| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 22.05.2013 | Broj: Už-1879/2011 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Privrednog društv a „Bobi prom“ d.o.o. iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. maja 2013. godine, doneo je
1. Usvaja se ustavna žalba Privrednog društva „Bobi prom“ d.o.o. i utvrđuje da je u izvršnom postup ku koji se vodio pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu I v. 187/08, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Nalaže se Privrednom sudu u Nišu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.
3. Utvrđuje se pravo Privrednog društva „Bobi prom“ d.o.o. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.
1. Privredno društvo „Bobi prom“ d.o.o. iz Niša podnelo 26. aprila 201 1. godine, preko punomoćnika Milana Pavlovića, advokata iz Niša, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na naknadu štete , zajemčenih odredb ama člana 32. stav 1. i člana 35. st. 2. i 3. Ustava Republike Srbije, u izvršn om postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu Iv. 187/08.
U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, pokrenuo 21. januara 2008. godine izvršni postup ak pred Trgovinskim sudom u Nišu; da, i pored podnosiočevih urgencija, sud „tri godine nije hteo da preduzme ništa“, već je na sve načine prolongirao postupak izvršenja do zaključenja stečajnog postupka nad izvršnim dužnik om; da je podnosiocu ustavne žalbe zbog takvog postupanja izvršnog suda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i da mu je pričinjena šteta. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, ujedno ističući i zahtev za naknadu štete i troškova postupka u iznosu od 200.000 dinara.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta Privrednog suda u Nišu Iv. 187/08, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 21. januara 2008. godine Trgovinskom sudu u Nišu (u daljem tekstu: Trgovinski sud) predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave (računa) protiv izvršnog dužnika Privrednog društva „King Meet“ d.o.o. iz Merošine, i to: 1) izvršenjem na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika, a ukoliko ne bude bilo sredstava na računima izvršnog dužnika da se postupak izvršenja sprovede - 2) popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika . Postupajući po navedenom predlog u, Trgovinski sud je 24. januara 200 8. godine doneo rešenje Iv. 187/08, kojim je odredio predloženo izvršenje.
Sudski izvršitelj je 23. aprila 200 8. godine izvršio popis po kretnih stvari izvršnog dužnika, da bi 30. septembra 2008. godine, sudski izvršitelj ponovo izašao na adresu dužnika, a u zapisniku konstatovao da su se stranke saglasile da izvršni dužnik u narednih 20 dana izmiri svoje obaveze, s obzirom na to da je dužnik izmirio deo duga.
Izvršni poverilac je podneskom od 17. februara 2009. godine predložio da Trgovinski sud naloži Ministarstvu unutrašnjih poslova - Policijsk oj uprav i u Nišu da oduzme teretno motorno vozila od izvršnog dužnika, s obzirom na to da dužnik nije izvršio svoju obavezu prema njemu.
Postupajući po nalogu suda, sudski izvršitelj je 22. juna 2009. godine izašao na adresu dužnika, a u zapisniku samo konstatovao da je dužnik rekao da će preostali deo duga izmiriti u roku od osam dana.
Izvršni poverilac je 7. oktobra 2010. godine podneskom istakao da izvršni dužnik nije izmirio svoj dug prema njemu, pa je predložio da sada Privredni sud u Nišu (u daljem tekstu: Privredni sud) , u najkraćem roku zakaže izlazak sudskog izvršitelja na lice mesta, radi oduzimanja popisane pokretne imovine izvršnog dužnika.
Postupajući po nalogu Privrednog suda, sudski izvršitelj je 22. oktobra 2010. godine došao kod dužnika, a u zapisniku konstatovao da je dužnik prodao motorno teretno vozilo, koje je trebalo biti oduzeto.
Izvršni poverilac je podneskom od 14. januara 2011. godine predložio da se navedeno motorno vozilo pronađe i oduzme, na osnovu postojanja zaloge ustanovljene popisom.
Privredni sud je 18. januara 2011. godine odredio izvođenje dokaza veštačenjem, radi utvrđivanja vrednosti popisanih stvari u zapisniku o popisu od 23. aprila 2008. godine i 30. septembra 2008. godine.
Rešenjem Privrednog suda Iv. 187/08 od 21. februara 2011. godine predate su na čuvanje izvršnom poveriocu pokretne stvari dužnika popisane u zapisniku od 23. aprila 2008. godine (motorne sanke i putničko vozilo), a ujedno je naloženo dužniku da dostavi pismene dokaze o tome gde se nalazi motorno teretno vozilo koje je navodno otuđio.
