moralno pravnu komponentu, lice čije je moralno pravo povređeno može u skladu sa članom 95. Zakona o autorskom pravo da zahteva zaštitu tog prava kao i naknadu štete koja mu je povredom nanesena. Kako je tužilac autor idejne koncepcije - kompletne izrade i opreme likovne i tekstualne - propagandnog kataloga, koje je delo publikovano u stručnom časopisu za dizajn na središnjoj strani, odakle je centralna fotografija bez saglasnosti tužioca iskorišćena u časopisu "Personalni računari", na nedostojan način, radi reklamiranja tuženog, očigledno je da su povređena tužiočeva moralna autorska prava koja podrazumevaju prava autora da bude priznat i označen kao tvorac dela, pravo da se usprotivi svakom deformisanju, sakaćenju ili drugom menjanju dela, kao i pravo da se usprotivi svakoj upotrebi dela koja bi vređalo njegovu čast i ugled. U konkretnom slučaju jasno je da tužilac nije označen kao autor dela na oglasu u časopisu "Personalni računari" kao i da je njegovo autorsko delo bez njegove saglasnosti ne samo upotrebljeno nego u neku ruku i nekoliko izmenjeno i to na način koji tužiočevu delikatnu zamisao kao autora i suptilnost njegovog pristupa celom poduhvatu skrnavi, vulgarizuje i stvara sasvim drugačiji utisak. Međutim, budući da je punomoćnik tuženog istakao prigovor zastarelosti potraživanja naknade nematerijalne štete zbog povrede moralnog autorskog prava, sud je odbio isti zahtev našavši da je prigovor zastarelosti potraživanja osnovan. Članom 376. ZOO predviđeno je da potraživanja naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od dana kada je oštećeni doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo, dok je stavom 2. predviđeno da u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od dana kada je šteta nastala. Kako je evidentno da je tužiočevo moralno autorsko pravo povređeno oglasom, u časopisu "Personalni računari" iz .05.1994. godine, za koju povredu je tužilac doznao ako ne tada, najkasnije u vreme podnošenja tužbe pred Privrednim sudom u Beogradu dana 1.2.1994. godine, zastarelost potraživanja bi nastupila najkasnije do 1.12.1997. godine, budući da po nalaženju suda nije nastupio prekid zastarelosti u smislu člana 389. ZOO, budući da je tužiočev tužbeni zahtev pred Privrednim sudom odbijen pravnosnažno.