| Vrsta: | Sudska praksa | ||
| Sud: | Ustavni sud | Datum: 04.06.2009 | Broj: IU-49/1998 |
| Abstrakt: | |||
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. juna 2009. godine, doneo je
Obustavlja se postupak za utvrđivanje neustavnosti odredaba čl. 1. do 52. 55. do 68. i 78. stav 1. tačka 1. Zakona o društvenim organizacijama i udruženjima građana ("Službeni glasnik SRS", br. 24/82, 39/83, 17/84, 50/84, 45/85 i 12/89 i "Službeni glasnik RS", br 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05).
Savez računovođa i revizora Srbije je predlogom od 25. februara 1998. godine zatražio da Ustavni sud oceni ustavnost odredaba čl. 1. do 52. i 55. do 68. Zakona navedenog u izreci, navodeći da osporene odredbe Zakona nisu u saglasnosti sa odredbom člana 44. stav 1. Ustava Republike Srbije od 1990. godine.
Takođe, u toku postupka ocene ustavnosti osporenih odredaba Zakona pred Ustavnim sudom Republike Srbije, Sud Srbije i Crne Gore je 14. januara 2005. godine, na osnovu člana 12. stav 3. Zakona za sprovođenje Ustavne povelje Državne zajednice Srbija i Crna Gora ("Službeni list Srbije i Crne Gore", broj 1/2003) i člana 129. Zakona o Sudu Srbije i Crne Gore ("Službeni list Srbije i Crne Gore", broj 26/2003), kao nerešen predmet Saveznog ustavnog suda, Ustavnom sudu Republike Srbije dostavio predlog Advokatske komore Vojvodine za ocenu saglasnosti odredbe člana 78. stav 1. tačka 1. Zakona o društvenim organizacijama i udruženjima građana. Podnosilac predloga smatra da osporena odredba Zakona nije saglasna sa odredbama čl. 35. i 41. Ustava Savezne Republike Jugoslavije, jer povređuje slobode i prava utvrđene navedenim članovima Ustava SRJ.
U toku prethodnog postupka ocene ustavnosti Zakona o društvenim organizacijama i udruženjima građana ("Službeni glasnik SRS", br. 24/82, 39/83, 17/84, 50/84, 45/85 i 12/89 i "Službeni glasnik RS", br 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05), Ustavni sud je uočio da postoje brojni problemi pravnog uređivanja odnosa u oblasti koju reguliše ovaj zakon, zbog čega je, u smislu člana 62. tada važećeg Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka ("Službeni glasnik RS", br. 32/91, 67/93 i 101/05), nekoliko puta obaveštavao Narodnu skupštinu Republike Srbije o stanju i problemima u ostvarivanju ustavnosti i zakonitosti u ovoj oblasti i ukazivao na neophodnu potrebu donošenja novog zakona kojim bi se sva otvorena pitanja uredila u skladu sa tada važećim Ustavom Republike Srbije.
Ustav Republike Srbije od 1990. godine, u odnosu na koji je tražena ocena ustavnosti osporenih odredaba Zakona, u toku postupka pred Ustavnim sudom prestao je da važi, 8. novembra 2006. godine, stupanjem na snagu novog Ustava Republike Srbije.
Članom 112. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/2007) propisano je da će se postupci pred Ustavnim sudom započeti pre dana stupanja na snagu ovog zakona, okončati po odredbama ovog zakona.
Polazeći od toga da je Ustav u odnosu na koji je tražena ocena ustavnosti prestao da važi, Ustavni sud je zatražio od predlagača da, ukoliko ostaju pri podnetom zahtevu, zahteve preciziraju tako što će obrazložiti razloge osporavanja Zakona u odnosu na odredbe Ustava koji je na snazi. U ostavljenom roku predlagači nisu uredili svoje zahteve, zbog čega je Sud ocenio da su prestankom važenja Ustava od 1990. godine prestale procesne pretpostavke za vođenje postupka, pa je, saglasno odredbi člana 57. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, obustavio postupak za ocenu ustavnosti osporenih odredaba Zakona.
Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić
I Z D V O J E N O M I Š Lj E Nj E
u odnosu na Rešenje Ustavnog suda broj IU-49/1998, doneto na sednici Suda
4. juna 2009. godine.
Mišljenja sam da Sud u predmetu br. IU-49/1998 nije trebao da obustavi postupak za ocenu ustavnosti čl. 1. do 52, čl. 55. do 68, i člana 78. stav 1. tačka 1. Zakona o društvenim organizacijama i udruženjima građana (''Službeni glasnik SRS'', br. 24/82, 39/83, 17/84, 50/84, 45/85 i 12/85. i ''Službeni glasnik RS'', br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05.), već da donese odluku u meritumu.