U međuvremenu, rešenjem Privrednog suda St. 1084/2010 od 10. februara 2011. godine nad izvršnim dužnikom je otvoren, a ujedno i zaključen stečajni postupak.
Rešenjem Privrednog suda Iv. 187/08 od 23. marta 2011. godine prekinut je predmetni postupak izvršenja, jer je nad izvršnim dužnikom zaključen stečajni postupak.
Poverilac je podneskom od 8. marta 2013. godine predložio nastavak postupka izvršenja, navodeći da je rešenjem Privrednog suda St. 1084/2010 od 25. januara 2013. godine ukinuta klauzula pravnosnažnosti rešenja St. 1084/2010 od 10. februara 2011. godine , a isto rešenje stavljeno van snage.
Postupajući po predlogu izvršnog poverioca, Privredni sud je rešenjem Iv. 187/2008 od 22. marta 2013. godine odbacio predlog izvršnog poverioca za nastavak postupka, uz obrazloženje da je sud uvidom u registar Agencije za privredne registre utvrdio da nije sprovedena promena u smislu uspostavljanja pravnog subjektiviteta kakav je postojao pre donošenja rešenja o otvaranju i za ključenju stečajnog postupka Nišu St. 1084/2010 od 10. februara 2011. godine, a dužnik se i dalje vodi kao brisani subjekt , odnosno da još uvek nije registrovan kao aktivno privredno društvo.
Rešenjem Agencije za privredne registre Bd. 35452/2013 od 4. aprila 2013. godine , u stavu prvom izreke, ponovljen je postupak po službenoj dužnosti okončan rešenjem Registratora Agencije za privredne registre koji vodi Registar privrednih subjekata, broj Bd. 38961/2011 od 25. marta 2011. godine, pa je poništeno rešenje Bd. 38961/2011 od 25. marta 2011. godine, a u stavu drugom izreke upisana je u Registar privrednih subjekata promena podataka subjekta upisanog u Registar privrednih subjekata, te izvršni dužnik označen kao aktivno privredno društvo.
4. Odredbama Ustava, na čije se povrede ustavnom žalbom ukazuje , je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave, kao i da zakon određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo (član 35. st. 1. i 2.).
5. Pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca koji se procenjuju u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.
Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ukazuje da, u konkretnom slučaju, postupak izvršenja ni je bio složen u tolikoj meri da bi mogao opravdati višegodišnje trajanje postupka.
Razmatrajući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud smatra da je on ima o opravdan interes da sudovi sprovedu postupak izvršenja , bez odugovlačenja.
Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe , Ustavni sud je utvrdio da on nije ničim doprine o odugovlačenju izvršnog postupka.
Osnovni razlog neprimereno dugom trajanju izvršnog postupka je neažurno postupanje najpre Trgovinskog suda, a zatim i Privrednog suda, koji nisu preduzima li zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak izvršenja efikasno sprovede i okonča, bez nepotrebnog odugovlačenja. Ustavni sud napominje da se period, od 10. februara 2011. godine, kada je nad izvršnim dužnikom zaključen postupak stečaja, pa do 25. januara 2013. godine kada je navedeno rešenje o otvaranju i zaključenju stečajnog postupka stavljeno van snage, ne može staviti na teret Privrednom sudu u Nišu, jer se izvršenje u tom periodu nije ni mogao sprovoditi. Ipak, činjenica da je izvršni postupak do zaključenja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom trajao pun e tri godin e, dovoljna je, sama po sebi, da ukaže na postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Ustavni sud konstatuje da je dužnost suda da postupak izvršenja sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u tom cilju. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti sprovođenje postupka izvršenja bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.
6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupk a u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je postupanje sudova dovelo do toga da je izvršni postupak predmetu Iv. 187/08, trajao tri godine, a da postupak izvršenja nije sproveden.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.
Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Privrednom sudu u Nišu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak u predmet u Iv. 187/08, okončao u najkraćem roku.
7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada će se isplatiti na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.
Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, posebno dužinu trajanja izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.
8. Ustavni sud nije razmatrao navode o povredi prava na naknadu štete iz člana 35. st . 2. i 3. Ustava, posebno imajući u vidu da je utvrdio pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete.
9. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.
Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.
10. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
dr Dragiša B. Slijepčević