REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 3442/11
Dana 22.06.2011. godine
B E O G R A D
U IME NARODA
APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Vesne Obradović, predsednika veća, Vere Petrović i Radmile Đurić, članova veća, u parnici tužioca Stambene zgrade "AA", koju zastupa predsednik Skupštine stanara zgrade AA, čiji je punomoćnik advokat AB, protiv tuženih Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, koju zastupa Direkcija za imovinsko pravne poslove, Odeljenje u Beogradu, ul. Svetozara Markovića br. 21 i AD "BB", koga zastupa advokat BA, radi utvrđenja ništavosti ugovora i iseljenja, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 2318/07 od 13.05.2009. godine, u sednici veća održanoj dana 22.06.2011.godine, doneo je
P R E S U D U
POTVRĐUJE SE presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P.2318/07 od 13.05.2009. godine, a žalba tužioca Stambene zgrade "AA" ODBIJA kao neosnovana.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom u stavu prvom izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o kupoprodaji nepokretnosti poslovnog prostora u stambenoj zgradi "AA", zaključen dana 30.01.1991. godine pod brojem 870-729/90-3-75-2 između države SFRJ – SSNO – Vojne ustanove za upravljanje i održavanje stambenog fonda JNA “Beograd 2”, kao prodavca i DP "BB" kao kupca.
Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi AD "BB" da se sa svim licima i stvarima iseli iz prostora koji se nalazi u stambenoj zgradi u "AA" u prizemlju, levo od ulaza, a koji je opisan u planu zgrade kao servis za pranje, priručni magacin, peglanje, perionica, ostava sa mokrim čvorom i izdavanje.
Stavom trećim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv navedene presude tužilac je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pobijane presude primenom člana 372 ZPP-a, Apelacioni sud je našao da je žalba tužioca neosnovana.
U sprovedenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 361 st. 2 ZPP-a, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, niti se u žalbi tužioca ukazuje na postojanje takvih bitnih povreda postupka, zbog kojih bi se pobijana presuda morala ukinuti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju pravni prethodnik tužene Republike Srbije – država SFRJ – SSNO – Vojna ustanova za upravljanje i održavanje stambenog fonda JNA “Beograd 2” je zaključio ugovor sa DP "BB", kao kupcem, broj 870-729/90-3-75-2 dana 30.01.1991. godine, čiji je predmet poslovni prostor u stambenoj zgradi u ul. "AA" površine 128,30 m², a kupoprodajna cena je iznosila 2.695.583,00 tadašnjih dinara. Tužilac je podneo tužbu radi utvrđenja ništavosti ugovora i iseljenja iz razloga što sporni prostor nije mogao biti u prometu, s obzirom da je predstavljao zajedničku prostoriju zgrade – vešernicu a postupak prenamene nije izvršen, niti je nadležni organ izdao odobrenje za prenamenu. Vlasnici stanova u zgradi u kojoj se nalazi sporni prostor su otkupili svoje stanove, a neki od njih su saslušani u svojstvu svedoka i posvedočili su da se sporna prostorija nekada koristila kao zajednička prostorija.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev neosnovan, s obzirom da je u konkretnom slučaju vlasnik stambene zgrade u trenutku donošenja odluke o pretvaranju zajedničke prostorije u poslovni prostor bila SFRJ – SSNO, a što potvrđuje vlasnički list u kom je navedeno da se radi o državnoj svojini Republike Srbije, te s obzirom da je sporni ugovor zaključen 30.01.1991. godine a da su stanovi stanara zgrade otkupljeni tokom 1992. i 1993. godine, a i kasnije, što znači da je u trenutku zaključenja spornog ugovora država SFRJ bila jedini i isključivi vlasnik stambene zgrade, pa samim tim i spornog prostora, te je imala pravo korišćenja i raspolaganja, kao i prodaje istog, te imajući u vidu da je Ministarstvo finansija Republike Srbije – Uprava za imovinsko-pravne poslove, rešavajući po zahtevu koji je podnela država SFRJ radi dobijanja odobrenja za zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti, odobrilo da država kao prodavac sa DP "BB" kao kupac zaključi ugovor o kupoprodaji nepokretnosti – spornog poslovnog prostora, zbog čega je odlučeno kao u izreci pobijane presude.
Pravilno je odlučio prvostepeni sud kada je odbio tužbeni zahtev i odlučio kao u stavu prvom i drugom izreke pobijana presude. Naime, na ročištu održanom dana 17.02.2009.godine prvostepeni sud je predočio tužiocu da je nužno izvesti dokaz veštačenjem od strane veštaka građevinske struke na okolnost utvrđenja karaktera spornih prostorija, odnosno da li se radi o zajedničkoj prostoriji ili poslovnom prostoru, imajući u vidu projektnu dokumentaciju, ali je punomoćnik tužioca izjavio da nije izvršena prenamena zajedničkog prostora u poslovni prostor, te da smatra nepotrebnim izvođenje ovog dokaza. Stoga, po nalaženju ovog suda tužilac nije dokazao osnovanost tužbenog zahteva, tj.nije pružio dokaze, na osnovu kojih bi se mogle utvrditi bitne činjenice za odluku, iako je na njemu teret dokazivanja.
Sud je cenio žalbene navode tužioca da su sporne prostorije zajedničke, što dokazuju ugovori o korišćenju stanova, te da nije došlo do prenamene, kao i da Vojna ustanova, kao nosilac prava korišćenja i raspolaganja nije mogla raspolagati određenim delovima zgrade, kao što su zajedničke prostorije, koje su van prometa, pa je našao da su isti bez uticaja na drugačiju odluku. Naime, kao što je već rečeno, tužilac nije pružio dokaze da se radi o zajedničkoj prostoriji. Pojedini vlasnici stanova su svedočili da se sporna prostorija koristila kao zajednička, ali se u konkretnom slučaju ne radi o podobnom dokaznom sredstvu. Ovo stoga što je ova činjenica između parničnih stranaka sporna, pa je tužilac bio dužan da istu dokaže, a podobno dokazno sredstvo je veštačenje od strane veštaka odgovarajuće struke, što je čak od strane prvostepenog suda tužiocu predočeno, ali je tužilac izjavio da je izvođenje tog dokaza nepotrebno.
Sud je cenio i sve ostale žalbene navode, ali nalazi da su bez uticaja na drugačiju odluku, pa ih nije posebno obrazlagao.
Pravilna je i odluka o troškovima postupka, koja je doneta pravilnom primenom odredbe čl. 149 ZPP-a.
Iz izloženih razloga odlučeno je kao u izreci primenom čl. 375 ZPP-a.
Predsednik veća – sudija
Vesna Obradović s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić