Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ivane Sokolović iz Leskovca, Stojanke Mladenović iz sela Todorovce, Suzane Đermanović iz Vinarca, Smilje Cvetković iz Gornjeg Stopanja, Danijele Denčić iz Leskovca i Branislave Trajković iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. aprila 2017. godine, doneo je

ODLUKU

1. Usvaja se ustavna žalba Ivane Sokolović, Stojanke Mladenović, Suzane Đermanović, Smilje Cvetković, Danijele Denčić i Branislave Trajković i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 podnosi teljkama ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne žalbe Stojanke Mladenović, Suzane Đermanović, Smilje Cvetković, Danijele Denčić i Branislave Trajković na naknadu materijalne štete svakoj u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, umanjen ih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

3. Odbacuje se ustavna žalba Suzane Đermanović izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp 158/15 od 4. juna 2015. godine i Privrednog apelacionog suda R4 st 180/15 od 4. marta 2015. godine.

Obrazloženje

1. Ivana Sokolović i druge podnositeljke navedene u uvodu i izreci ove odluke, podnele su Ustavnom sudu, 10, 11, 18. i 21. marta 2014. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. st. 1. i 2. Ustava, zbog nemogućnosti naplate potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi protiv stečajnog dužnika DP „Inkol“ u stečaju iz Leskovca u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St. 23/10. Podnositeljke Stojanka Mladenović, Smilja Cvetković, Suzana Đermanović , Danijela Denčić i Branislava Trajković su istakle i zahtev e za naknadu materijalne i nematerijalne štete , dok je podnositeljka Ivana Sokolović, izjašnjavajući se o zahtevu o kome Ustavni sud treba da odluči, navela: „Uz nepravedno (jadno i bedno) utvrđena osnovica i kamata do pre 3 godine iznosi 290 087 din.“

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Po pravosnažnosti rešenja Privrednog apelacionog suda R4 st 180/15 od 4. marta 2015. godine kojim je odlučeno o zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, pomenuti sud je u prilogu dopisa od 2. novembra 2015. godine vratio predmet Ustavnom sudu radi odlučivanja o istaknutoj povredi prava na imovinu i zahtevima za naknadu materijalne štete. Predmet je za veden pod brojem Už-7059/2015.

Podnositeljka Suzana Đermanović je 7. septembra 2015. godine, preko punomoćnika Tamare Stojiljković, advokata iz Leskovca, izjavila ustavnu žalbu protiv navedenog rešenja Privrednog apelacionog suda i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp 158/15 od 4. juna 2015. godine. U odnosu na ova rešenja podnositeljka je istakla povredu prava iz člana 32. stav 1. i člana 58. st. 1. i 2. Ustava zbog toga što je odbijen njen zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Povredu označenih prava ova podnositeljka vidi u shvatanju sudova da je prevashodna svrha pomenutog postupka da se postupak, zbog kog je zahtev izjavljen, ubrza i okonča u što kraćem roku, a ne utvrđivanje primerene naknade. Od Ustavnog suda je tražila da ukine osporena rešenja, naloži hitno okončanje izvršnog postupka koji je prethodio stečajnom i namirenje njenog potraživanja. Osim navedenog, ponovo je istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete kao i zahtev za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe. Ovoj ustavnoj žalbi, koja je zavedena pod Už-5640/2015 spojena je Už-7059/2015, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 st 180/15 od 4. marta 2015. godine R4 St. 170/15 od 11. februara 2015. godine je : utvrđeno da je predlagačima Ivani Sokolović, Stojanki Mladenović, Suzani Đermanović, Smilji Cvetković, Danijeli Denčić i Branislavi Trajković povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 (stav 1. izreke); naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se navedeni stečajni postupak što pre okončao (stav 2. izreke); odlučeno o da se primerena naknada zbog utvrđene povrede prava ne dosuđuje (stav 3. izreke); odlučeno o troškovima postupka (stav 4. izreke). U obrazloženju ovog rešenja je, između ostalog, konstatovano da je potraživanje predlagača s vrstano u četvrti isplatni red i da je namireno u procentu od 7,02%, kao i to da predmetni stečajni postupak još nije okončan. Odluku da se primerena naknada ne dosuđuje sud je obrazložio time da „svi podnosioci zahteva nisu opredelili niti podneli zahtev za određivanjem primerene naknade...“.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp 158/15 od 4. juna 2015. godine, između ostalog, je odbijena žalba predlagača Suzane Đermanović izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 st 180/15 od 4. marta 2015. godine u delu kojim je odlučeno da se primerena naknada ne dosuđuje, uz ocenu da je neosnovan žalbeni navod predlagača da neopredeljenje visine novčanog iznosa koji potražuje na ime primerene naknade zbog dugog trajanja postupka nije razlog da se ta naknada ne dosudi. Prema nalaženju suda, dosuđivanje tražene naknade je vezano za postojanje opredeljenog zahteva, a kako predlagač zahtevom nije opredelila iznos naknade koji traži zbog povrede prava, to naknada nije ni utvrđena. Navedeni stečajni postupak i dalje je u toku.