Sud je na sednici od 4. juna 2009. godine, doneo Rešenje kojim je obustavio postupak ocene ustavnosti osporenih odredaba Zakona o društvenim organizacijama i udruženjima građana (u daljem tekstu: Zakon). U obrazloženju Rešenja je, pored ostalog, navedeno da je Sud zatražio ''od predlagača da, ukoliko ostaju pri podnetom zahtevu, zahteve preciziraju tako što će obrazložiti razloge osporavanja Zakona u odnosu na odredbe Ustava koji je na snazi'', pa kako predlagači ''u ostavljenom roku nisu uredili svoje zahteve, Sud je ocenio da su prestankom važenja Ustava od 1990. godine, prestale procesne pretpostavke za vođenje postupka''. Sud je to učinio s pozivom na odredbu člana 57. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
Za razliku od sudije izvestioca i sudija koji su glasali za pomenuto rešenje smatram da su postojali uslovi da Ustavni sud pristupi oceni ustavnosti osporenih odredaba Zakona sa važećim Ustavom i to:
prvo, prema odredbi člana 15. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije (''Službeni glasnik RS'', broj 98/06), opšti rok za usklađivanje svih zatečenih zakona sa Ustavom istakao je 31. decembra 2008. godine, a time i za osporeni Zakon, što znači da je posle tog datuma prestala ustavnopravna procesna smetnja, odnosno zastoj u ustavnosudskom postupku za ocenu njegove ustavnosti. Po isteku navedenog roka ocena ustavnosti osporenih odredaba Zakona, saglasno članu 167. Ustava, ima se vršiti u odnosu na Ustav koji je na snazi. Takođe, shodno odredbi člana 112. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), postupak pred Ustavnim sudom, koji je započet pre dana stupanja na snagu tog zakona, okončava se po njegovim odredbama - što je upravo slučaj i sa započetim postupkom ocene ustavnosti Zakona o društvenim organizacijama i udruženjima građana;
drugo, članom 57. tačka 2. Zakona o Ustavnom sudu predviđeno je da će Ustavni sud rešenjem obustaviti postupak u slučaju ''kada u toku postupka prestanu procesne pretpostavke za vođenje postupka''. Smatram da u konkretnom predmetu, nije bilo mesta primeni tog procesnog rešenja, odnosno zaključivanju Suda da su, zbog propuštanja predlagača da preciziraju svoje predloge, te da u novom podnesku izlože razloge na kojima temelje zahtev za utvrđivanje neustavnosti odredaba Zakona u odnosu na odredbe Ustava od 2006. godine, prestale procesne pretpostavke za dalje vođenje postupka. Takvom procesnom postupanju Suda po mojoj oceni nije trebalo da se pribegava, jer to nije bilo nužno u konkretnoj situaciji. Naime, bez obzira na to što je Ustav u odnosu na koji je tražena ocena ustavnosti u toku postupka prestao da važi, ocena ustavnosti se bez većih teškoća mogla izvršiti u odnosu na novi, važeći Ustav. Ovo tim pre što se odredbe ova dva ustava u odnosu na koje je trebalo vršiti ocenu ustavnosti u suštini i ne razlikuju. U ovom predmetu nije bilo nužno dostavljati podneske na uređivanje, jer oni svojom sadržinom, po mom mišljenju nisu bili takvi da su onemogućavali postupanje Suda u pogledu identifikacije normi važećeg Ustava koje se povređuju iz ranije datih razloga. Drugim rečima, u ovom konkretnom slučaju, nebi bilo dvojbe oko identifikovanja odredbi Ustava od 2006. godine koje bi se mogle smatrati povređenim, niti o otežanom identifikovanju razloga neustavnosti, jer se rešenja sadržana u važećem Ustavu u biti ne razlikuju u pogledu uređivanja slobode udruživanja, od onih koja su bila sadržana u Ustavu od 1990. godine u odnosu na koje je tražena ocena ustavnosti (čl. 35, 41. i 44. stav. 1.);
treće, nije bilo valjanog ustavnopravnog razloga zbog koga bi Ustavni sud i dalje nastavio sa uzdržavanjem od utvrđivanja ustavnosti ovog Zakona i tako omogućio njegovo trajanje u pravnom poretku sve do donošenja novog Zakona o udruženjima građana. Takva ''procesna politika'' u ovom ustavnosudskom postupku, nema svoje dublje utemeljenje u Ustavu. Na primeru ovog Zakona imali smo slučaj zadržavanja u pravnom poretku Zakona, uprkos nespornoj činjenici da se radi o Zakonu čija su rešenja utemeljena na Ustavu iz 1974. godine - dakle Zakona koji je kao neusklađen sa ustavom pareživeo čitavo razdoblje važenja jednog ustavnog sistema (ustanovljenog Ustavom iz 1990.), a u momentu obustave postupka, nastavio da važi u neizmenjenom obliku i po isteku roka za usklađivanje sa Ustavom iz 2006. godine.
četvrto, u raspravi koja je vođena neposredno pred sednicu Suda, u okviru konferencije na temu: ''Ustavno ograničenje slobode udruživanja'' (koju je Sud organizovao u saradnji sa Venecijanskom komisijom), su izneta nepodeljena mišljenja da osporeni Zakon čine brojne odredbe koje, ne samo da su uveliko izgubile na aktuelnosti već i one koje nisu saglasne sa Ustavom i međunarodnim konvencijama o ljudskim slobodama i pravima.
I na kraju, treba imati u vidu činjenicu da je u Narodnoj skupštini u vreme odlučivanja Suda već bio u proceduri nov tekst Zakona o udruženjima građana, pa bi pravna praznina koja bi eventualno nastala kasiranjem neustavnih odredaba Zakona bila relativno brzo popunjena.
S ozbirom na sve izneto, po mom mišljenju postojale su ustavnopravne pretpostavke i osnovani razlozi da se osporene odredbe Zakona- kao zakona koji uređuje način ostvarivanja tako važnih prava i sloboda, konačno podvrgnu oceni ustavnosti.
Predsednik
Ustavnog suda
dr Bosa Nenadić