4. Odredbamam Ustava, na koje se pozivaju podnositeljke , jemči se: pravo na pravično suđenje (član 32. stav 1.); pravo na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.) .

5. Razmatrajući osnovanost tvrdnji o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je u Odluci Už-5864/2016 od 9. novembra 2016. godine, ali i u drugim odlukama koje su takođe donete povodom ustavnih žalbi lica čija su potraživanja utvrđena u stečajnom postupku koji se vodi protiv istog privrednog društva Odluku Už-2775/2016 od 9. novembra 2016. godine na : www.ustavni.sud.rs), podsetio na ustaljenu praksu Evropskog suda za ljudska prava iznetu u odlukama Marinković protiv Srbije , od 29. januara 2013. godine, Ferizović protiv Srbije, 26. novembra 2013. godine i presudi Premović protiv Srbije od 14. januara 2014. godine u pogledu neizvršenja presuda donetih protiv preduzeća u većinskom društvenom/državnom vlasništvu i nemogućnosti naplate utvrđenih potraživanja, te odgovornosti države za dugove takvih preduzeća.

Kako Ustavni sud ne vidi nijedan razlog da odstupi od svoje dosadašnje prakse, to je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), utvrdio da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 podnositeljk ama ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , zajemčeno članom 58. Ustava , te svim podnositeljkama, osim podnositeljki Ivani Sokolović (koja nije istakla zahtev za naknadu materijalne štete), utvrdio pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u predmetnom postupku, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke i u tački 2. izreke.

6. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi podnositeljke Suzane Đermanović izjavljenoj protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp 158/15 od 4. juna 2015. godine i Privrednog apelacionog suda R4 st 180/15 od 4. marta 2015. godine zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, Ustavni sud prvo konstatuje da podnositeljka povredu ovih prava obrazlaž e neprihvatljivošću stava sudova - da joj tražena primerena naknada ne pripada iz razloga što je prevashodna svrha postupka po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ubrzanje postupka, a ne utvrđivanje primerene naknade. S druge strane, Ustavni sud primećuje da se osporeni akti ne zasnivaju na razlozima na koje se poziva podnositeljka i koje smatra uzrokom povrede prava. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je ustavna žalba supsidije rno i strogo formalno pravno sredstvo čija je sadržina precizno utvrđena u članu 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje prava i sloboda, iz čega sledi da je Ustavni sud vezan razlozima na kojima se zahtev zasniva budući da oni određuju i opredeljuju pravac postupanja Suda. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je Ustavni sud u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da navodi podnositeljke ustavne žalbe ne odgovaraju utvrđenim činjenicama, to Sud nalazi da se takvi navodi ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnje o povredi označenih ustavnih prava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu u ovom delu, kao i pogledu ponovo istaknutog zahteva za naknadu nematerijalne štete, odbacio ustavnu žalbu podnositeljke Suzane Đermanović , jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, reševajući kao u tački 3. izreke.

U pogledu podnositeljkinog zahteva kojim traži nalaganje okončanja izvršnog postupka koji je prethodio predmetnom stečajnom postupku, Ustavni sud ponavlja da se, saglasno odredbi člana 93. stav 2. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/09, 99/11 i 71/12 - Odluka US), od dana otvaranja stečajnog postupka protiv stečajnog dužnika, izvršni postupci koji su u toku obustavljaju, što prema članu 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 i 109/13 – Odluka US) , jeste jedan od načina okončanja izvršnog postupka.

Što se pak tiče zahteva za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo u Odluci Už -633/2011 od 8. maja 2013. godine ( videti na: www.ustavni.sud.rs).

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 4 6. tačka 9. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić